„Kako prepoznati autokratiju: Srbija kroz pet kriterijuma”

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Izazovi severnog suseda

Piše: Demuš Šaša (Demush Shasha)

Jedna od lekcija koja se dobija iz pada autokratija jeste da one ne padaju zbog masovnosti nezadovoljstva građana, već zbog podele elite režima i gubitka poverenja u autokratskog lidera. Milošević nije pao kao rezultat građanskih protesta, nego zato što je srpska elita razumela da je Milošević bio istrošeno pismo. Dakle, ono što očekuje Srbiju nije revolucija, gde trenutni režim iznenada gubi kontrolu nad vlasti, nego politička evolucija, gde elite shvate da je Vučić iskorišćeno pismo i shodno tome će biti zamenjen novom figurom, ali sličnom.

Bitka između demokratija i autokratija je najaktuelnija u naše vreme. Iako je nekad bila samo politička borba, danas, sa ruskom invazijom na Ukrajinu, ona je i kinetička. U središtu ruske invazije stoji činjenica da autokratija ne može da toleriše demokratiju na svojim granicama. Ni naš region nije ostao imun na pokušaje da se uspori napredak prema demokratiji. Region je bio pod uticajem spoljnih autokratskih sila, koje su želele da projektuju svoju moć na Balkanu, ali je istovremeno proizveo i svoje lokalne autokrate.

Kao fenomen, autokratije su relativno novije. Do kraja Drugog svetskog rata politički sistemi su bili podeljeni u dva bloka: demokratske države i totalitarne. Prva osoba koja je smatrala da takva bipolarna podela nije dovoljna bio je španski sociolog Huan Hose Linc (Juan José Linz). Linc je primetio da Frankov režim nije bio ni demokratski ni totalitarni. Tako je postepeno Linc pokrenuo osnivanje posebne oblasti proučavanja, koja je proizvela sve ono što danas znamo o autokratiji.

Danas se na Balkanu termin ili optužba “autokrata” koristi vrlo slobodno među političkim protivnicima. Preterana upotreba optužbe da je neko autokrata može da umanji ili relativizuje samu optužbu. U tom smislu, korisno je da stvorimo javno razumevanje šta čini autokratiju. To ne samo da će učiniti upotrebu tog termina efektnijom, već će nas snabdeti potrebnim sredstvima da odgovorimo na rizike koji prete našim demokratijama.

Slobodna upotreba optužbe autokrate je donekle razumljiva, jer je to vrlo fluidan fenomen i zbog toga ne postoji jasan i strogi definicijski okvir šta je autokratija. Drugim rečima, ona dolazi u mnogim oblicima i razmerama. Dakle, najbolje što možemo da uradimo je da pokušamo identifikovati nekoliko karakteristika političkih režima koje ih čine autokratskim. U tom pravcu postoji širok konsenzus o tome da da bi se režim opisao kao autokratski, on mora ispuniti pet kriterijuma.

Prvi kriterijum je sistematska upotreba aparata nasilja za ostvarenje političkih ciljeva. Autokratski režimi shvataju da nemaju legitimitet većine i stoga formiraju i održavaju aparat nasilja koji je dovoljno motivisan da štiti autokratski režim. Taj motiv je ideološki i finansijski. Dakle, svaki autokratski režim troši značajan deo svog budžeta na održavanje lojalnosti nasilnog aparata. To ne obuhvata samo zvanični aparat represije, kao što su policija i vojska, nego i neformalne nasilne grupacije, kao što su kriminal, mafija ili huligani. Režim koordiniše sve te strukture nasilja da bi osigurao svoj opstanak.

Drugi kriterijum je prodaja državne imovine radi očuvanja vlasti. Održavanje autokratskog režima je izuzetno skupo. To je skupo jer sistem ne nagrađuje zasluge, inovacije i napredak, nego lojalnost prema režimu. Tako režimi kreiraju državni aparat koji konstantno zahteva sve više sredstava. Autokratski režimi rešavaju taj problem prodajom svojih unutrašnjih (nafta, dijamanti, zlato, litijum itd.) i spoljašnjih resursa (obalne zone, planine, monopoli itd.) lokalnim oligarsima ili stranim investitorima.

Treći kriterijum je uništavanje opozicije. Svestan da nemaju podršku većine, postojeći režim vidi opoziciju kao ozbiljnu pretnju. Da bi se suprotstavio, koristi čitav spektar instrumenata: nasilje, hapšenja, kazne, zastrašivanje članova porodica opozicionih figura, zatvaranje njihovih preduzeća ili podržavalaca, propagandu kojom se opozicionari predstavljaju kao nepatriote, amoralni ili korumpirani. Na taj način režimi stvaraju političko okruženje u kome je cena opozicionog angažmana izuzetno visoka i opozicija nikada ne može da se konsoliduje u značajnu političku silu.

Četvrti kriterijum je kontrola medijskog prostora. Slobodni i istraživački mediji se ne tolerišu u autokratskim režimima. To ne znači da se sloboda medija mora u potpunosti ukinuti, ali režim vodi računa o tome da mediji ne pređu liniju koju on postavi. Svaki takav slučaj biva sankcionisan izmišljenim ili delimično izmišljenim optužbama, administrativnim ili sudskim merama, kako bi se mediji disciplinovali. Tako režim osigurava da građanima bude prezentovana samo istina koju režim kreira.

Peti kriterijum je postojanje popularnog narativa ili mita. Svaki autokratski režim, pre ili kasnije, stvori priču o tome kako država jeste ugrožena od spoljašnje ili unutrašnje pretnje. Spoljašnje pretnje se predstavljaju kao međunarodne zavere, dok se unutrašnje predstavljaju kao korumpirani političari ili elitistički subverzivni elementi. U tom okviru, režim veliča patriotsku prošlost i koristi nacionalističke fantazije da probudi osećanja građana.

Naravno unutar ovih pet kriterijuma postoje mnoge varijacije. Postoje autokratije sa profesionalnim i neprofesionalnim aparatima nasilja. Postoje autokratije koje uspevaju da kontrolišu medijski prostor i popularni narativ, i one koje su u tome slabije. Na primer, aparat nasilja u Tunisu, Egiptu i Libiji se raspao pod naletom građanskog revolta, dok u Iranu, Belorusiji i Srbiji režimi i dalje opstaju.

Očigledno je u našem regionu to da je Srbija jedina država koja u velikoj meri ispunjava svih pet kriterijuma da bi se označila kao autokratski režim. Zbog toga nije slučajno što građani Srbije već nekoliko godina organizuju velike proteste protiv režima. Vrhunac su dosegli nedavni studentski protesti. Ipak, do sada deluje da režim u Beogradu ostaje pod kontrolom vlasti. Čak i ukoliko bi se održali novi izbori, uključujući i učestvovanje studentske liste, velike su šanse da će režim pobediti.