Jović: Srbija se ozbiljno približava SAD, može da postane glavni partner na Balkanu

Dve su glavne potencijalne dobiti za Srbiju od sporazuma u Vašingtonu: jedna je ona „čega nema“, a to je da nema priznanja Kosova. Druga, potencijalno je moguće da Srbija postane glavni partner SAD upravo preko Izraela na Balkanu i zbog toga za Srbiju nije uopšte greška to što se uključio Izrael i direktno se spomenuo Hezbolah. Posebno je za nju povoljno to što je nakon ovog sporazuma Kosovo identifikovano kao muslimanska zemlja i stavljeno u bliskoistočni kontekst, kazao je politikolog iz Zagreba, profesor Dejan Jović. „Srbija se ozbiljno približava SAD-a“, kazao je.

Da li će potpisani dokument u Vašingtonu imati dalekosežne posledice ili će biti samo u funkciji kampanje predsednika Trampa, bila su neka od pitanja o situaciji u regionu na koja je odgovarao u Danu uživo na TV N1.

Kaže da to zavisi od toga hoće li strane prepoznati da u pismima namera koje su potpisali „i jedna i druga imaju dovoljno elemenata da budu ne samo zadovoljne, nego i da strateški promene poziciju u odnosu na dosadašnju poziciju, a ja verujem da je to moguće i za jednu i drugu stranu, uključujući i Srbiju“.

S druge strane, ukoliko Beograd i Priština ne prepoznaju prednosti potencijalnog sporazuma koji su potpisale, makar to bilo i na odvojenim papirima, upozorava Jović, onda će „stvar visiti u zraku“.

„Njihove pozicije bi onda ne samo ostale ovakve kakve jesu, već bi se mogle i pogoršati, jer će ispasti da ne poštuju obećanja koja su dali, bez obzira što se ne radi o nekom formalno obavezujućem sporazumu. Kao što znate, u međunarodnoj politici, reči moraju da imaju svoju težinu i ako nešto potpišete, i ima svedoka, morate se toga i držati“, kazao je.

Povoljne strane za Prištinu, ukoliko bi primenila sporazum, bile bi to da je dobila međunarodno priznanje od Izraela kao vrlo važne zemlje, čime bi se, podseća Jović, dodatno prekinuo i niz otpriznavanja koji je vrlo ozbiljno doveo u pitanje proces priznavanja Kosova kao nezavisne države i pri tom ga još više udaljile od UN i drugih međunarodnih organizacija.

Srbija je, podseća dalje, pristala da ne lobira za nova otpriznanja, ali čak i ukoliko se toga ne bi pridržavala:

„Sama činjenica da je potpisala nešto sa Kosovom kako se to sada predstavlja, ohrabriće neke zemlje da priznaju Kosovo. Osim toga, delovi sporazuma koji je Srbija potpisala, ohrabriće neke zemlje da priznaju Kosovo“.

„To jeste gubitak za Srbiju tim više što činjenica da Kosovo neće tražiti priznanja ne znači da ga neće dobiti. Mnoge zemlje sada razmišljaju ovako: Kosovo i Srbija dogovorili su se nešto, znači napravili su neki mir, tu su SAD, zašto bismo otezali sa priznanjem. Dakle, ja očekujem da če biti još više priznanja“, takođe je kazao.

Kada je u pitanju potencijalno članstvo Kosova u UN, Jović kaže da su tamo „još uvek Rusija i Kina“, ali i da se postavlja pitanje, koliko su sada one uvređene delovima ovog sporazuma, posebno oko diverzifikacije energetskih izvora i 5G mrežom, te da će se to videti hoće li Vladimir Putin doći kako je najavljeno za novembar, kao i na tome šta će Srbija Rusiji u međuvremenu ponuditi tokom „peglanja odnosa“, a što se videlo i na primeru postuka Marije Zaharove. Tenzije u odnosima sa Rusijom postoje već duže.

Kada su u pitanju dobici za Srbiju, Jović je naglasio da je „glavna stvar“ za Srbiju koju je dobila, to da promeni sliku o sebi kakvom je do sad bila viđena.

„Da zaustavi proces stigmatizacije i pokrene proces destigmatizacije“, istakao je.

