Samo dve od 62 optužbe za zloupotrebu službenog položaja završile su se pravosnažnom osuđujućom presudom, za krivična dela najvišeg stepena težine nije zabeležena nijedna, dok je od 52 analizirane sudske presude samo jedna objavljena na oba službena jezika – srpskom i albanskom. Novi izveštaj OEBS-a o pravosuđu na Kosovu ukazuje na ozbiljne slabosti u procesuiranju organizovanog kriminala i korupcije, ali i na probleme u ostvarivanju jezičkih prava, uključujući slučajeve u kojima optuženima nisu dostavljani dokumenti na jeziku koji razumeju, a suđenja odlagana zbog problema sa prevođenjem.
Izveštaj „Sa teorije na praksu 2.0“, objavljen u okviru regionalnog projekta OEBS-a za praćenje suđenja u predmetima organizovanog kriminala i korupcije, koji finansira Evropska unija, predstavljen je danas, 21. oktobra.
Dok Misija OEBS-a na Kosovu u saopštenju ističe napredak u reformama pravosuđa, sam dokument sadrži znatno ozbiljnije nalaze o njihovim stvarnim rezultatima.
Posebna statistička analiza za Kosovo obuhvatila je 32 predmeta, 183 evidentiranja optuženih i 212 tačaka optužnice sa konačnim, pravosnažnim ishodima u periodu od juna 2021. do maja 2026. godine.
Reč je o namenski odabranim, složenim predmetima, a ne o reprezentativnom uzorku svih krivičnih postupaka na Kosovu.
OEBS: U praćenim predmetima najtežih krivičnih dela nije bilo pravosnažnih osuda
Jedan od centralnih nalaza izveštaja jeste da broj osuđujućih presuda naglo opada kako raste težina krivičnog dela.
U praćenom uzorku, kod krivičnih dela srednjeg stepena težine stopa pravosnažnih osuda iznosila je 74,4 odsto, kod dela visokog stepena težine 16,7 odsto, dok kod dela najvišeg stepena težine nije zabeležena nijedna osuđujuća presuda.
U analizi se navodi da među najtežim predmetima preovlađuju oslobađajuće presude. Kod dela visokog stepena težine zabeleženo je 100 oslobađajućih naspram 22 osuđujuće presude, dok za dela veoma visokog stepena težine nijedna osuda nije evidentirana.
OEBS ocenjuje da taj obrazac dovodi u pitanje sposobnost pravosudnog sistema da ostvari upravo cilj zbog kojeg se predmetima organizovanog kriminala i korupcije daje poseban prioritet – utvrđivanje odgovornosti za najteža krivična dela.
Važno je, međutim, naglasiti da oslobađajuće presude same po sebi ne predstavljaju dokaz neuspeha pravosuđa. Problem na koji OEBS ukazuje jeste to što se u brojnim predmetima optužbe pokazuju nedovoljno dokazanim ili pravno neodrživim tek kada stignu pred sud.
OEBS: Tužilaštva utvrđuju činjenice, ali ne uspevaju da dokažu krivična dela
U posebnoj analizi sudskih ishoda na Kosovu, OEBS ukazuje na ozbiljne nedostatke u pripremi optužnica, dokazivanju namere, individualne odgovornosti optuženih i utvrđivanju nezakonite imovinske koristi.
Najčešći razlozi za oslobađajuće presude nisu procesne greške, već nedovoljni dokazi i neuspeh tužilaštava da dokažu sve elemente krivičnog dela.
U izveštaju se navodi: „Najvažniji obrazac ne odnosi se na to koliko često sistem osuđuje, već na to zašto to ne čini.“
OEBS konstatuje da su tužilaštva u brojnim predmetima uspevala da utvrde određene činjenice, poput nepravilnosti u javnim nabavkama, trošenja javnog novca, prenosa imovine ili kontakata između optuženih, ali ne i da dokažu krivičnu odgovornost koja iz tih činjenica proizlazi.
