Jakup Krasnići odgovara Tomislavu Nikoliću

"Masakr" srpskog jezika: primeri nepoštovanja upotrebe srpskog jezika i pisma na fotografijama zvaničnih sajtova kosovskih institucija. 

Na zvaničnom sajtu kosovske skupštine objavljena je izjava predsednika Skupštine Kosova, Jakupa Krasnićija, povodom intervjua koji je predsednik Srbije, Tomislav Nikolić dao listu “Die Presse”.

Ovu izjavu predsednika kosovske skupštine, Jakupija, prenosimo u celosti sa zvaničnog sajta Skupštine – u izvornoj verziji.

Redakcija Kossev se unapred ograđuje od nerazumljivog i nepismenog teksta na srpskom jeziku predsednika Jakupija. 

Upravo je svrha objavljivanja ovog teksta na našem sajtu upućivanje javnosti na neprimereno korišćenje srpskog jezika i pisma na zvaničnim sajtovima kosovskih institucija.

Podsećamo da je srpski jezik prema Ustavu Kosova jedan od dva zvanična jezika. Ovaj primer nepoštovanja upotrebe srpskog jezika i pisma nije izolovani slučaj, što se može lako uočiti posetom bilo kojem zvaničnom sajtu kosovskih institucija.  Uz tekst pisma Predsednika Skupštine Kosova, prilažemo i nekoliko fotografija ovih sajtova.

Reagovanje na intervju Nikolića objavljenog u Listu „Die Presse“

Četvrtak, 10.04.2014

Piše: Dr. Jakup Krasniqi,
Predsednik Skupštine Republike Kosova

 U funkciji održavanja u život ideje koja predstavlja Srbiju kao žrtvu međunarodnog komplota, predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, u intervjuu za vaš list „Die Presse", nije doneo nikakvu novinu. On je ponovio glavne stubove stare propagande Miloševićevog režima o pitanju Kosova.
U ovom intervjuu on je ponovio njegove već na hiljade puta ponovljene slogane da su, navodno, uništavanja koja je Beogradski režim učinio na Kosovu, bila izmišljena da bi se opravdala vojna intervencija NATO-a, da je, navodno, ubistvo albanskih civila u Rečak bilo izmišljeno da bi se bombardovala Srbija, da su jazovi puno albanskih leševa učinjeni u funkciji predstavljanja Srba kao zle, da je intervencija evropskih država i SAD-a učinjena u suprotnosti sa Međunarodnim pravom, da su u Haškom sudu albanski optuženici oslobođeni, kako bi Srbi ostali jedini krivci i tako redom.
Putem ovog napisa hteo sam da informišem čitaoce ovog uvaženog lista, i sve one koji su slušali deo tog intervjua, da je mnogo vremena pre vojne intervencije NATO-a, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezolucije 1166, 1199, 1203 i 1207 iz 1998. godine, kojima se izrazila zabrinutost o opasnosti jedne humanitarne katastrofe koja je pretila Kosovu zbog nasilja oružanih policijskih i vojnih snaga Jugoslavije.
Ove rezolucije, koje svaki čitalac može konsultovati na službenoj stranici Ujedinjenih nacija, usvojene su u skladu sa VII. Poglavljem Povelje OUN-a. Umesto ispunjavanja međunarodnih obaveza, Srbija je nastavila sa rato-huškačkom politikom sa ciljem ostvarivanja svog genocidnog projekta. Deo ovog zlokobnog projekta bio je i sadašnji srpski Predsednik, Tomislav Nikolić.
Masovna ubistva, mnogobrojni masakri, silovanja, uništavanja, masovna spaljivanja albanskih naselja i proterivanja, nisu bila izmišljotine za opravdanje vojne intervencije. Na protiv, bila su tragična realnost sa kojom se suočavao albanski narod Kosova, koju je privela kraju vojna intervencija Severno-Atlantske Alianse. Ni NATO intervencija, koja je izvršena u funkciji zaustavljanja humanitarne katastrofe, niti proglašenje nezavisnosti Kosova, nisu u suprotnosti sa Međunarodnim pravom.
Država Srbije i zagovornici starog mentaliteta u ovoj državi dobili su odgovor od strane Međunarodnog suda pravde.
Ubistvo albanskih civila u selo Rečak (koje nije bilo ni prvo, niti zadnje), 15. januara 1999. godine, bio je događaj koji je izlio čašu srpskog zuluma na Kosovu i priveo kraju „toleranciju" aktera međunarodne političke scene. Srpsko odbijanje političkog rešenja i nastavak nasilja na Kosovu dovelo je do vojne intervencije Severno-zapadne Alianse.

