Deklaracija o nestalima prva na dnevnom redu nove runde dijaloga Beograda i Prištine


Glavna tema nove runde dijaloga Beograda i Prištine u Briselu, kojom se ucrtava staza primene prethodno sklopljenih sporazuma, trebalo bi da bude Deklaracija o nestalima tokom sukoba na Kosovu, piše BBC na srpskom.

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove, Žozep Borelj, ugostiće danas u 18 sati srpskog predsednika Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija, u prisustvu evropskog specijalnog izaslanika Miroslava Lajčaka i to će biti jedna od ključnih tema, najavljeno je na sajtu Službe za spoljne poslove EU.

Druga tačka dnevnog reda biće primena Sporazuma o putu normalizacije između Kosova i Srbije, kao i razgovor o nacrtu statuta Zajednice srpskih opština, dodaje se.

Pitanje nestalih i dalje je otvorena rana u odnosima Beograda i Prištine, a prema podacima EULEX-a, 1.621 se i dalje vodi kao nestalo, među njima je oko dve trećine Albanaca i 568 Srba i drugih nealbanaca, saopšteno je iz Komisije za nestale Vlade Srbije.

Do kraja konflikta na Kosovu, juna 1999. godine, između 4.400 i 4.500 ljudi se vodilo kao nestalo, podaci su Međunarodne komisije za nestala lica.

„Porodice imaju pravo da im se vrati mir, da saznaju sudbinu svojih najmilijih i dobiju priliku da ih dostojno sahrane, a da svi koji su zločine činili budu procesuirani“, ističe Veljko Odalović, šef Komisije za nestale Vlade Srbije.

Zato se nada da će dogovoreni tekst Deklaracije biti usvojen u Briselu.

„Veoma je važno da se dođe do takvog dokumenta, da se vratimo procesu, nastavimo da radimo i nastavimo kontakte prvo sa porodicama i da im vratimo nadu.

„To je najvažnije, jer je njima nada izgubljena, oni su ubijeni i Albanci i Srbi svi koji traže svoje najmilije, ovo ima političke implikacije, ali ovo nije političko, već humanitarno pitanje“, kaže Odalović.

I kosovski premijer Aljbin Kurti je potvrdio da će to biti jedna od tema razgovora sa Vučićem i evropskim pregovaračima.

„U Aneksu za sprovođenje Ohridskog sporazuma dogovorili smo da je pitanje nestalih hitno, tako da očekujem da se hitno reši. Potrebna je transformacija optužnica za odgovorne, kao u Hrvatskoj, da im se može suditi u odsustvu. Svako odlaganje je nerazumno, jer svedoci stare i umiru“, naveo je Kurti krajem aprila.

Dok se to pitanje ne reši, rane porodica nestalih ostaju otvorene, poručili su iz Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) na Kosovu.

„Dan za danom, porodice nastavljaju da žive u anksioznosti i neizvesnosti a da ne znaju šta se desilo sa njihovim muževima, decom ili rođacima“, saopštio je Agim Gaši, šef misije MKCK.

Veljko Odalović ističe da je Priština odgovorna zbog toga što je postupak nalaženja nestalih zaustavljen.

„Važno je da Aljbin Kurti temu koju je zarobio pre dve godine, prihvatanjem ovog dokumenta koji unosi novi kvalitet osloboditi, kako da krenemo da se bavimo humanitarnim pitanjem kako smo dosad radili. Više od 1.800 slučajeva nestalih lica smo rešili u ovom mandatu, od kojih je 90 odsto kosovskih Albanaca“, kaže Odalović za BBC na srpskom, opisujući period od 2006. do 2021.

Kako kaže, tada je „blokiran proces“.

„Najteže je za porodice koje u izgubljene u vremenu, prostoru, magli, ne znaju gde god se okrenu, udaraju u zid, jer ništa ne funkcioniše“, ističe on.

Novi kvalitet u tom postupku bi, dodaje, moglo biti formiranje zajedničke komisije gde će biti predstavnici Beograda i Prištine, ali i međunarodnih organizacija poput Crvenog krsta i Međunarodne organizacije za nestala lica.

„Zajednička radna grupa bi mogla da nam puno pomogne, jer bi omogućila da što dublje zajedno i mi i Priština uđemo u arhive međunarodnih organizacije i rešavamo pitanja koja do sada nismo rešavali. Ogromna arhivska građa koja je bila u posedu međunarodnih organizacija je u najvećoj meri i nama i Prištini bila nedostupna“, kaže Odalović.

Tokom pregovora o Deklaraciji dugo je bila sporna formulacija „prisilno nestala lica“, na kojoj je Priština insistirala, a Beograd odbijao da prihvati.

Prema Odalovićevim rečima, u tekstu nema te odrednice „prisilno“ i postignut je sporazum na tehničkom nivou obe strane, a očekuje se i potvrda sa političkog vrha.

Ahmet Grajčevci, koji je i predsednik Koordinacionog saveta Udruženja članova porodica nestalih lica na Kosovu, ocenio je da srpske vlasti nikada nisu imale političku volju da reše pitanje nestalih.

Kako je izjavio za Radio Slobodna Evropa, Srbija reaguje samo pod snažnim pritiskom međunarodne zajednice i u tom kontekstu dodaje da ukoliko izostane pritisak, neće biti rešeno ni pitanje nestalih.

Da je pronalaženje nestalih prioritet, poručili su iz američke ambasade na Kosovu na Tviteru.

Pitanje nestalih deo je i optužnica nekadašnjim šefovima OVK i političkim liderima Prištine Hašimu Tačiju i Kadriju Veseljiju, kojima se od početka aprila sudi pred specijalnim sudom u Hagu.

Šest tačaka optužnice se odnosi na zločine protiv čovečnosti – progon, zatvaranje, mučenje, ubistva i prisilni nestanak, a još četiri tačke su ratni zločini – protivpravno hapšenje, surovo postupanje, mučenje i ubistva.

Krivična dela za koja su optuženi izvršena su na više mesta na Kosovu, kao i u Kukešu i Cahanu, u severnoj Albaniji, navodi se u optužnici.

Prema navodima tužilaštva, najmanje 440 ljudi je bilo protivpravno zatvoreno.

Među njima je bilo Albanaca, Srba, Roma, Bošnjaka i Crnogoraca.

„Oni su saslušavani i premlaćivani, a to su bili ‘srećniji’, najmanje 102 osobe nisu preživele ta pritvaranja. Zločini nisu bili izolovani, već su vršeni sistematski i to se vidi i po rasprostranjenosti“, rekao je jedan od predstavnika tužilaštva na početku suđenja.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.