Meštani sela Miroče opština Vučitrn, gotovo četvrt veka pokušavaju da vrate imovinu, koja je, kako kažu, predmet sistematske otimačine, uništavanja i eksploatacije i to od strane jedne albanske porodice iz susednog sela Karače. Ova porodica je, pretpostavljaju uz prećutnu podršku centralnih i lokalnih vlasti, zauzela oko 230 hektara srpske imovine – kuće, njive, pašnjake, voćnjake i šume, a posledice trpe 34 vlasnika. Uprkos brojnim pokušajima da se problem reši putem lokalnih i viših institucija vlasti, kao i međunarodnih organizacija, stanje ostaje nepromenjeno. Dosadašnje reakcije su bile površne i nedovoljno efikasne, a vlasnici imanja i dalje su bespomoćni.
Piše: Duško Milenković
Po četvrti put se obraćamo javnosti u rubrici „Građani pišu“ portala KoSSev, sa postojanom željom da se jezikom činjenica obratimo javnosti kao poslednjem raspoloživom potezu ljudi koji svoj zajednički problem nisu uspeli, a očigledno je da ni u budućnosti neće moći da reše u redovnim procedurama pred nadležnim lokalnim nivoima vlasti (policija i sud u Vučitrnu, kao i druge institucije-HABITAD, KPA), kao ni pred višim institucijama vlasti u Prištini.
Višim nivoima vlasti u Prištini i predstavnicima međunarodnih organizacija i medija u Beogradu i Prištini takođe smo se obraćali četiri puta od februara 2023. godine, molbama za pomoć sa veoma jasnim i preciznim navodima o muci koju imamo, sa priloženim konkretnim i pouzdanim dokazima (poslednju, četvrtu molbu uputili smo 12.08.2024. godine).
U najkraćem, naš problem je potpuno jedinstven i izuzetno kompleksan po tri osnova:
1) po prirodi, jer je posledica bezočne otimačine, uništavanja i eksploatacije srpske imovine od strane jedne albanske porodice iz susednog albanskog sela Karače, koja je zaposela svu raspoloživu srpsku imovinu u „jednom komadu“ i u ukupnim gabaritima površina na terenu.
2) po dimenzijama, jer je otimačinom obuhvaćena površina od oko 230 hektara (kuća i dvorišta, njiva, pašnjaka, voćnjaka, livada, šuma), u privatnoj svojini 34 vlasnika. Radi se o velikom broju teških krivičnih dela (preko 50), ogromnom iznosu direktne nanete štete (bar tri miliona evra za 14 uništenih domaćinstava i posečene sve voćnjake i šume), ogromnom iznosu naknade štete za eksploaciju svih poljoprivrednih površina koji veštačenjem tek treba utvrditi.
3) po vremenu trajanja, jer otimanje, uništavanje i eksploatacija naše imovine traje neprekidno od 2000. godine. Prema satelitskim i katastarskim snimcima koje smo dostavili nadležima, sa sistemskim uništavanjem kuća i dvorišnih zgrada završeno je oko 2018. godine.
Na snimku sa sajta Katastarske agencije Kosova iz 2023. godine, sajt „geoportal.rks-gov.net 2023“ , kao i na satelitskim snimcima iz 2003. i 2021, jasno se vide rezultati „vladavine“ te porodice:
– zauzeli su svu raspoloživu površinu srpske imovine, bez izuzetaka;
– kuće i zgrade domaćinstava sela Miroče više ne postoje – selo je uništeno bez ostataka na terenu;
– desetine manjih parcela više vlasnika su objedinjene preoravanjem međa u nekoliko ogromnih površina sa istom poljoprivrenom kulturom (unutar fizičkih prepreka na terenu: šume, potoci),
– izgrađena je ogromna farma goveda na imanju jednog vlasnika.
Albanska porodica nagrađena subvencijama za poljoprivredu
Sve ovo ta albanska porodica realizovala je uz znanje lokalnih policijskih i sudskih organa, za šta je „nagrađena“ korišćenjem subvencija za poljoprivredu za obradu srpskih imanja, kao i očiglednom podrškom jer i dan danas eksploatišu naša imanja nesmanjenim intenzitetom.
I pored svih naših napora pred lokalnim organima vlasti od 2000-te godine, odnosno pred višim nivoima vlasti u Prištini i predstavnicima međunarodnih organizacija i medija u Beogradu i Prištini od 2022. godine pa do danas – nismo naišli na odgovarajuću saradnju za njegovo tumačenje i rešavanje.
