Kancelarija za KiM: Hitno razmatranje brzog ispunjenja svih dogovora i ZSO apsolutan prioritet

Za srpsku stranu apsolutno je prioritetno i nužno hitno razmatranje brzog ispunjenja svih dogovora i formiranja ZSO onako kako je tim sporazumima predviđeno. Beograd je sa svoje strane realizovao sve obaveze predviđene Planom implementacije Prvog Sporazuma i pružio punu podršku uspostavljanju i radu Upravljačkog tima za izradu Nacrta Statuta ZSO, zaključak je izveštaja Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Prištinom o dijalogu sa kosovskim vlastima. Nikakva simbolička saradnja ne može da nadomesti dosadašnju razornu štetu Prištine dijalogu, poručili su.

U sredu će se u Briselu, u okviru nastavka dijaloga na visokom tehničkom nivou, odnosno pripreme za novu rundu političkog, sastati direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković i zamenik kosovskog premijera zadužen za evropske integracije Besnik Bisljimi.

U svom poslednjem izveštaju o dijalogu, koji je u skupštini Srbije usvojen 22. juna, nedelju dana nakon Vučićevog prvog sastanka sa Kurtijem, Kancelarija za KiM i Kancelarija za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu izlistale su tri ključna uzroka za zastoj u dijalogu, uz nekoliko pozitivnih pomaka kao što je tzv. Grenelova inicijativa, iako je ona izvan okvira Dijaloga.

To su „zapaljiva kampanja“ i dolazak Aljbina Kurtija kao „ekstremističkog zagovornika Velike Albanije“ na vlast, smanjeni kapacitet EU kao posrednika i pandemija.

Ocenili su da je tokom perioda kojim se bavi izveštaj – od 1. septembra 2019, do 15. juna 2020, „produžena potpuna blokada Dijaloga“, podsećajući na njen početak, uvođenjem carinskih taksi na Kosovu za robu iz Srbije od 100% 21. novembra 2018, godine.

Kancelarija je navela i da „uprkos optimističnim uverenjima brojnih međunarodnih krugova“ pre jeseni 2018, da će se Priština „relativno brzo vratiti pregovorima“ nakon vanrednih izbora s kraja prošle godine na Kosovu, „do toga nije došlo“.

„Naprotiv, nova prištinska vlada koja je formirana nakon tih izbora dodatno je pooštrila trgovinske barijere prema srpskoj robi kroz uvođenje tzv. ‘mera reciprociteta’, kojima je zahtevala bezuslovno priznanje tzv. nezavisnosti južne srpske Pokrajine pre samog nastavka Dijaloga“, navela je Kancelarija u izveštaju.

Kosovske vlasti su 2. aprila 2020. godine donele Odluku o postepenoj primeni reciprociteta kao principa u odnosima sa Srbijom, koja je dopunjena odlukom od 31. maja iste godine, da se ne prihvata spominjanje imena grada umesto termina „Republika Кosovo“, i korišćenje termina „Republika Srbija“ istovremeno sa terminom „Кosovo“ (može ukoliko se koristi samo termin „Srbija“ bez „Republike“ ili ukoliko se koristi termin „Republika Кosovo“).

Takođe, Priština ne priznaje kao pravno lice komercijalna preduzeća koja su osnovana u skladu sa zakonima Republike Srbije, dok za transport proizvoda iz centralne Srbije na КiM zahteva posebnu dozvolu za ulazak izdatu od strane Oficira za vezu prištinske strane u Beogradu. Prevoznici koji su u tranzitu ili voze robu za Albaniju mogu da uđu bez problema na prostor КiM.

Odluka je ukinuta 6. juna 2020. godine, ali samo za prelaze preko ZTP Jarinje i Brnjak, ali su ostali problemi i na ovim prelazima.

Takvoj politici, saopštili su dalje, značajno je doprinela „veoma zapaljiva politička kampanja“ za kosovske izbore u oktobru 2019. godine, nakon koje je formirana nova vlada pod vođstvom lidera „ekstremističkog zagovornika Velike Albanije“ i lidera Samoopredeljenja Aljbina Кurtija, a koja je, usled njegovih oštrih stavova protiv Dijaloga, bila još manje sposobna za obnavljanje pregovora nego prethodna vlada u Prištini.