Uočeni nedostaci odnose se na dokazivanje namere, sticanja nezakonite koristi, uzročne veze između postupanja optuženog i nastale štete, kao i postojanja organizovane kriminalne strukture.
OEBS posebno ukazuje na slabosti u postupku potvrđivanja optužnica.
Prema analizi, potvrđuju se i optužnice čiji se ozbiljni nedostaci otkrivaju tek tokom suđenja, kada postaje jasno da određeni elementi krivičnog dela nisu dokazani.
Problem dodatno produbljuje nepostojanje sistematskog mehanizma kojim bi tužilaštva analizirala razloge oslobađajućih presuda i na osnovu njih unapređivala buduće optužnice.
Ocena učinka tužilaca, usmerena na broj predmeta i optužnica, prema nalazima OEBS-a, može podsticati kvantitet umesto kvaliteta.
Sporazumi o priznanju krivice popravljaju statistiku, ali ne i učinak u najtežim predmetima
OEBS identifikuje još jednu značajnu razliku u načinu završavanja predmeta.
Dok sudski postupci u kojima optuženi osporavaju krivicu često završavaju oslobađajućim presudama, znatan deo osuđujućih presuda u predmetima korupcije rezultat je sporazuma o priznanju krivice.
Prema nalazima, približno polovina svih osuda u analiziranom uzorku ostvarena je na ovaj način.
To znači da ukupan broj osuđujućih presuda može stvarati povoljniju sliku o radu pravosuđa nego što je pokazuju rezultati procesuiranja najtežih dela.
U izveštaju se ukazuje na dva različita obrasca – relativno uspešno završavanje predmeta sporazumima o priznanju krivice i znatno slabije rezultate u složenim suđenjima na kojima se krivica osporava.
OEBS upozorava da se ocena efikasnosti ne može zasnivati samo na ukupnoj stopi osuđujućih presuda, bez podataka o težini dela, ulozi optuženih i načinu okončanja postupka.
Svaka peta prvostepena osuda u analiziranom uzorku preinačena u oslobađajuću
Analiza žalbenih postupaka pokazuje dodatne slabosti.
Približno 18,2 odsto prvostepenih osuda u analiziranom uzorku ukinuto je ili preinačeno u oslobađajuće presude, dok nijedna prvostepena oslobađajuća presuda nije preinačena u osuđujuću.
Prema nalazima OEBS-a, žalbeni sudovi su u pojedinim predmetima detaljnije preispitivali elemente krivične odgovornosti koje prvostepeni sudovi nisu dovoljno obrazložili.
OEBS time ukazuje na važnost kvalitetnog obrazlaganja presuda, dosledne primene zakona i pravovremenog otklanjanja nedostataka u dokazivanju.
Od optužnice do pravosnažne presude u proseku 51 mesec
Dugotrajnost postupaka ostaje jedan od ključnih problema kosovskog pravosuđa.
Među 26 okončanih predmeta iz šireg uzorka od 69 praćenih predmeta, prosečno vreme do prvostepene presude iznosilo je 39 meseci, dok je postupak od optužnice do pravosnažnog okončanja trajao u proseku 51 mesec.
Praćenje je pokazalo da je prosečno trajanje prvostepenih postupaka neznatno smanjeno, sa 45 na 43 meseca u uporedivim periodima, ali da su žalbeni postupci i dalje značajan izvor kašnjenja.
OEBS ukazuje da ponovna suđenja, odlaganja i nedovoljno jasne sudske odluke dodatno produžavaju postupke.
Srpski je službeni jezik, ali samo jedna od 52 presude objavljena na oba jezika
Iako su srpski i albanski ravnopravni službeni jezici na Kosovu, samo jedna od 52 presude koje je analizirao OEBS bila je objavljena na oba jezika. Među analiziranim presudama bilo je i deset koje su se odnosile na optužene koji nisu Albanci. OEBS upozorava da problemi sa prevođenjem i dalje utiču na pravo na odbranu, trajanje sudskih postupaka i dostupnost pravde.