Od svog prvog obraćanja, kao i prilikom kasnijih reagovanja na sugestije UNMIK-a, EULEX-a i OEBS-a, naglašavali smo i dokazivali da ovaj problem nije moguće rešiti klasičnim sudskim putem iz mnogo razloga, a naročito što dobijene pravosnažne sudske presude ili rešenja KPA nije moguće realizovati na terenu.
Nasilnici se osećaju zaštićeno, jer godinama ne postupaju po izvršnim aktima suda i drugih institucija. Takođe, redovno smo naglašavali da ovo nije slučaj „obične“ uzurpacije i problema pojedinaca na relaciji vlasnik imovine-uzurpator, a nije ni slučaj problema u odnosu pojedinca vlasnika imovine i lokalnog organa vlasti.
Ne treba se zavaravati. Reč je o problemu sa jednim jedinim motivom nastanka – sistemsko uništavanje i eksploatacija srpske imovine, bez obzira čija je konkretno i koliko je vlasnika. Posledice trpi velik broj Srba vlasnika imanja kao dela ukupne otete srpske imovine. Sve to uz nesumnjivo znanje policije, suda i drugih organa vlasti na terenu.
Mi vlasnici imanja ne možemo da raspolažemo privatnom imovinom: da je obrađujemo, izdamo u zakup li prodamo jer potencijalnim zakupcima ili kupcima ta albanska porodica preti da će imati probleme ako budu na bilo koji način sarađivali sa nama.
Nama se preti čak i na sudu. Od lokalnih nivoa vlasti nemamo nikakvu zaštitu ni pomoć. Mi ne možemo očekivati naknadu štete iz imovine nasilnika, čak i kada bi bilo moguće realizovati sudske postupke. Namećemo sebi realan rizik po bezbednost zbog potenciranja ovog problema.
Uvereni smo da rešavanje problema mora biti prirodan odgovor načinu na koji je on i nastao i na koji je tolerisan do današnjeg dana. Znači, sistemski i sveobuhvatan odgovor predstavnika vlasti protiv vinovnika teških krivičnih dela i u cilju zaštite svih žrtava tih nasilništava, zaključno sa utvrđivanjem načina isplate naknade štete i obezbeđenja raspolaganja privatnom imovinom.
Da se ljudski pristupi našem problemu, da se naši navodi ispitaju u nadležnom tužilaštvu
Na osnovu svega iznetog smatramo da, 24 godine od nastanka problema, svi viši nivoi vlasti u Prištini i predstavnici međunarodnih organizacija i medija u Beogradu i Prištini treba ljudski i pošteno da pristupe analizi, tumačenju, tretiranju i rešavanju našeg zajedničkog problema.
Ovom prilikom, akcenat u molbi dajemo da nam se pomogne da se svi naši navodi ispitaju od strane nadležnog tužilaštva vlasti u Prištini. Da tužilaštvo oformi predmet po službenoj dužnosti i odlaskom na lice mesta i proverom u katastru, sudu, KPA i gde god da treba, da proveri tačnost i pouzdanost svega što smo do sada izjavili i svakog dokaza koji smo dostavili.
Predlažemo da polazna osnova tužilaštvu bude ranije dostavljena tabela sa podacima za svakog vlasnika imovine poimenično, koju je vrstu i površinu imovine imao. Konkretnu saradnju po pitanju dokumentovanja vlasništva i naročito po pitanju utvrđivanja nanete direktne štete uništavanja domaćinstava i seče šuma i voćnjaka pružaće svaki vlasnik imanja za svoju imovinu.
Naravno, spremni smo da pružimo pomoć tužilaštvu po svakom osnovu. Podsećamo da smo u svim obraćanjima redovno slali dopise i na email Ministarstva pravde, ali da nismo dobili odgovor. Takođe, da smo ove godine u kontaktima sa višim organima vlasti u Prištini i prepiskama prema UNMIK, EULEKS i OEBS tražili da i oni predlože Ministartsvu pravde da se oformi predmet od strane tužilaštva, ali nismo naišli na razumevanje i saradnju.
Mi smo do sada i više nego korektno i dokumentovano dokazivali da je naš problem jedinstven i izuzetno kompleksan, zbog čega se ne može tretirati na uobičajem način za problem na nivou pojedinaca a kao što smo dobijali predloge od UNMIK, EULEKS i OEBS.
