„Septembra 2021. godine Ustavni sud Kosova ukazao je nadležnom tužiocu na kontinuirano odbijanje vlade da primeni odluku tog suda iz 2016. kojom se Srpskoj pravoslavnoj crkvi priznaje vlasništvo nad zemljištem oko manastira Visoki Dečani. Kao odgovor na vladino kontinuirano nesprovođenje te odluke i dogovora o radovima na putu iz 2020. godine u Specijalnoj zaštitnoj zoni manastira Visoki Dečani (SPZ), SPC je u maju prekinula zvaničnu komunikaciju sa vladom“, deo je nedavno objavljenog redovnog godišnjeg izveštaja Stejt Departmenta o verskim slobodama na Kosovu za 2021. godinu.
„Zvaničnici Ambasade SAD nastavili su da podstiču vladu da donese amandmane kojima se dozvoljava verskim grupama da steknu pravni status, sprovodi mehanizme za zaštitu slobode veroispovesti, sprovodi zakone i sudske odluke u vezi sa verskim objektima SPC i rešava imovinske sporove SPC“, navodi se u izveštaju.
Visoki Dečani – nepovraćaj zemlje, Evropa Nostra za 2021, ne i za 2022, o govoru mržnje u medijima
Stejt department i u ovogodišnjem izveštaju o verskim slobodama podseća na to da zvaničnici Opštine Dečani i centralne vlasti nastavljaju da odbijaju da sprovode odluku kosovskog ustavnog suda iz 2016. kojom je potvrđena odluka Vrhovnog suda iz 2012. kojom je manastiru Visoki Dečani priznato vlasništvo nad 24 hektara zemlje u okolini manastira.
„Nije bilo napretka tokom godine, uprkos ponovljenim apelima SPC i međunarodne zajednice Kosovskoj katastarskoj agenciji i, šire, vladi, da registruju vlasništvo SPC nad zemljištem“.
U izveštaju se podseća i na to da je kosovski ustavni sud u septembru 2021. godine saopštio da su sve institucije vlasti dužne da sprovode njegove odluke i to pitanje uputio tužiocu.
U izveštaju se, međutim, konstatuje da nadležni tužilac do kraja 2021. godine nije pokrenuo krivični postupak protiv službenih lica odgovornih za odbijanje izvršenja odluke.
Podseća se i na izjavu gradonačelnik Dečana, Baškima (Bashkim) Ramosaja, koji je javno potvrdio da ne namerava da sprovede odluku Ustavnog suda.
Uz objavljivanje ovog izveštaja, kao najnovija vest stiže to da je, kako je javila sinoć Radio Slobodna Evropa, Osnovno tužilaštvo u Peći pokrenulo istragu protiv Opštine Dečane zbog nesprovođenja odluke Ustavnog suda Kosova iz 2016. godine. Oni se pozivaju na potvrdu glavnog tužioca Osnovnog tužilaštva u Peći Agima Kurmehaja.
Međutim, najviši kosovski zvaničnici nastavljaju sa izjavama u kojima izražavaju rezervu prema sudskoj odluci, odnosno, odbijaju da je sprovedu.
Kosovski premijer Aljbin Kurti komentariše je i kaže „Ima dosta proceduralnih povreda“, dok za njim gradonačelnih Dečana Baškim Ramosaj poručuje: „Nikada je nećemo sprovesti“.
Stejt department ujedno ukazuje na to da su ovaj manastir nastavile da obezbeđuju NATO trupe.
Podseća se i na to da su predstavnici SPC na Kosovu u maju 2021. godine prekinuli zvaničnu komunikaciju sa kosovskom vladom, a upravo zbog nesprovođenja odluke o manastirskoj zemlji, kao i dogovora u vezi sa izgradnjom zaobilaznog magistralnog puta nedaleko od manastira, odnosno van zaštićene zone, a nasuprot prethodnog pokušaja da se put izgradi u zaštićenoj zoni.