„Činjenica je da američki predsednik sada o Srbiji govori povoljno. Činjenica je i da sada je moguća reinterpretacija devedesetih. Vi ste videli da američki predsednik sada o Kosovu govori kao o muslimanskoj zemlji. To bi moglo značiti da bi u budućnosti mogli tako etiketirati i Bosnu i Hercegovine i Bošnjake. Ta etiketa muslimanska zemlja sigurno nije draga ni Albancima na Kosovu i u Albaniji, ni Bošnjacima“.

Takođe, preseljenje ambasade Srbije u Jerusalim odaće utisak da je Srbija za Izrael učinila veliko delo, navodi dalje. Imati Izrael na svojoj strani za Srbiju je povoljno jer Izrael tu ostaje, bez obzira da li Tramp pobedio ili izgubio na izborima. Nijedan američki predsednik neće ići protiv Izraela, objasnio je.

Za Trampa je najvažnije to da pokaže da je mirotvorac koji nije pokrenuo nijedan rat na svetu, ali je evo ovaj završio koji je 21 godinu ostao kao nerešen.
Za Srbiju je dobro da identifikuje 1999, kao godinu problema a ne kao godinu rešenja.
Za Albance je to katastrofalno, Za Albance je 1999, godina rešenja a ne problema.
Ali ni za jednu stranu nema apsolutno nikakve neizvesnosti da će iskoristiti tu šansu koja im se pruža.
Srbija bi trebalo da vrlo ozbiljno razmisliti o svojoj strategiji i iskoristi ovu priliku koja joj se pruža.

Jović takođe ističe da očekuje uskoro povećanje pritiska na BiH da premesti ambasadu u Jerusalim takođe, za šta se Milorad Dodik već izjasnio pozitivno.

„Ako to odbije, odnosno ako Bošnjaci to odbiju, onda će možda odnos prema Srbima i Srbiji iz Amerike biti bolji nego prema Bošnjacima u BiH, a ta stvar strateški i tektonski može promeniti poziciju Srbije na Balkanu, posebno zato što Hrvatska – još jedan takmac u balkanskoj politici je trenutno u ne baš najboljim odnosima i sa SAD i sa Izraelom“.

Kada su u pitanju posledice ukoliko Srbija preseli ambasadu u Jerusalim, pre svega kada je u pitanju EU, kojoj Srbija formalno teži, Jović postavlja pitanje, koliko je realno da Srbija uđe u EU i koliko je spremna EU da primi Srbiju, iako iznosi stav da EU sa svojim oklevanjem greši.

„Ni Srbija ni Kosovo nisu zadovoljni Briselom koji im ne nudi ništa. Ja sam već duži niz godina kritičar evropske politike proširenja koja je stala. Ja mislim da je EU tu napravila fatalnu grešku, jer je otvorila prostor drugim akterima. Evo ih sada – drugih aktera! Mi sada nemamo samo Rusiju i Kinu, već i sada daleko jače na Balkanu ponovo imamo i Izrael, imamo i Britaniju, imamo pet aktera koji su mnogo više prisutni i zainteresovani da potkopaju koncept EU na periferiji. Prema tome, EU je sam kriva. EU je dobila vrući krompir u ruke, a to je političko rešenje ovog problema. SAD se time nisu bavile, rekle su, pusti to, nas zanimaju samo ekonomski interesi i Rusija je govorila da je zanimaju ekonomski interesi na Balkanu ali nema tu snagu da ponudi veće ekonomske investicije, Kina nešto pokušava, ali nema tu snagu. Videćemo šta zapravo znači ekonomski deo ovog sporazuma“.

Iako je Aleksandar Vučić kritičan u svemu prema svojim prethodnicima, Jović zapaža da je on zapravo nasledio spoljnu politiku Vuka Jeremića – oslanjanje Srbije na „četiri stuba“.

To jeste bio odgovor jednim delom na to što je Srbija bila stigmatizovana od strane SAD-a, ali je pitanje da li će takva politika moći da se održi.

Formula za pomirenje naroda na Balkanu je „što manje pričati“ (politički marketing prim, red.).
„Ili barem da što manje pričamo o devedesetim i da se odmaknemo od tog rata i da poštujemo žrtve koje su tu stradale, ali da što manje živimo na grobljima i da ne svodimo svoju političku aktivnost na svakodnevno podsećanje ljudi na devedesete, jer to može imati vrlo veliki kontraefekat. Ljudi moraju izaći iz ’90-ih, i ako doista žele imati mir, moraju graditi mir, a ne samo govoriti o ratu“.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.