Smatramo da je došlo krajnje vreme da se zauzme odgovoran, sistemski pristup rešavanju našeg problema, konkretno da nadležno tužilaštvo i druge instance vlasti u Prištini realizuju sledeće :
– provere naše navode i dokaze, a potpuno smo sigurni da će se potvrditi da je sve tačno,
– naprave jasan i pouzdan pregled svih vlasnika imovine sa vrstom i veličinom njihovih imanja koja čine deo ukupne otete srpske imovine, kako bi ljudi konačno imali dokaz o vrsti i veličini štete,
– utvrde vrstu štete, iznos i način nadoknade ukupne štete koju je pretrpeo svaki vlasnik imovine, jer je jasno da se ista ne može nadoknaditi iz imovine te albanske porodice (o čemu smo već pisali) i
– da vlasnicima imovine omoguće da ubuduće mogu nesmetano da raspolažu privatnom imovinom.
Dešavanja nakon trećeg obraćanja portalu KoSSev
Da se ne bi ponavljali, podsećamo da smo konkretne činjenice o prirodi i dimenziji problema, na hronološki i dokumentovan način, dali u ranijim obraćanjima čitaocima rublike „Građani pišu”. U trećem obraćanju smo pojasnili zašto je naš problem jedinstven u odnosu na druge imovinsko pravne probleme na Kosovu, odnosno prikazali hronologiju obraćanja za pomoć višim institucijama vlasti Kosova i predstavnicima međunarodnih institucija i medijskih kuća u Prištini i Beogradu od februara 2023. godine. Te činjenice moguće je pronaći u dostupnoj online arhivi ove rubrike.
Prva reagovanja na naše molbe dobili smo od UNMIK-a, EULEKS-a i OEBS-a, ali su ona načelno bila bazirana na krajnje pojednostavljenim i uopštenim usmerenjima za probleme na Kosovu tipa: uzurpator-pojedinac vlasnik imovine ili nesporazum između lokalnih organa vlasti i pojedinca vlasnika imovine.
Odmah smo u internoj prepisci iskazivali zahvalnost na javljanju, ali i ukazivali na manjkavosti tih stereotipnih usmerenja, naglašavajući da smo to predvideli i od prve molbe naglašavali da to nije takav problem i da treba akcenat dati na prirodu i dimenzije ovog jedinstvenog problema, ali nismo dobili povratne odgovore.
Uputili smo treću i četvrtu molbu višim nivoima vlasti u Prištini i predstavnicima međunarodnih organizacija i medija u Beogradu i Prištini.
Ostvarili smo saradnju sa Ministarstvom administracije lokalne samouprave, Institucijom Ombudsmana i Ministarstvom za povratak, dok Kosovska agencija za upoređivanje i verifikaciju imovine još uvek nije reagovala na našu molbu.
Zajedničko za sve tri institucije je što našem problemu nisu pristupile celokupno, sa aspekta prirode i dimenzije problema, već delimično i segmentirano – u okviru svojih mandata i nadležnosti. To u suštini znači da su nadležne za standardne probleme tipa oštećeni – uzurpator ili vlasnik imovine-organ lokalne uprave. Naravno da smo prihvatili saradnju i u toj formi, ali smo naglasili da to ne može biti ni korektno ni konačno rešavanje našeg sistemskog problema i predlagali da proslede našu prepisku Ministarstvu pravde sa predlogom da dalje postupanje nastave nadležni organi tužilaštva, što nažalost nije prihvaćeno.
Ovom prlikom želimo da naglasimo i pohvalimo veoma korektnu opštu komunikaciju putem telefona i email-a sa predstavnicima institucije Ombudsman i Ministarstva za povratak, iako nismo zadovoljni formom ni konačnim rezultatima te saradnje. Međutim, to nas je dodatno uverilo da je naš problem moguće rešiti jedino putem angažovanja tužilaštva, kao jedine nadležne i kompetentne institucije za problem ove prirode i dimenzija.
Materijal koji smo dostavljali u svim molbama za pomoć, moguće je i preuzeti sa Google Drive linka: https://drive.google.com/
drive/folders/ 1VZgypi7tz5U5DIGd_wr_ QLbwI1oBa3Aq
U periodu mart – septembar 2024. godine, ostvaren je kontakt sa pomenutim institucijama i to:
– Sa Ministarstvom administracije lokalne samouprave koje nam se obratilo i u prilogu dostavilo prepisku sa predstavnicima opštine Vučitrn (kao i kopiju trećeg teksta objavljenog u Portalu KoSSev, što ih je verovatno iniciralo da reaguju). Odmah smo reagovali i ukazali na njihovo krajnje nekorektno tumačenje našeg problema i zbunjujuće pogrešno pitanje upućeno opštini Vučitrn, koja je na takvo pitanje dala formalan i neprimenjljiv stav. Do danas nismo dobili odgovor na naše reagovanje.
