Kallxo: „Vize ilegalnih pasoša uzburkale duhove“

Pasoši
Foto: KoSSev

Izvor: Kallxo (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Manje od 50 dana deli sve građane Kosova koji poseduju biometrijske pasoše od slobodnog kretanja po Evropi. Međutim, novi predlog Evropske komisije podelio je građane koji žive na Kosovu, koji žele da putuju svojim kontinentom.

Mogućnost ukidanja viza za srpske državljane Kosova koji ne poseduju pasoše zemlje u kojoj žive, već one izdate od strane kancelarije u Srbiji, izazvao je nove kontroverze u javnom mnjenju. U međuvremenu, još uvek nije saopšten to da li će ovo pitanje biti zapečaćeno ili ne.

I dok s jedne strane Vlada Kosova to smatra kršenjem suvereniteta Kosova i sporazuma o dijalogu Kosova i Srbije, s druge strane ovo je predlog koji Evropska komisija smatra šansom za sve građane Zapadnog Balkana da imaju vize. Dok lopta preskače sa jednog stola na drugi, srpsko civilno društvo na Kosovu kaže da ovaj predlog više integriše Srbe u kosovsko društvo, dok s druge strane, civilno društvo u Prištini kaže da tako nešto podriva njihovu integraciju. Ali još uvek nije jasno koja teza stoji.

Ali šta se kaže u ovom predlogu, koji mora da prođe kroz ruke Evropskog parlamenta i država članica EU, da bi se došlo do zaključka?

Evropska komisija je u aprilu ove godine naglasila da se vizna liberalizacija, odobrena za Kosovo, odnosi samo na nosioce kosovskih pasoša, ali ne i na one građane koji imaju pasoše Koordinacione uprave. Ova uprava radi u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. Posle osam meseci, Evropska komisija novim predlogom sama sebi protivreči – da nema razloga zašto kosovski Srbi sa ovim pasošima ne bi imali koristi od liberalizacije viznog režima.

U predlogu Evropske komisije od 16. novembra potrebna je izmena Uredbe EU, kako bi se omogućilo slobodno kretanje nosilaca pasoša koje izdaje Koordinaciona uprava u Srbiji. Kao razlog se navodi „da bi svi građani Zapadnog Balkana trebalo da imaju koristi od bezviznog režima.“ Ističe se da je uključivanje nosilaca srpskih pasoša koje izdaje Koordinaciona uprava Srbije u skladu sa naporima EU da ubrza integraciju region Zapadnog Balkana.

Pored toga, u ovom dokumentu se navodi da će izmenjena uredba biti direktno primenljiva od dana stupanja na snagu i da će je države članice odmah primeniti.

„Nije potreban nikakav plan implementacije. U delu koji pojašnjava kako se očekuje usvajanje ove izmene, predlaže se da se u delu 1 Aneksa II Uredbe iz: „Srbija (isključujući nosioce srpskih pasoša koje izdaje Koordinaciona uprava Srbije) zameni sa „Srbija (uključujući nosioce srpskih pasoša koje izdaje Koordinaciona uprava Srbije).

Evropski parlament je 18. aprila 2023. odobrio Uredbu 2023/850 –  menjamo Uredbu (EU) 2018/1806 da Kosovo dodamo na listu teritorija čiji su građani izuzeti od posedovanje vize. Zapravo, građani Akoji su kosovski Srbi, mogu da putuju bez vize ako imaju pasoš Kosova, zemlje u kojoj žive.

Vlada Kosova smatra ovaj predlog pogrešnim, jer se upravo u ovom trenutku povećao broj Srba za dobijanje kosovskih pasoša. Podaci koje navode čelnici vlade – ističu da postoji povećanje od oko 29% u korišćenju kosovskih pasoša od strane Srba u odnosu na prošlu godinu.

Dok se u predlogu EK navodi da se o takvoj promeni razgovaralo sa Srbijom i Kosovom, Vlada Kosova negira da su o takvom predlogu bili obavešteni, konsultovani ili razgovarali. Sporazumi između Kosova i Srbije, uz posredovanje EU od 2013. do 2023. priznaju kosovske vlasti kao jedine legitimne koje imaju pravo da izdaju pasoše građanima zemlje.