„SPC je objavila saopštenje u kojem se navodi da se ‘suočava sa namernom zakonskom opstrukcijom kosovskih institucija kako na centralnom tako i na lokalnom nivou, pod snažnim uticajem formalnih i neformalnih centara moći kosovskih Albanaca koji očigledno ostaju odlučni da odluka Ustavnog suda nikada ne bude sprovedena’…“, podseća Stejt department u izveštaju.
U jeku ovih navoda, oglasio se prekjuče i manastir Visoki Dečani podcrtavši još jednom da je komunikacija prekinuta zašto što kosovska vlada krši prava SPC.
„Zbog neviđenog kršenja vladavine prava i verskih sloboda protiv naše zajednice Srpska Pravoslavna Crkva na Kosovu je prekinula kontakte sa kosovskim vlastima. Otvorena etnička i verska diskriminacija prema našoj Crkvi nanosi štetu svim građanima Kosova“.
Stejt department u izveštaju beleži i to da se, usled prekida razgovora, Savet za implementaciju i nadzor nije sastajao tokom 2021.
„Aranžman je obuhvatao razvoj obilaznog puta van granica SZZ, koji bi povezivao Dečane sa Crnom Gorom i posebnog lokalnog puta u okviru SZZ. Liburn Aliju, ministar za životnu sredinu, prostorno planiranje i infrastrukturu (i kopredsedavajući IMC), javno se protivio dogovorenom aranžmanu, rekavši da je izgradnja zaobilaznog puta ‘opasan presedan’. Lokalne vlasti su nastavile sa dodatnim radovima na izgradnji puteva van SZZ, što je, kako je saopšteno iz SPC, bio pokušaj da se stvori situacija u kojoj bi lokalne vlasti mogle naknadno da ojačaju svoju opravdanost izgradnje u okviru SZZ“.
Još jedan događaj u vezi sa drevnim manastirom zavredio je pažnju u ovom izveštaju, a to je sa jedne strane uvrštavanje Visokih Dečana na listu sedam najugroženijih kulturnih spomenika Evrope za 2020, a sa druge, oštro protivljenje najviših kosovskih zvaničnika.
„U aprilu je nevladina panevropska federacija organizacija civilnog društva za kulturno nasleđe Evropa Nostra uključila manastir SPC Visoki Dečani na svoju listu sedam najugroženijih mesta nasleđa u Evropi, navodeći rizike za manastir od lokalnih razvojnih napora. Visoki vladini zvaničnici, uključujući predsednika Vjosu Osmanija i premijera Kurtija, odbacili su izjave da je manastir ugrožen kao ‘pristrasne’ i ‘netačne’ i pozvali organizaciju da ukloni manastir sa liste“.
U pismu za Evropa Nostra, Osmani i Kurti su izjavili: „U potpunosti smo posvećeni zaštiti svih spomenika naše zemlje, a posebno pravoslavnih crkava i manastira. (…) Opština Dečane, kao deo svog [prostorno-razvojnog] plana, obavezla se da će posebnu oblast Manastira Dečani tretirati sa posebnim prioritetom i visokim stepenom ozbiljnosti.(…) Manastir Dečani je u dobrom stanju, uživa pune ustavne i zakonske garancije, kao i potpunu bezbednost, bez ikakve opasnosti koja mu preti.”
U junu, Evropa Nostra je objavila odgovor na „neke pogrešne i netačne informacije“ objavljene na društvenim mrežama i dala dodatno pojašnjenje u vezi sa svojom odlukom da manastir Dečani uvrsti na svoju listu.
Evropa Nostra je saopštila da se manastir nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine u opasnosti od 2006. godine i da manastir „ima poseban značaj za kulturni i duhovni identitet i nasleđe srpskog naroda i važan je za sve građane Kosova, jer je neprocenjiv element multikulturalnog i multireligijskog nasleđa na Kosovu.”
SPC je javno izrazila podršku odluci Evropa Nostra i odbacila izjave kosovskih zvaničnika, navodeći da je manastir jedini verski objekat pod vojnom zaštitom na Kosovu.