Prema nalazima objavljenim na stranama 34–38 izveštaja, od početka projekta praćenja suđenja, u julu 2021. godine, nedostaci povezani sa prevođenjem dokumentovani su u 12 od 13 praćenih predmeta organizovanog kriminala i korupcije u kojima je bilo potrebno usmeno prevođenje.
Najmanje 28 kašnjenja ročišta neposredno je povezano sa odsustvom tumača, a još 29 kašnjenja ili prekida sa neispravnom opremom ili nedostatkom sredstava za simultano prevođenje.
Samo u periodu od juna 2024. do septembra 2026. godine, OEBS je evidentirao deset predmeta u kojima su problemi sa usmenim ili pisanim prevođenjem uticali na tok ročišta.
U tri predmeta ročišta su odložena zato što nije bilo tumača, dok je u sedam drugih zabeleženo kašnjenje ili prekid postupka zbog neodgovarajućeg prevođenja ili neblagovremenog dostavljanja prevedenih dokumenata.
Optuženom traženo da sam plati prevod
Posebno je značajan nalaz da u pet slučajeva optuženima nisu dostavljene optužnice, zapisnici sa ročišta ili druga važna procesna dokumenta na jeziku koji razumeju.
U jednom predmetu od optuženog je prvobitno zahtevano da sam organizuje i finansira prevod. Odluka je promenjena tek nakon prigovora njegovog branioca.
U preostala četiri slučaja nedostavljanje prevedenih dokumenata izazvalo je odlaganja ročišta i kašnjenja od jednog do dva meseca.
U jednom od njih sud je nastavio postupak sa optuženima kojima prevod nije bio potreban, dok je iznošenje odbrane optuženog koji nije imao prevedenu dokumentaciju odloženo.
OEBS upozorava da takvi nedostaci nisu samo organizacioni problem, već neposredno utiču na ostvarivanje procesnih prava optuženih.
Na pisane presude čekalo se i 312 dana
Problemi se ne završavaju donošenjem presuda.
OEBS navodi da su u predmetima sa optuženima drugih nacionalnosti presude morale biti prevedene, ali da su ta prevođenja bila praćena značajnim kašnjenjima.
U dva praćena predmeta pisane prvostepene presude izrađene su tek 243, odnosno 312 dana nakon njihovog objavljivanja.
OEBS beleži napredak, ali upozorava da mere nisu dovoljne
Uprkos ovim nedostacima, OEBS konstatuje određeni institucionalni napredak.
Kosovski sudski savet prijavio je sertifikaciju 121 prevodioca i uspostavljanje centralizovanog sistema za njihovo raspoređivanje, dok je Tužilački savet naveo da tužilački sistem zapošljava 28 prevodilaca za albanski i srpski jezik.
Tokom 2025. godine organizovano je i šest specijalizovanih obuka, uključujući sudsku terminologiju, simultano prevođenje i korišćenje prevodilačke opreme.
Međutim, tužilački sistem i dalje nema posebne smernice za hitno angažovanje tumača.
OEBS zato preporučuje sistematsko zapošljavanje i raspoređivanje prevodilaca, standardizovanu obuku i sertifikaciju, kao i jasna pravila kojima bi se omogućio blagovremen i jednak pristup sudskim postupcima na oba službena jezika.
Za oduzetu imovinu evidentirana samo 53.300 evra
Jedan od najupadljivijih nalaza odnosi se na finansijske posledice presuda za organizovani kriminal i korupciju.
U analiziranom uzorku, oduzimanje imovine naloženo je za 23 od 209 tačaka optužnice sa dostupnim konačnim ishodom, odnosno u 11 odsto slučajeva posmatranih po tačkama optužnice.
Među 54 tačke optužnice koje su završile pravosnažnom osudom, mera oduzimanja imovine evidentirana je za 22.
Ipak, pozitivni novčani iznosi oduzete imovine dokumentovani su za svega tri tačke optužnice, u ukupnoj vrednosti od 53.300 evra.