Mehdi Sejdiu, savetnik zamenika premijera Besnika Bisljimija, rekao je za Kallxo da vize koje izdaje Koordinaciona uprava, nisu deo predloga Evropske komisije da se oni dodaju u regulativu o liberalizaciji viznog režima za Kosovo. Prema njegovim rečima, ovi pasoši predstavljaju rizik od netačnih podataka i narušavanja bezbednosti, za koje Kosovo ne može da snosi odgovornost. To je zato što ovi dokumenti nisu bili podvrgnuti bezbednosnim kontrolama koje imaju kosovski pasoši, niti su bili deo ispunjavanja bezbednosnih kriterijuma za dijalog o liberalizaciji viznog režima koje je definisala Evropska komisija.

„Što se tiče procesa za Kosovo, uopšte nije bilo reči o ovim pasošima, već samo o kosovskim pasošima. Obrazloženje je bilo da građani Kosova, bez obzira na entitet, imaju pasoše Kosova, a ne pasoše druge zemlje“, rekao je Sejdiu.

Prema Sejdiuu, predlog EK je pogrešna odluka i dozvoljava političke implikacije na terenu, ali i po pitanju bezbednosti dokumenata, matične knjige. Kaže da je tokom kampanje za liberalizaciju viznog režima, čak i u opštinama sa srpskom većinom na Kosovu, došlo do povećanja interesovanja za kosovske pasoše. „On (predlog) dolazi u kontekstu da se građanima Srbije u velikoj meri daju kosovski pasoši. To nekako dolazi kao signal iz Brisela da Srbe ne treba integrisati u kosovske institucije ako nastave sa posrednim životom“, rekao je on i dodao da je zamenik ministra Bisljimija poslao pismo komesarki za unutrašnje poslove Ilvi Johanson da oni ne prihvataju takav predlog.

Kallxo je od Ministarstva unutrašnjih poslova zatražio podatke o tome koliko je državljana Srbije podnelo zahtev za izdavanje kosovskih pasoša, ali do objavljivanja ovog članka nisu odgovorili.

Kosovo čeka na to da zemlje članice EU i Evropski parlament odbiju ovaj predlog. Zamenik premijera Besnik Bisljimi pozvao je Evropsku Uniju da ove dokumente tretira kao nezakonite kao i ostalu paralelnu dokumentaciju. Bisljimi smatra da predlog EK, o kojem nije razgovarano sa Vladom Kosova, krši sporazume o dijalogu za gašenje nelegalne strukture i podriva integraciju srpske zajednice na Kosovu. Prema njegovim rečima, nelegalnim pasošima Koordinacione uprave Srbije smatra se da su opštine na Kosovu deo nadležnosti Srbije.

Kallxo je takođe zatražio pojašnjenja iz kabineta komesarke Ilve Johanson, ali do objavljivanja ovog članka nisu odgovorili.

Pravo na pasoš Srbije imaju i Srbi sa Kosova, koji su 2009. godine dobili viznu liberalizaciju. Korak bliže ili dalje od integracije, nastao je između organizacija civilnog društva koje se nalaze u centru Kosova, sa organizacijama na severu Kosova.

Dvadeset organizacija civilnog društva na Kosovu, u pismu upućenom komesarki Ilvi Johanson, navelo je da će ovaj predlog Evropske komisije ozbiljno osporiti napredak u integraciji građana Srbije na Kosovu i da će, prema njihovim rečima, promovisati i podstaći kriminalne strukture koje deluju u severnom delu Kosova da nastave sa pretnjama i zastrašivanjem građana kosovskih Srba koji imaju za cilj da se integrišu u društveni i politički život zemlje.

Pod okriljem Grupe za pravno-političke studije, GLPS, oni su ocenili da će predlog EK ozbiljno naštetiti svrsi i primeni Sporazuma na putu ka normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije 2023. Ovi sporazumi su zasnovani na principu poštovanja bilateralnog integriteta i suvereniteta, prethodnim sporazumima za uklanjanje paralelnih državnih struktura sa Kosova Srbije.

Prema tim organizacijama, predlog EK će omogućiti prihvatanje ličnih dokumenata koje izdaju vlasti koje nemaju ni tehničku, ni pravnu mogućnost da provere podatke o njihovim nosiocima, „što će dovesti u opasnost celokupnu implementaciju vizne liberalizacije za građane Kosova“.

Arbereša Lodža (Arbresha Loxha), izvršni direktor GLPS-a, kaže da ne očekuju direktan odgovor Evropske unije u vezi sa njihovim pismom. Prema njenim rečima, postoje signali da su pisani argumenti pročitani i da se adresirani na forumima na kojima se donose odluke. „U takvim slučajevima od institucija EU se ne očekuje direktan odgovor. Za nas je važno da se naši argumenti čitaju i obrađuju na forumima na kojima se donose odluke, a za to imamo signale da se to desilo“, rekla je Lodža za Kallxo.