Evropa Nostra je u decembru isključila manastir Dečani sa uže liste od 12 mesta evropskog nasleđa među kojima je ova organizacija planirala da izabere svoju listu od sedam najugroženijih mesta nasleđa u Evropi za 2022. godinu.
Takođe u aprilu prošle godine su lokalne organizacije civilnog društva Srba sa Kosova i srpski politički predstavnici kritikovali Savet za odbranu ljudskih prava i sloboda (KMDLNJ) koji je naveo da je manastir Visoki Dečani pretvoren u vojnu bazu i da su tu držani kosovski Albanci kao taoci tokom ’99, zatraživši i istragu protiv igumana manastira, arhimandrita Save Janjića, zbog „mogućih kršenja Zakona o ratnom i humanitarnom pravu”.
Šesnaest organizacija civilnog društva u zajedničkom saopštenju najoštrije je osudilo navode KMDLNJ, koji su, kako navode, „neosnovani“ i pozvali Vladu da jasno osudi stav KMDLNJ i pruži svu potrebnu zaštitu manastiru i ocu Janjiću.
Hram Hrista Spasa u Prištini
Inače zemljište je sporno i kada je u pitanju pristup Hramu Sv. Spasa u Prištini, koji kosovske vlasti sa studentima smatraju ilegalnim, otimanjem dela univerzitetskog kampusa i građevinom koju direktno dovode u vezu sa Slobodanom Miloševićem, čak i Arkanom. S druge strane, SPC ostaje pri stavu da ne samo što je pitanje vlasništva jasno i zakonito, tretirajući hram kao deo svoje imovine, već da je hram već godinama ugrožen, počevši od toga što je bio pretvoren u – praktično javni toalet, pokušajima da bude miniran, ili mesta u kojem je sniman muzički video spot čiji je sadržaj crkva ocenila kao nepropisan za crkvu, penjanjem na zidine crkve, sve do ispisivanja grafita sa jezikom mržnje i nasilja.
I u ovom izveštaju, dotaknuto je dugogodišnje pitanje hrama Hrista Spasa:
„U avgustu je Osnovni sud u Prištini presudio da opština Priština ne može da bude stranka u tužbi Univerziteta u Prištini protiv te opštine i SPC iz 2017. godine. Tužbom se traži poništenje davanja zemljišta na univerzitetskom kampusu SPC od 1991. godine od strane bivše jugoslovenske vlade i rušenje nedovršenog, ali osveštanog hrama SPC Hrista Spasitelja sagrađenog na toj parceli. Tužba univerziteta protiv SPC ostala je u razmatranju u Osnovnom sudu do kraja godine. I opština Priština i univerzitet osporili su vlasništvo SPC nad zemljištem“.
Mediji, druge verske zajednice
U izveštaju su registrovane i pritužbe SPC na to da je medijsko izveštavanje doprinelo stvaranju klime međunacionalne i međuverske netrpeljivosti tokom godine.
„Na primer, u junu su se zvaničnici SPC žalili na negativne reakcije medija posle liturgije episkopa SPC Teodosija Šibalića povodom pravoslavnog Vaznesenja u spornom hramu Hrista Spasitelja. Vladika Teodosije je, kako se navodi, tokom bogosluženja rekao: ‘Služeći liturgiju danas u ovom sabornom hramu, svedočimo ko smo, ko smo bili i ko treba da budemo u budućnosti. Svedočimo da se nikada nećemo odreći naših svetinja, da nam pripadaju i predstavljaju zalog našeg večnog života’. SPC je saopštila da su nepoznata lica nakon završene liturgije ispisala grafite na vratima crkve sa natpisom ‘Isus mrzi Srbe’. SPC je saopštila da nije prijavila vandalizam policiji jer su mediji naveliko izveštavali o incidentu, a policija je tada bila prisutna. Grupa studenata je potom organizovala protest ispred crkve, za koju su rekli da je povezana sa režimom Slobodana Miloševića. Prema pisanju medija, pojedini kosovski političari i studenti kritikovali su vladičansku liturgiju, a lokalna nevladina organizacija Savet za odbranu ljudskih prava i sloboda nazvala je ‘uvredom’ i ‘provokacijom’.“
Takođe, i Islamska zajednica Kosova je ukazala na to da postoje medijski izveštaji i izjave na društvenim mrežama koje negativno prikazuju muslimane, što je registrovao ovaj izveštaj uz opasku da nisu navedeni i primeri.