U izveštaju se upozorava da se oduzimanje imovine primenjuje sve ređe kako raste težina krivičnog dela. OEBS ukazuje i na slučajeve u kojima tužilaštvo nije ni zatražilo oduzimanje imovine ili zabranu obavljanja javne funkcije.
To, prema oceni izveštaja, otvara pitanje praktičnog efekta osuđujućih presuda u predmetima korupcije.
Zatvorske kazne uglavnom kratke
Od 54 pravosnažna osuđujuća ishoda u analiziranom uzorku, u 50 slučajeva izrečene su zatvorske, a u četiri novčane kazne.
Prosečno trajanje pravosnažno izrečenih zatvorskih kazni, računato po tačkama optužnice za koje je doneta osuđujuća presuda, iznosilo je 24,8 meseci, dok je medijana bila 12 meseci.
Kod presuda zasnovanih na sporazumima o priznanju krivice medijana zatvorske kazne bila je šest meseci, naspram 24 meseca kod osuda nakon suđenja.
OEBS upozorava da blage kazne, uz ograničeno oduzimanje nezakonito stečene imovine, mogu umanjiti preventivni efekat sankcionisanja korupcije i organizovanog kriminala.
Transparentnost napreduje, ali rasporedi mnogih ročišta nisu dostupni
Pozitivni pomaci ipak postoje.
Od 41 praćene presude u predmetima organizovanog kriminala i korupcije, 36 je objavljeno na internetu, uključujući svih 20 presuda Apelacionog suda.
To je znatno poboljšanje u odnosu na prethodni izveštajni period, kada je javno bilo dostupno samo 13 od 54 presude.
Međutim, iako sudovi navode da se rasporedi ročišta objavljuju i ažuriraju, monitoring OEBS-a pokazao je da su na sudskim platformama bila objavljena samo 149 od 269 praćenih ročišta, odnosno 56 odsto.
Među 109 ročišta praćenih od oktobra 2025. do septembra 2026. godine, 105 je bilo otvoreno za javnost.
OEBS ukazuje da formalna javnost suđenja nije dovoljna ukoliko građani, mediji i zainteresovana javnost ne mogu blagovremeno da saznaju kada će se ročište održati.
OEBS preporučuje odgovornost za kvalitet, ne samo broj rešenih predmeta
OEBS poziva pravosudne institucije da reforme usmere ka stvarnim rezultatima, uključujući kvalitet optužnica, bolju pripremu dokaza, efikasnije žalbene postupke, finansijske istrage i dosledniju primenu mera oduzimanja imovine.
Posebno se preporučuje unapređenje kontrole kvaliteta optužnica pre njihovog podnošenja i sistematska analiza razloga zbog kojih predmeti završavaju oslobađajućim presudama.
Institucije bi, prema nalazima, trebalo da jačaju međusobnu koordinaciju i omoguće da se profesionalni učinak meri ne samo brojem podignutih optužnica ili završenih predmeta, već i njihovim kvalitetom i konačnim ishodima.
U saopštenju povodom predstavljanja izveštaja, rukovodilac komponente projekta za Kosovo Kahramon Sanginov poručio je:
„Sledeći korak je nadogradnja ovog napretka kako bi reforme dosledno poboljšavale način pripreme, upravljanja i odlučivanja o složenim predmetima.“
Nalazi i preporuke biće razmotreni na Regionalnom pravosudnom forumu u Budvi, 26. i 27. oktobra, na kojem će učestvovati predstavnici sudova i tužilaštava iz šest jurisdikcija Zapadnog Balkana.
Ceo izveštaj pogledajte ovde.
Iako OEBS beleži napredak u institucionalnim reformama, njegova analiza pokazuje da se ključne slabosti pravosudnog sistema i dalje ispoljavaju upravo tamo gde su ulozi najveći – u procesuiranju najtežih oblika kriminala, dokazivanju odgovornosti, oduzimanju nezakonito stečene imovine i obezbeđivanju jednakih procesnih prava optuženima.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