Reakcija je stigla od 15 srpskih nevladinih organizacija koji se nalaze na severu zemlje. Oni su pismo civilnog društva Kosova smatrali uvredljivim i nestabilnim.

„Neće više kosovskih Srba biti integrisano ako budu opremljeni kosovskim pasošima od broja koji već ima kosovsko državljanstvo. Ovo proizilazi iz činjenice da se pasoš ne može dobiti bez lične karte i dokaza o državljanstvu. Drugim rečima, osoba koja dobije novi pasoš već ima državljanstvo i samim tim je već integrisana“ – naveli su u spisku argumenata.

Ako tražilac azila ili lice koje prekrši pravila liberalizacije viza za Kosovo u zemlji domaćinu, sa ovim pasošem je nejasno da li to lice treba da bude vraćeno u Srbiju, a zatim da iz Srbije lice se pošalje na Kosovo pošto Kosovo nema sporazum sa Srbijom po ovom pitanju.

Predstavnik jedne od severnih organizacija Miodrag Milićević, iz organizacije AKTIV, kaže da reakcije kosovskih NVO zvuče kao politički zahtev, a ne zahtev koji bi pomogao kosovskim Srbima da uživaju svoja prava zagarantovana Ustavom Kosova i raznim postojećim. Milićević vidi pismo ovih organizacija kao deo šireg diskursa o ravnopravnosti koji negira prava garantovana Zakonom o državljanstvu na Kosovu.

Za Milićevića je ovo pismo bilo iznenađenje. Prema njegovim rečima, pismo ignoriše neke veoma važne činjenice. Milićević smatra značajnim Sporazum između Evropske komisije i Srbije postignut 2009. godine kojim se reguliše izdavanje putnih isprava za građane Srbije sa prebivalištem. Dok, drugom činjenicom smatra uskraćivanje pristupa državljanstvu.

„Ignorisanje ova dva činjenična elementa može isključiti prava zajednica na jednakost i, osim toga, isključiti slobodu kretanja onima kojima je uskraćeno državljanstvo na Kosovu“, rekao je on za Kallxo.

Prema njegovim rečima, na osnovu analize organizacije koju vodi, 92 odsto kosovskih Srba ima kosovska dokumenta. Ovim zaključuje da je tehnička integracija već ostvarena, dok inicijative koje se doživljavaju kao jednostrane ili koje nepravedno favorizuju jednu zajednicu u odnosu na drugu, mogu pogoršati postojeće tenzije i produbiti podele između srpske i albanske zajednice.

Odluka o liberalizaciji viznog režima dobila je zeleno svetlo svih instanci Evropske unije i potpisali su je 19. aprila 2023. predsednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola i ministarka Švedske Džesika Roseal (Jessika Roseall), koja predstavlja Savet Evropske unije. Ova odluka je označila poslednji korak u procesu liberalizacije viznog režima koji traje više od 10 godina od početka dijaloga o liberalizaciji viznog režima za građane Kosova.

Prema odluci, datum početka vizne liberalizacije za građane Kosova biće vreme kada sistem odobrenja i verifikacije putovanja (ETIAS) postane operativan, ili najkasnije do 1. januara 2024. Građani Kosova sa pasošem imaće pravo da putuju bez vize od 1. januara. Iako je trenutno u potpunosti operativan i funkcioniše, ETIAS sistem će se primenjivati na sve zemlje koje nemaju vize za ulazak u šengenski prostor, uključujući Kosovo.

Bezbednosna zabrinutost zbog terorizma i migrantske krize, koja je postala očiglednija poslednjih godina u Evropi, dovele su do stvaranja boljeg upravljanja ETIAS-om, kako bi se kontrolisalo ko ulazi u granice EU.