U samom izveštaju, na više mesta dotaknuti su i problemi islamske zajednice; primeri sa jedne strane diskriminacije kako je to saopštavala Islamska zajednica Kosova u više pitanja i primera, a sa druge strane i pritužbe drugih strana na ono što su videle kao favorizovanje islama kod dela zvaničnika i institucija Kosova, zbog čega su se požalili kao na razlog zašto kosovske institucije imaju imidž islamskih. Dotaknuto je i pitanje izgradnje velike džamije u Prištini, sa pojedinim opaskama da to nije u skladu sa autentičnim stilom izgradnje džamija na Kosovu, te da nije neophodna tolika veličina.
Prema izveštaju Međunarodnog republikanskog instituta (IRI) pod naslovom „Antisemitski diskurs na Zapadnom Balkanu“, objavljenom tokom godine, antisemitske izjave u medijima bile su retke. Od 1.548 onlajn medijskih priloga proučavanih između januara 2019. i 20. maja 2020., 70 (4,5 odsto) sadržalo je ono što IRI je utvrdio da je antisemitski sadržaj.
„Većina medija se fokusirala na sećanje na Holokaust i ulogu koju su etnički Albanci imali u spasavanju Jevreja tokom Drugog svetskog rata. IRI je naveo da neke konzervativnije i radikalnije muslimanske zajednice optužuju Izrael da kontroliše svet, njegovu bezbednost, finansijski i bankarski sektor, zdravstvenu industriju, itd“.
Incidenti
U izveštaju Stejt Departmenta, registrovane su i prijave o incidentima, ali mahom kroz prikupljanje do sada poznatih informacija sa više strana.
Tako su zabeležili izveštaje medija da su u julu nepoznata lica upala u crkvu Svetog Petra i Pavla u Štrpcu i napisala na zidu „Oslobodilačka vojska Kosova“.
„SPC je saopštila da je ove incidente prijavila policiji, ali je zabrinuta zbog sposobnosti ili volje vlasti da zaštite objekte Srpske pravoslavne crkve“.
SPC je 19. juna prošle godine saopštila da je policija zaustavila autobus sa vernicima Srbima, da bi ih vratila sa Kosova i to pošto je pogranična policija dozvolila ulazak.
„SPC je saopštila da su vlasti naredile hodočasnicima, koji su planirali da posete mesta SPC i da prisustvuju verskim službama, da odu bez valjanog objašnjenja i da je takvim postupkom prekršeno pravo hodočasnika na slobodu kretanja i veroispovest“.
Prethodnog dana – 28. juna, nepoznata lica oduzela su zastavu SPC koja se vijorila na ulazu u manastir Gračanica, a potom na društvene mreže postavila sliku maskiranog lica kako drži albansku zastavu i gazi ukradenu zastavu SPC i pali je, registruje se u izveštaju pisanje medija.
„Osnovni sud u Prištini je u julu osudio crnogorskog državljanina Ristu Jovanovića na šest meseci zatvora zbog izazivanja netrpeljivosti uzvikujući nacionalističke parole poput ‘Ubijte Albance!“ tokom obeležavanja Vivovdana 28. juna, kojim se obeležava Kosovska bitka 1389. između Srba i Osmanlija na Gazimestanu u Prištini. Sud je Jovanovića kaznio sa 6.700 evra (7.600 dolara) umesto zatvorske kazne i zabranio mu ulazak u zemlju na pet godina“.
SPC je prethodno, 10. maja izdala saopštenje za javnost u kojem je navela da je zabrinuta zbog incidenata krađe i vandalizma, nabrajajući primere u to vreme: bacanje kamenja na crkvu Svete Petke u Vitini i druge primere.