Nažalost, teško je oteti se utisku da je cela prepiska realizovana tendeciozno sa ciljem obezbeđenja nekakvog dokaza o postupanju po našoj molbi, ali sa krajnje nekorektnim pristupom problemu koji je unapred onemogućio postupanje prema prirodi i dimenziji problema;
– Sa Institucijom Ombudsmana realizovana je veoma intenzivna i obimna saradnja.
Međutim, Ombudsman je prihvatio da razmatra naš problem u domenu svog mandata, na nivou pojedinaca sa aktivnim sudskim dokumentima (za svega 5 od ukupno 34 vlasnika), a ne na nivou svih žrtava nasilništva i njihovih konkretnih problema. Takvu delimičnu saradnju smo prihvatili jer ne želimo da negativno reagujemo na prvo reagovanje organa vlasti i u narednom periodu pokušaćemo da utvrdimo ima li merljivih efekata za tih 5 vlasnika.
Iskreno, ponadali smo se da će saradnjom biti obuhvaćeni upravo vlasnici imovine koji još uvek nisu pokrenuli sudske postupke zbog raznih problema ne terenu, koje bi sad rešavali uz pomoć Ombudsmana.
Realno, bez namere da komentarišemo stav Ombudsmana, razočarani smo činjenicom da zaštitnik građana nije ni pokušao da proveri tvrdnje čak 29 vlasnika imanja o problemima koje godinama imaju u saradnji sa organima vlasti, a pod teretom problema koje trpe zbog otete imovine. Pristup ombudsmana bio bi korektan da je stanje na terenu uređeno i funkcionalno, a da tih 29 vlasnika imanja nije želelo da rešava svoje probleme.
A situacija je potpuno suprotna. Pa nije slučajno što ti ljudi 24 godina nisu uspeli da pokrenu rešavanje životnih problema, niti što ne mogu da dokumentuju svoje neuspešne napore. Zanemaruje se ponašanje policije koja im godinama nije davala pisani dokaz o njihovim prijavama za otetu i uništenu imovinu, koja se neprekidno eksploatiše. Zbunjeni smo što zaštitnik građana nije uzeo u zaštitu vlasnike imovine kojima sud posle više godina suđenja nije uspeo da obezbedi realizaciju sopstvenih izvršnih sudskih presuda na terenu.
Zamera se vlasnicima imanja što im je istekao rok za žalbu Apelacionom sudu, iako presude nisu dobijali na vreme – a u međuvremenu su očekivali da će već donete izvršne sudske presude biti sprovodene (pa sada nemaju „aktivne“ sudske postupke). Ili, vlasnika imovine kojem je tužba odbijena jer tužilac (koji nikad nije želeo da izađe na teren jer bi video da nema sela pa bi ga neko pitao – Gde je selo?), pored raspoloživih opštih informacija o stanju na terenu i izveštaja policije koji govore ko je nasilnik, insistira da vlasnik imovine obezbedi svedoka koji će na sudu svedočiti protiv nasilanika iako je opšte poznato da je to na Kosovu prosto nemoguće.
Konačno, tih 29 vlasnika nemaju pisanog traga ni odgovora da su se obratili zaštitniku građana, niti usmerenja kojoj intituciji sa mandatom za rešavanje njihovih problema treba da se obrate;
– Ministarstvom za povratak obratilo nam se zahtevom za dostavljanje dokaza o našim navodima, što smo mi odmah uradili. Nakon što su proučili predmet, celokupnu prepisku prosledili su na dalju nadležnost Insituciji Ombudsman i Kosovskoj agenciji za upoređivanje i verifikaciju imovine.
Nemamo saznanja da li su dobili odgovor od te dve institucije. Nisu postupili po našoj molbi da proslede istu prepisku i Ministarstvu pravde sa predlogom za reagovanje tužilaštva.