Malo je verovatno da će na Kosovu doći do stabilizacije političkih prilika na kraći i srednji rok. Štaviše, Samoopredeljenje se po svoj prilici nalazi na istorijskom maksimumu podrške građana, uz trend daljeg rasta, što navodi na zaključak da se privremeni uspeh DSК u odmeravanju snaga sa Samoopredeljenjem nakon oktobarskih izbora lako može pokazati kao potpuna Pirova pobeda koja će zapravo ubrzati suštinsko preuzimanje vlasti od strane Кurtijevih zagovornika stvaranja Velike Albanije.

Međutim, bilo je i drugih prepreka za obnavljanje dijaloga, smatraju ove kancelarije, a to je – smanjeni kapacitet EU za ponovno preuzimanje vođstva u tom procesu.

„Iako je Unija početkom aprila 2020. godine snažno demonstrirala obnovljenu posvećenost Dijalogu kroz imenovanje Miroslava Lajčaka za Specijalnog predstavnika EU za Dijalog Beograda i Prištine, činjenica da je u poslednjem kvartalu 2019. godine i prvom delu 2020. godine još uvek trajao proces konstituisanja novih evropskih organa objektivno je limitirao fokus Brisela na Dijalog, ali i domašaj njegovog uticaja na Prištinu sa ciljem ukidanja pomenutih diskriminatornih mera“.

Takođe, pandemija kovida 19 je bila još jedna od prepreka nastavku dijaloga za Kancelariju za KiM, ali je donela i nešto dobro“.

„(…)Trebalo bi istaći i da je pandemija u komunikaciju Beograda i Prištine neočekivano unela čak određene pozitivne elemente kada je reč o implementaciji dela sporazuma koji regulišu oblasti slobode kretanja i IBM. Vredno je pomenuti u tom smislu da su dve strane, radi prevencije i suzbijanja posledica COVID 19, a uz posredništvo i pomoć EU, tokom ‘prvog udara’ pandemije uspostavile svojevrsni ad hoc džentlmenski mehanizam za manje-više neometano, pa čak i ‘preferencijalno’ kretanje medicinskih timova, prevoz i zbrinjavanje pacijenata, kao i dopremanje medicinske opreme i vitalnih životnih namirnica preko administrativne linije“.

Pozitivan pomak registrovan je i u oblasti pravosuđa. Sproveden je konkurs za popunjavanje dva upražnjena mesta za sudije Odeljenja Apelacionog suda u Mitrovici, čime su trenutno popunjena sva mesta dogovorena za sudije srpske nacionalnosti u tom odeljenju.

Pravosuđe integrisano, problemi ostaju

Međutim, time je samo delimično rešeno ovo pitanje, ogradila se Kancelarija za KiM jer još uvek ima upražnjenih mesta dogovorenih za srpske sudije u tzv. sudovima drugih instanci, tužioce, administrativno osoblje i tužilačke pripravnike srpske nacionalnosti, zatim konkursi za imenovanje sudija porotnika, sudskih veštaka, izvršitelja iz redova srpske zajednice, kao i konkurs za imenovanje v.d. nadzornih sudija u Štrpcu i Novom Brdu.

Nije rešeno ni pitanje raspodele predmeta tužiocima, nedostatka notara Srba, te imenovanja više sudija Srba u  Apelacionom sudu u Mitrovici. 

KoSSev će uskoro objaviti detaljniji pregled ovog izveštaja.

Grenelova inicijativa izvan okvira dijaloga ali pozitivna

Takođe, uprkos nepostojanja „institucionalne punoće“ struktura EU do kraja 2019. godine i odsustva suštinske komunikacije Beograda i Prištine, krajem prošle godine dve strane su ipak uspele da se indirektno angažuju na stvaranju povoljnih uslova za brži ekonomski razvoj regiona kroz olakšan protok roba, ljudi i kapitala, ocenila je dalje Kancelarija.

U pitanju je tzv. Grenelova inicijativa, pre svega za obnavljanjem avio, drumskog i železničkog saobraćaja.

„Iako izvan okvira Dijaloga, koji je po Rezoluciji 1244 SB UN i relevantnoj Rezoluciji GS UN iz septembra 2010. godine jedini legitimni i legalni mehanizam za rešavanje političkih i statusnih aspekata odnosa Beograda i Prištine, ta američka, nestatusna i čisto ekonomska inicijativa, pozitivno je uticala na sagledavanje mogućih obostranih koristi od fokusiranja na poboljšanje uslova života građana i privrede, uz ostavljanje političkih i statusnih pitanja po strani. Ona je rezultirala potpisivanjem Pisma o namerama Ministarstva privrede Republike Srbije i nemačke kompanije Lufthanza o uspostavljanju direktne ‘Specijalne avio-linije Beograd-Priština’, kao i izjavama Vlade Republike Srbije o nameri obnavljanja železničkog saobraćaja i dovršetku izgradnje auto-puta Niš-Priština“.