Svaki podnosilac zahteva mora da prođe detaljnu ETIAS proveru kako bi se utvrdilo da li može da uđe u šengenski prostor. Koraci za prijavu za ETIAS su popunjavanje obrazaca i čekanje potvrde. Tokom ove prijave nije dozvoljeno davanje lažnih informacija jer je sistem povezan sa mnogim bazama podataka radi verifikacije, a ako su dati podaci lažni, ETIAS se često pomeša sa vizom, što nije ista stvar. Za vizu se plaćaju takse, mora se podneti na desetine dokumenata, mora se čekati nedeljama na odgovor, popunjavanje zahteva dugo traje. Za ETIAS, proces prumene je jednostavan, pošto nema mnogo birokratskih procedura: plaća se samo 7 evra naknade po odrasloj osobi i sve procedure su onlajn. Bezvizni režim dozvoljava putovanje samo do 90 dana – u roku od šest meseci – u bilo koju od država članica Šengenskog prostora. Za svaki eventualni prekršaj, poput rada, studiranja ili kršenja roka za boravak u evropskim zemljama, slede kaznene mere.

Istorija ukidanja viza

Evropska komisija je pokrenula dijalog o liberalizaciji viznog režima sa Kosovom 19. januara 2012. U junu 2012, Komisija je Kosovu predstavila Mapu puta za liberalizaciju viznog režima, koja je identifikovala zakonodavstvo i institucionalne mere koje je Kosovo trebalo da usvoji i primeni za napredak ka viznoj liberalizaciji.

Mapa puta je postavila sveobuhvatnu listu reformi, uključujući reintegraciju i readmisiju, sigurnost dokumenata, upravljanje granicom i migracijama, azil, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije i osnovna prava u vezi sa slobodom kretanja. Komisija je usvojila četiri izveštaja o napretku koji je Kosovo postiglo u dijalogu o vizama, kao i predstavila svoj predlog za ukidanje viznog režima za građane Kosova 4. maja 2016. godine.

Predlog je zasnovan na obrazloženju da do usvajanja predloga od strane Evropskog parlamenta i Saveta, Kosovo bi ratifikovalo sporazum o demarkaciji granice sa Crnom Gorom i ojačalo svoja dostignuća u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, odnosno dva konačna standarda. Kosovo je to postiglo nakon mnogih sednica na kojima je bacan suzavac i bilo protivljenja da se ratifikuje sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom.

Međutim, građani Kosova, jedini u regionu, nisu imali mogućnost da putuju bez viza u zemlje šengenskog prostora. U izveštaju za 2018. godinu potvrđeno je ispunjenje svih kriterijuma. Na osnovu ovog izveštaja, ratifikacijom sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom 21. marta 2018. godine, ispunjen je jedan od dva preostala kriterijuma.

Poslednji izveštaj je potvrdio da Kosovo nastavlja da ispunjava sve druge kriterijume postavljene u Mapi puta za liberalizaciju viznog režima u pogledu ponovnog prijema i reintegracije, bezbednosti dokumenata, migracije i upravljanja granicom, javnog reda i bezbednosti i osnovnim pravima u vezi sa slobodom kretanja.

Vlada Kosova je 12. avgusta 2022. godine poslala ažurirani tehnički izveštaj Evropskoj komisiji sa naglaskom na dostignuća u vladavini prava, borbi protiv korupcije u organizovanom kriminalu, repatrijaciji, azilu i upravljanju migracijama. Nakon pozitivne ocene ovog ažuriranja, češko predsedništvo ga je stavilo na dnevni red Saveta u radnoj grupi za vize, otključavajući proces koji je bio blokiran četiri godine.

Povezane vesti:

EK će odgovoriti kosovskoj vladi na pismo u vezi sa pasošima Koordinacione uprave

Srpske NVO pristale na sastanak sa albanskim kako bi raspravljali o predlogu EK za pasoše K.Uprave

NVO iz PR odgovorile srpskom civilnom sektoru: Netačno predstavljanje činjenica o pasošima K.Uprave; Održaće zajednički sastanak

Kandić o pasošima K.Uprave: Neodmerena reakcija NVO iz PR i bez senzibiliteta za rešenjem bez diskriminacije; Iz ugla suvereniteta neprihvatiljva prebivališta koja stoje u njima

Burazer o pasošima Koordinacione uprave: Nema smisla da ne budu bezvizni nakon što je Kosovu odobrena liberalizacija

Grupa srpskih NVO sa Kosova razočarana pismom o pasošima Koordinacione uprave: Lažni i uvredljivi argumenti

Koha: Pojedine NVO na Kosovu zatražile povlačenje predloga da se pasoši koordinacione uprave MUP-a Srbije priključe viznoj liberalizaciji

Sentić razočaran pismom NVO o srpskim pasošima: Podstiču diskriminaciju

Bisljimi traži preispitivanje predloga da se vize ukinu i vlasnicima srpskih pasoša na Kosovu: „Podriva se integracija“



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.