Kamberi uoči razgovora o ZSO: Hoćemo reciprocitet sa pravima Srba na Kosovu, to nam je strateški cilj

Foto: Tanjug, Rade Prelić

Politički predstavnici iz Preševa, Medveđe i Bujanovca, nastavljaju sa iznošenjem zahteva da se prava koja Beograd traži za Srbe na Kosovu, obezbede i za Albance u ovim opštinama. Uoči sastanka srpskog predsednika i kosovskog premijera na kojem bi trebalo da bude predstavljen statut ZSO, albanski poslanik u Skupštini Srbije, Šaip Kamberi, podcrtava da je reciprocitet politički i strateški cilj Albanaca.

Kamberi se u intervjuu za Radio Kosovo, požalio na, kako navodi, „žestoku diskriminaciju“ od strane srpskog državnog vrha, sa kojom se, dodaje, skoro svaka generacija Albanaca suočila.

„To se odrazilo na Kosovo, posebno kroz varvarske zločine koji su se desili u poslednjem ratu. Dakle, sva ta politička i vojna mašinerija, koja je deceniju ugnjetavala Kosovo, po završetku rata, u najvećem delu je bila koncentrisana u Dolini“, poručio je.

Kaže da se Albanci i dalje suočavaju sa „istom praksom diskriminacije, imperijalističke i hegemonističke politike, za koju Srbija i dalje misli i nada se da će primeniti na Albance, posebno na Kosovo“.

„Nažalost, i pored toga što smo ušli u treću deceniju 21. veka, politička elita u Srbiji još uvek nije shvatila da je vreme kolonija prošlo… Srbija, nadajući se da će i dalje imati Kosovo kao koloniju, nastavlja sa svojom politikom koja je apsurdna, anahrona, to je politika zasnovana na mitovima i mitologiji prošlosti“, smatra Kamberi.

Tvrdi da je za ostvarivanje prava Albanaca neophodna „demokratizacija Srbije“.

Kamberi je kazao da ima redovne kontakte sa američkim ambasadorom u Beogradu Kristoferom Hilom, sa šefom misije OEBS-a u Srbiji, ambasadorom Janom Bratuom, koji je takođe služio na Kosovu, te dodaje da su svi detaljno obavešteni o situaciji.

Podsetio je i na to da je nedavno delegacija Albanca iz Preševa, Medveđe i Bujanovca posetila Vašington, gde su se sastali sa izaslanikom SAD-a za Zapadni Balkan, Gabrijelom Eskobarom.

„Obavestili smo ga o senzibilizaciji pitanja Albanaca u dolini, tražeći od njega veće angažovanje kako bi i prava Albanaca Preševa bila deo sporazuma“, naznačio je.

Kamberi takođe tvrdi i da su uputili pisani zahtev predstavnicima Evropske unije, odnosno izaslaniku za dijalog Beograda i Prištine, Miroslavu Lajčaku i visokom predstavniku EU, Žozepu Borelju:

„Tražeći od njih maksimalnu posvećenost da se pitanje Albanaca ne ostavi po strani i da se ne dozvoli izgradnja dvostrukih standarda u tretmanu manjina. Tražeći, dakle, izgradnju jednoobraznosti u pravima, što bi bio preduslov stabilnosti među državama na Balkanu“, smatra Kamberi.

On, međutim, navodi da im još uvek nije stigao odgovor.

„Nastavićemo sa lobiranjem u Vašingtonu, posebno kod američkih zakonodavaca da pitanje Albanaca poguramo napred“, poručio je.

Upitan ‘da li misli da ovaj projekt može da se pogura dalje’, Kamberi tvrdi da se ne nada da će Srbija to „dobrovoljno da prihvati“.

„Ona će prihvatiti ova pitanja samo pod jednim uslovom, kada međunarodna zajednica bude budna, čak i na preteći način prema njoj, da standardi EU, gde Srbija bar pretenduje da se pridruži, moraju da se ispoštuju. Njena demokratizacija će da se vidi najviše po tome kako poštuje prava manjina“, smatra Kamberi.

Ovaj poslanik je siguran da će Beograd biti „prinuđen“ da zaključi konačan dogovor sa Prištinom.

Poručio je da se prave pomaci u dobrom pravcu kada je reč o dijalogu, „uprkos tome što se Vučić pojavljuje kao da je nepobediv“.

„Da li će biti potpisa ili ne, ne znam tako detaljno, ali sam uveren da situacija oko Ukrajine, takva homogenizacija nije bila godinama u EU, takva transatlantska koordinacija EU-SAD,
za sve prethodne godine to se nije dogodilo i to će primorati Srbiju da se povinuje uslovima i dogovoru sa Albancima“, smatra Kamberi, koji još jednom podcrtava težnje političkih predstavnika Albanaca na jugu Srbije:

„Naš politički i strateški cilj je da izgradimo reciprocitet sa pravima Srba na Kosovu“.

Poziv da se Albanacima iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, dodele ista prava koja Beograd traži za Srbe na Kosovu stiže u istom danu kada se i održava nova runda dijaloga Beograda i Prištine u Briselu.

Ovaj sastanak obeležiće predstavljanje i rasprava o prvom Nacrtu statuta ZSO, ali i, prema najavi, formalno usvajanje Deklaracije o nestalim licima, čiji je tekst utvrđen početkom prošlog meseca na sastanku glavnih pregovarača.

Inače, SAD igraju posebno aktivnu ulogu u najnovijem talasu dijaloga Beograda i Prištine. Kako su više puta naglašavali, oni su preuzeli obavezu da pomognu u uspostavljanju ZSO.

Albanci koji žive u Preševu, Medveđi i Bujanovcu i prethodno su pokušavali da rešavanja statusa Srba na Kosovu povežu sa statusom Albanaca u ovim opštinama, dok je, istovremeno kosovski premijer tražio recipročna prava, uz navode o internacionalizaciji albanskog pitanja.

Nakon što je delegacija Albanaca iz ovih opština boravila u SAD-u gde su održali seriju sastanaka sa zvaničnicima ove zemlje, slično Kamberiju, jedan od članova ove delegacije, Ragmi Mustafi iz Albanskog nacionalnog saveta je kazao da su tamo dobili garancije da će ova zemlja podržati pitanje Albanaca u Srbiji.

Sa druge strane, američki ambasador u Srbiji koji je pre nešto više od mesec dana posetio ove opštine, kazao je da se „Briselski sporazum tiče Kosova, a ne pitanja manjina u Srbiji“.

Sa druge strane, obećao je da će o položaju Albanaca i njihovim problemima razgovarati sa predsednikom Srbije.

Istog dana predsednik privremenog organa Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) Ragmi Mustafa kazao je da ga ne brine izjava ovog ambasadora – „da nema podrške formiranju Zajednica albanskih opština na jugu Srbije“.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.