U izveštaju se citira i izjava koju su lokalni crkveni izvori tada dali za naš portal u vezi sa incidentom: „Pritužbe kosovskim institucijama su besmislene jer je ovo nasilje proizvod agresivne retorike koja dolazi iz samog vrha kosovskih institucija, koje umesto da rešavaju probleme stanovništva, privrede i suočavanja sa pandemijom kovida, najgrubljim rečima napadaju Srbiju i kolektivno optužuju srpski narod, pa i našu Crkvu“.
Kao odgovor, portparol Kosovske policije u Gnjilanu nam je tada odgovorio, a što je takođe registrovano u izveštaju, da ništa nije oštećeno u Svetoj Petki i da, iako nije bilo krivičnog postupka, policija prati situaciju.
SPC je u istom mesecu saopštila da su nepoznate osobe opljačkale crkve Četrdeset mučenika Sevastijskog i Svetog Dimitrija u oblasti Štrpca.
SPC je prethodno javno izrazila zabrinutost zbog provala i krađa na šest lokacija SPC (crkve i pomoćni objekti) tokom 10 dana u martu. Incidenti su se dogodili u opštinama Klokot, Parteš, Gračanica, Peć i Štrpce.
SPC je u tom mesecu izvestila da su nepoznati počinioci provalili u njenu parohiju u izgradnji u Vitomirici i ukrali građevinski materijal u vrednosti od 4.000 evra.
„SPC je saopštila da je većina incidenata imala motive etničke i verske prirode i kritikovala ono što je označila kao agresivnu retoriku protiv SPC koja dolaze od pojedinih visokih kosovsko-albanskih institucionalnih i političkih lidera, uključujući premijera Aljbina Kurtija i ministra životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture Ljiburna Alijua, kao nešto što je moglo da doprinese ovim incidentima“.
Šta je na to kazala policija?
Sumirajući podatke iz policije, u izveštaju se navodi da je Kosovska policija primila izveštaje o 87 incidenata usmerenih na verske objekte tokom prošle a godine, u poređenju sa 57 incidenata u 2020.
„Incideti su bili usmereni na 56 muslimanskih, 30 SPC i jedan rimokatolički objekat. Policija je dva slučaja klasifikovala kao izazivanje razdora i netrpeljivosti, ali nije iznosila detalje. Islamska zajednica Kosova je saopštila da su incidenti usmereni na džamije verovatno finansijski motivisani, navodeći, na primer, kutiju za priloge u džamiji u Kačaniku koja je opljačkana nekoliko puta tokom te godine. Kako navodi ova zajednica, krađe su negativno uticale na njihove humanitarne aktivnosti. SPC je navela da su neki od incidenata u vezi sa njenom imovinom u zemlji bili verski i etnički motivisani. Pošto su religija i etnička pripadnost često usko povezani, ponekad je bilo teško kategorisati incidente kao isključivo zasnovane na verskom identitetu“.
OEBS tvrdi poboljšali se odnosi između verskih zajednica
Uprkos registraciji svih ovih incidenata, odnosno izveštaja o njima, OEBS je pohvalio odnose između verskih zajednica i opština, navodeći poboljšanje održavanja groblja od strane pojedinih opštinskih vlasti – kao rezultat zagovaranja OEBS-a, na primer, međuverskog dijaloga sa vladinim institucijama i omogućavanja istog preko zajedničkog kontakta vlade i verskih zvaničnika sa lokalnim zajednicama.
„OEBS je saopštio da je opština Priština uklonila grafite sa jevrejskog groblja, a verske zajednice su se udružile sa lokalnom upravom radi čišćenju groblja u severnoj i južnoj Mitrovici. OEBS je nastavio da se zalaže za uključivanje predstavnika svih velikih verskih zajednica u opštinske savete za bezbednost zajednica, koji se sastaju da razgovaraju o bezbednosnim pitanjima“.
