Profesor Fakulteta političkih nauka iz Zagreba Dejan Jović izjavio je u Danu uživo na TV N1 da je situacija oko nabavke vakcina protiv koronavirusa zakomplikovala odnose u Evropskoj uniji i da će zemlje koje nisu članice EU, a koje nemaju dobre bilateralne odnose sa Rusijom i Kinom – biti u problemu. On je ocenio da se Srbija dobro snašla prilikom nabavke vakcina. „Srbija se pokazala prilično veštom. Ona je ne samo uspela da nabavi značajni broj vakcina, već je ponudila i izbor za vakcine“, istakao je on.
„Hrvatska i Slovenija, kao članice EU su jednako zabrinute kao i druge članice sa ovim što se događa sa sporijim isporukama već dogovorenih doza vakcina. U tom smislu spor koji Evropska unija ima sa velikom Britanijom direktno se tiče Hrvatske i Slovenije. One su se odlučile da slede evropsku politiku, pouzdale su se u to, što se na prvi pogled činilo vrlo povoljnim. Naime, obe države su male, i kada bi same dogovarale, vrlo verovatno je da bi dobile nepovoljnije uslove“, navodi Jović.
Prema njegovim rečima Hrvatska i Slovenija su se u ovom trenutku krize oslonile na moć Evropske unije i ona je dužna da isporuči vakcine. Dodaje da niko od građana u obe zemlje ne krivi lokalne vlasti.
„Ipak, ako se pokaže da EU to ne može, posebno da ne može da zaštiti ugovore koje je potpisala, slabiće njen ugled i može se očekivati da se neke zemlje okrenu drugim dobavljačima“, kaže on i navodi primer ruskog ambasadora u Hrvatskoj koji je u medijima poručio da ukoliko ta zemlja želi vakcine, Rusija će ih isporučiti.
Međutim, to se procenjuje da bi narušilo jedinstvo unutar Evropske unije po veoma osetljivom pitanju kao što je zdravstvena zaštita.
„S druge strane, ostale zemlje Balkana , koje nisu u Evropskoj uniji su u vrlo različitoj poziciji. One koje nemaju razvijene bilateralne odnose sa Rusijom i Kinom, ili nisu vešte u tome, su potpuno marginalizovane. Ne vidimo šta se dešava u BiH, Crnoj Gori i severnoj Makedoniji. Srbija se pokazala prilično veštom. Ona je ne samo uspela da nabavi značajni broj doza vakcina, već je ponudila i izbor vakcina. U tom smislu većina građana u Hrvatskoj na to gleda pozitivno“, kaže Jović.
Komentarišući nabavku ruskih vakcina u Srbiji, on ocenjuje da se tu radi o političkom pitanju, jer „od efikasnosti zdravstvene zaštite zavisi i legitimitet države“.
Jović je govoreći o kašnjenju isporuke vakcina kompanije AstraZeneka naveo da uprkos svemu, očekuje da ova firma isporuči najveći deo doza vakcina, „ako je ikako moguće – što pre“.
„Hrvatska je naručila 5,6 miliona doza vakcina, od kojih je 2,7 miliona od AstraZeneke… I vakcinacija je u Hrvatskoj dosta dobro krenula, počela je 27. ili 29. decembra i bila je najavljivana da će ići brzo, međutim, sada je potpuno stala“, ističe Jović.
„One države koje do sada ništa nisu preduzele, i nisu deo nikakvih velikih alijansi, naći će se u problemu“, smatra Jović i dodaje da će se u tu kategoriju država naći i vanevropske države koje su siromašne.
On je govoreći o situaciji u međunarodnoj diplomatiji naveo da je nastala situacija u kojoj se ne poštuju ugovori, a „reč više ništa ne znači“.
„Vakcina je postala dragoceni proizvod, koga svi traže“, istakao je on.
„Meni to izgleda kao jedna vrsta piratstva. Ako imate situaciju u kojoj ugovori ništa ne vrede, i ukoliko sumnjate u nekoga da li govori istinu o vakcinama, narušava se princip otvorenog tržišta i dozvoljavate državama članicama da zabrane izvoz. To je problem koji temeljno narušava strukturu međunarodnih odnosa“, zaključuje Jović.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