Na kraju, ponavljamo krajnju zabrinutost zbog uočljive prakse na Kosovu da se Srbi – vlasnici imanja, nakon pokretanja sudskih postupaka za uzurpaciju imovine, hapse zbog navodnih ratnih zločina, a na osnovu izjava upravo Albanaca uzurpatora kao svedoka tih zločina. O tome smo veoma jasno i detaljno pisali u prošlom obraćanju u ovoj rublici i ostajemo pri svemu tada napisanom.
Zaključak
Kao i ranije, smatramo da smo dokazali da je naš zajednički problem jedinstven i veoma kompleksan, opterećen brojem oštećenih vlasnika, visinom nanete štete i stvarnim stanjem na terenu.
Dokazali smo i da naš zajednički problem sistemske prirode nije moguće rešiti u pojedinačnim sudskim postupcima iz mnogo razloga, već da viši nivoi vlasti u Prištini moraju obezbediti pouzdan i korektan način za utvrđivanje vrste, iznosa i načina isplate ukupne štete svim vlasnicima imanja.
Takođe, da ubuduće obezbede nesmetno pravo raspolaganja privatnom imovinom.
I pored svih dosadašnjih napora, mi vlasnici imanja već 24 godine ni na koji način ne možemo da raspolažemo privatnom imovinom, što organi vlasti tolerišu sve vreme. Za to vreme, nasilnici i dalje eksploatišu našu imovinu, očigledno jer se osećaju zaštićenim i bezbednim.
Na dosadašnje pozive za pomoć u rešavanju problema, reagovali su UNMIK, EULEKS i OEBS, kao i nekoliko institucija vlasti u Prištini, ali svi sa neadekvatnim pristupom problemu. Uvereni smo da je dalja saradnja sa njima dodatno pokazala korektnost i pouzdanost svih naših ranije iznetih navoda o samom problemu, kao i o proceni načina njegovog rešavaanja.
Ponovo naglašavamo da ni jedan od medija sa Kosova nije pokazao interesovanje da se, uz obezbeđenje policije, izađe na teren i na licu mesta se uvere u tačnost naših navoda.
Mi, vlasnici imanja u ataru uništenog sela Miroče, ubeđeni smo da naš problem moguće rešiti jedino odgovarajućim uticajem predstavnika međunarodnih faktora i angažovanjem viših nivoa vlasti u Prištini po tri osnova:
– angažovanja nadležnog tužilaštva za procesuiranje problema,
– utvrđivanja vrste štete i načina nadoknade ukupne štete svim vlasnicima imanja, kao i
– obezbeđenja prava daljeg raspolaganja privatnom imovinom.
Konačno, moramo imati u vidu i činjenicu da neki vlasnici više nisu živi a da naslednici još uvek nisu okončali postupke ostavinskih rasprava, pre svega zbog brige za bezbednost i drugih problema na terenu. Veći broj vlasnika je sada već starije životne dobi i narušenog zdravstvenog stanja, pa je i to činjenica koja bi mogla da uspori ili privremeno zaustavi procedure saradnje sa tužilaštvom.
Iz svih napred navedenih razloga, nas 34 vlasnika otete, uništene i eksploatisane imovine atara sela Miroče i dela atara sela Gojbulja, tražimo od predstavnika međunarodnih institucija i od viših nivoa vlasti u Prištini da nam, nakon 24 godina, omoguće korektno i konačno rešavanje našeg zajedničkog problema.
Naglašavamo da autori tekstova preuzimaju isključivu odgovornost za istinitost svojih navoda, te da pisma naših čitalaca ne odražavaju nužno stav KoSSeva, niti je KoSSev autor informacija u ovoj rubrici. Da bi se informacija koju želite da podelite sa javnošću objavila na KoSSevu, u okviru rubrike „Građani pišu“, potrebno je da se potpišete punim imenom i prezimenom, uz osnovnu informaciju o sebi, a da redakciji potvrdite svoj identitet i potpišete izjavu ili potvrdite da se tekst objavljuje na osnovu vaše saglasnosti. Istovremeno skrećemo pažnju da informacije koje budete izneli moraju da budu potkrepljene argumentima, da jezik kojim budete pisali ne sme da sadrži govor mržnje, diskriminacije, omalovažavanje po bilo kojoj osnovi. Kao redakcija zadržavamo pravo da tekstove lektorišemo, da umesto punih imena, ukoliko se spominju u tekstu, možemo da objavimo inicijale istih, da tekst ne objavimo ukoliko utvrdimo da je neautentičan, propagandistički, zlonameran ili nije od javnog značaja.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