OEBS je takođe nastavio da prati i primenu zakona o zaštiti SPZ oko srpskih pravoslavnih verskih objekata i objekata baštine. „Policijska jedinica za obezbeđenje objekata verskog i kulturnog nasleđa nastavila je da pruža 24-časovno obezbeđenje 24 SZZ širom zemlje“.
Inače, OEBS je 30. decembra osudio vandalizam na groblju SPC u opštini Gračanica, gde su nepoznate osobe oštetile sedam nadgrobnih spomenika. Policija je pokrenula uviđaj.
Navodi se ida su vođe verskih grupa nastavili međuverske diskusije o imovinskim pravima, zakonodavnim prioritetima i pitanjima lokalne zajednice.
Međutim, uprkos ovim navodima iz OEBS-a, u izveštaju su registrovani i drugačiji tonovi, koji su pre svega došli sa srpske strane:
„Zajednica SPC i kosovskih Srba nastavila je da navodi da u mnogim opštinama sa većinskim kosovskim Albancima lokalne vlasti nisu obezbedile adekvatno održavanje groblja, a policija nije obezbedila dovoljno obezbeđenje, dozvoljavajući povremene akte vandalizma. Prema izveštajima medija na srpskom jeziku i SPC, neki nadgrobni spomenici i krstovi na pravoslavnom groblju u Orahovcu oskrnavljeni su u junu i oktobru. U julu su mediji izveštavali o nebrizi, vandalizmu i skrnavljenju nekih crkava i groblja SPC“.
U izveštaju se ujedno navodi da je više opština, uključujući Klokot, Gnjilane, Severnu Mitrovicu, Mamušu i Gračanicu, navelo potrebu za proširenjem kapaciteta na postojećim grobljima.
Politika i angažman vlade SAD
Konačno, u izveštaju su izlistane aktivnosti ambasadora i osoblja ambasade za zvaničnicima Kosova, ili istupanja u javnost kako bi se podigla svest o verskim slobodama i unapredile iste.
Zalagali su se za donošenje izmena zakona o verskim slobodama koje bi omogućile verskim grupama da steknu pravni status, pozivali vladine zvaničnike da poštuju versku slobodu i pluralizam i poboljšaju komunikaciju sa verskim zajednicama.
„Ambasador i drugi zvaničnici ambasade pozvali su zvaničnike centralne i lokalne vlasti, uključujući premijera, da poštuju zakon o SPZ, posebno u slučaju puta kod manastira Visoki Dečani. Zvaničnici Ambasade zalagali su se na svim nivoima vlasti za sprovođenje odluke Ustavnog suda iz 2016. kojom je naloženo uknjižavanje vlasništva nad zemljištem na manastir Visoki Dečani, pozivajući vladu i pravosuđe da pozovu zvaničnike na odgovornost za nesprovođenje presude“.
Posebno su kosovske zvaničnike – Albance, pozvali na dijalog sa SPC.
„Ovu poruku su preneli i na privatnim sastancima i u javnim izjavama, pozivajući na saradnju između lokalnih samouprava i SPC po pitanjima kao što su vlasništvo nad imovinom, ljudska prava, verske slobode i ukupna bezbednost“.
U maju i novembru, ambasador i otpravnik poslova pridružili su se šefovima diplomatskih misija Francuske, Nemačke, Italije i Ujedinjenog Kraljevstva u izjavama u kojima se podržava sprovođenje odluke Ustavnog suda o zemljišnom sporu Visoki Dečani. Ambasada se u septembru pridružila šefovima misija Francuske, Nemačke, Italije i Ujedinjenog Kraljevstva u izjavi u kojoj je pozdravila to što je Ustavni sud podneo državnom tužiocu nesprovođenje iste odluke od strane vlade.
I u prethodnim izveštajima, Stejt Department je isticao probleme u vezi sa Visokim Dečaima, pre svega nepoštovanje odluke Ustavnog suda od strane samih institucija Kosova. Podsetite se prethodnih izveštaja:
Izveštaj Stejt departmenta o verskim slobodama na Kosovu: Primeri kršenja zakona
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