I pored činjenice da su istraživanja finskih patologa, angažovanih od strane Evropske unije da obavljaju sudsko-medicinska istraživanja 42 leševa Albanaca, dokazala da su u selu Rečak bili egzekutirani nedužni civili, beogradska propaganda je ostala ista punih 15 godina za redom. Ona, kao i u zadnjem intervjuu Predsednika Nikolića, nastavlja da održava živom izmišljenu laž u Strateškom štabu Slobodana Miloševića.
Kada bi bila istinita deklaracija novog srpskog Predsednika, Tomislava Nikolića, da navodno ne opravdava ratne zločine srpske strane, on ne bi širio laži o ubistvu albanskih civila u selo Rečak. Naprotiv, tražio bi odgovornost članova svoje stranke, koji su bili implicirani u zločine. Za čitaoca ću donositi samo jedan primer.
Nije nikakva tajna da se general Srpske policije, Goran Radosavljević Guri, koji je predvodio operaciju za ubistvo albanskih civila u Rečak, koji je bio impliciran u mnogobrojne zločine po čitavom Kosovu, nakon povratka iz Libije, gde je pobegao da bi izbegao odgovornosti za ubistvo braće Bytyqi i zločina u Kampu Petrovo Selo, integrisao u rukovodeće strukture Srpske napredne stranke, čiji je osnivač Tomislav Nikolić.
Ono što je skandalozno u intervjuu srpskog Predsednika, Tomislava Nikolića, odnosi se na njegovu izjavu da se „svi srpski ratni zločini koji su se dogodili, ne približavaju onome šta su Albanci učinili protiv Srba tokom jednog jedinog dana 2004. godine na Kosovu".
Možda među čitaocima ima onih koji ne znaju da je, tokom među-etničkih nemira koji su spontano izbijali marta meseca 2004. godine, koji su bili među najtežim i naj tragičnim nakon završetka rata na Kosovu, život izgubilo 19 lica. Od tog broja, 11 ubijenih bili su albanske etničke pripadnosti, dok su 8 bili Srbi. Pored ubistava, u ovim nemirima bilo je i oko 800 oštećenih kuća i 36 pravoslavnih crkava. Koliko god je tragično bilo gubljenje života, oštećenje imovine, oštećenje kulturnih i verskih spomenika, koji su se dogodili u tim nemirima koji su spontano izbijali, uporediti ih sa posledicama institucionalnog nasilja srpske države protiv Albanaca – primer je do kog stepena stižu neprekidni pokušaji beogradskog režima za manipulaciju javnog mnjenja.
Tokom rata na Kosovu, srpska vojska i policija je ubila 13290 lica, od kojih se 1450 još uvek smatraju nestalim. Od broja ubijenih, 1392 su bila deca, dok se 1739 bile žene. Pored ubistava, nad 20.400 ženama je izvršeno seksualno nasilje. Što se uništavanja tiče, tokom ovog perioda, 1998-1999, na Kosovu je porušeno 123 zdravstvenih objekata, 93 biblioteka, 30 domova kulture, 215 muslimanskih džamija, tekija i turbeta i 5 katoličkih crkava, 88.101 kuća i pomoćnih objekata… Neka čitaoci prosuđuju koji su motivi srpskog Predsednika, Tomislava Nikolića, kada minimizira razmere srpskog državnog nasilja na Kosovu i upoređuje ih sa nasiljem koje se dogodilo tokom jednog dana spontanih među-etničkih nemira.
Bivajući realista u politici, bez ikakvog kolebanja konstatujem da su, za sada, političke strukture beogradskog režima daleko od priznavanja zločina koje je njihova država nanela Albancima i daleko od angažovanja da odgovorni zločina budu izvedeni pred licem pravde. Međutim, ono što treba da znaju nove vođe starog beogradskog mentaliteta stoji u novoj realnosti da je Republika Kosova nezavisna država i da ovaj proces ne mogu vratiti nazad ni laži Beograda, niti izmišljotine skandaloznih političara poput Dika Martija. S druge strane, bilo bi dobro da se predlozi za široku autonomiju, primenjuju za Preševsku dolinu, jer je ovo političko obećanje međunarodnih posrednika bilo u temelje sporazuma koji je priveo kraju rat na tim teritorijama nastanjenim albanskom većinom!

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.