„Simbolička saradnja“ ne umanjuje „razornu štetu“ Prištine dijalogu

Ipak, ovi manje negativni događaji ni na koji način ne mogu da minimizuju suštinske probleme koji strukturno onemogućavaju nastavak pregovaračkog procesa,
ugrožavaju njegovu održivost i podrivaju izglede za njegov dugoročni i održivi, eventualni, uspeh, upozorava se dalje u izveštaju.

„U tom smislu, dosadašnje iskustvo u pregovorima je uverljivo pokazalo da nijedna simbolička saradnja u perifernim pitanjima, ma koliko bila politički važna, ne može da nadomesti razornu štetu koju Dijalogu nanose potezi Prištine usmereni na nepoštovanje i kršenje suštinskih dogovora i odredaba sporazuma postignutih u Dijalogu“, navodi se.

A šta predstavlja „razornu štetu“?

„Sasvim je dovoljno istaći da se krajem ovog izveštajnog perioda navršilo više od 2.600 dana kako Priština najdirektnije urušava Briselski proces kroz odbijanje ispunjavanja njene najvažnije i suštinski jedine obaveze iz Prvog sporazuma – formiranja Zajednice srpskih opština. Destruktivni akti Prištine u ovom izveštajnom periodu nastavljeni su i kroz njeno nastojanje da pitanja vezana za energetiku reši mimo okvira Dijaloga i u potpunosti u svoju korist, ali i kroz nelegalne upade njenih parapolicijskih jedinica na sever КiM, u zonu odgovornosti Regionalnog direktorata КP – Sever“.

Za Beograd, Priština ne poštuje obaveze ni kada su u pitanju zvanične posete, diplome, carinski pečat, policija, bezbednost, itd.

Te tvrdnje je srpska strana najčešće ilustrovala primerom koji se odnosi na pitanje imovine, a koje je suštinski, kako dalje ocenjuju, sadržano kao tzv. prethodno pitanje u skoro svakoj drugoj temi pregovaračkog procesa, kao i pitanje zaštite srpskog duhovnog i kulturnog nasleđa od pokušaja Prištine da ga prisvoji i prikaže kao kosovsko, odnosno albansko.

Ohrabrenje razumevanjem EU i konceptom prioritetnog ispunjenja dosadašnjih sporazuma

No i ovde ipak ima „razloga za optimizam“:

„Razlozi za optimizam po ovom pitanju su se po prvi put pojavili sa strane posrednika, koji su tokom ovog izveštajnog perioda iskazali znatno veće razumevanje za značaj ove teme i potrebu njenog uvrštavanja u Dijalog“.

Srpska strana je, kako tvrdi Kancelarija, ohrabrena takođe najavljenim konceptom obnove Dijaloga za koji se zalaže EU, a koji se zasniva na prioritetnom sprovođenju svih do sada postignutih sporazuma u prvoj fazi obnove Dijaloga.

„Taj pristup je savršeno racionalan i logičan, jer se postavlja pitanje kako se o bilo čemu drugom može govoriti i sporazumno dogovarati rešenja, ako sva dosadašnja nisu primenjena i to gotovo sasvim i isključivo na štetu srpske strane. To jest, ne postoji realno moguća garancija da će nešto novo biti poštovano ako ta garancija zamenjuje obilje prethodnih, istih takvih, garancija, koje su do danas ostale mrtvo slovo na papiru“.

U tom smislu, očito je da je za srpsku stranu u prvoj fazi obnovljenog Dijaloga apsolutno prioritetno i nužno hitno razmatranje brzog ispunjenja svih dogovora i formiranja ZSO onako kako je tim sporazumima predviđeno, zaključila je ova vladina kancelarija.

Izveštaj Kancelarije za KiM usvojen je jednoglasno u srpskoj skupštini na kojoj je govorio i Aleksandar Vučić, upravo o pitanju djaloga sa kosovskim vlastima, koje Srbija naziva „privremenim institucijama samouprave u Prištini“.

KoSSev će uskoro objaviti i detaljniji pregled nalaza izveštaja.