Novoizabrani poslanici u srpskom parlamentu raspravljaće sutra o kosovskom pitanju i dijalogu koji se vodi u Briselu. Uoči ove sednice kojoj će prisustvovati i predsednik Srbije, u medijima se pojavio izveštaj o pregovaračkom procesu sa Prištinom koji se odnosi na period od 15. juna 2021. do 1. septembra ove godine, a koji će se naći pred poslanicima.
U izveštaju se govori o „mirnim protestima“ građana na Severu ove i prethodne godine, o razlozima zbog kojih nije potpisana deklaracija o nestalima, ali i iznose tvrdnje da je dogovorom o stikerima Priština „priznala legalnost KM tablica“, i da je potom htela da ih ukine kada je „sagledala koliko je tekst Zaključaka nepovoljan sa stanovišta njihovih interesa“.
Podcrtava se da je Beograd Mapom puta „otklonio nove pretnje po srpske energetske interese na Severu Kosova“, ali i da je zbog tekuće bezbednosne krize za koju se navodi da „generiše Priština“, implementacija dogovora „objektivno ugrožena“.
U izveštaju koji broji više od 50 strana navodi se da je u skladu sa politikom očuvanja mira i stabilnosti i poštovanja svih obaveza Vlada Srbije kontinuirano ulagala velike napore da „prištinske jednostrane aktivnosti“ ne ugroze bezbednost građana na Kosovu, a posebno na Severu i da se zalagala za dijalog.
Sa druge strane, navodi se da „konstruktivan angažman“ Beograda nije naišao na adekvatan odgovor druge strane, te da nije došlo do promene negativnih trendova koji su, kako navode u okviru dijaloga posebno naglašeni od 2018. godine.
„Štaviše, u prethodnih 14 meseci – tokom 2021. i 2022. godine, došlo je do istinske kulminacije dugogodišnje krize Dijaloga koju su sistemski i ciljano generisale sve dosadašnje vlasti Privremenih institucija samouprave u Prištini“, navodi se u izveštaju.
Priština se optužuje da je „simulirala“ svoje učešće u dijalogu „dok je u realnosti sprovodila politiku izazivanja tenzija i sukoba, tj. politiku rušenja dijaloga“, kao i da je prebacivala krivicu na srpsku stranu.
U periodu koji obrađuje ovaj izveštaj održano je ukupno 17 sastanaka u okviru dijaloga, od kojih tri na visokom niovu, sedam na nivou glavnih pregovarača u tehničkom dijalogu, dok je osam sastanaka realizovano na eskpertskom nivou u okviru Radne grupe koja je oformljena na osnovu zaključaka od 30. septembra 2021. godine, a koja je imala zadatak da u roku od šest meseci pronađe rešenja za pitanje registarskih tablica.
Podseća se da su ovom istom periodu zaključeni aranžmani iz oblasti energetike i slobode kretanja, odnosno registarskih tablica, ali i na usmeni dogovor od 27. avgusta o pitanju ličnih karata, odnosno neizdavanju ulazno-izlaznih dokumenata.
„To predstavlja nesumnjivo kvantitativni pomak ako se ima u vidu da je poslednji sporazum između dve strane formalno bio zaključen 2017. godine“, ocenjuje se u izveštaju.
Dodaje se i da je na sastancima u okviru dijaloga razmatran „izuzetno širok spektar problematičnih oblasti“, ali i da je Beograd tražio da se započne sa implementacijom više sporazuma među kojima je i onaj o Zajednici srpskih opština.
Ujedno se podseća da je bilo razgovora o pitanju nestalih, ali i merama za izgradnju poverenja, regionalnog predstavljanja i, kako navode „prištinskog kršenja odredaba sporazuma iz oblasti pravosuđa i Integrisanog upravljanja prelazima“.
Dogovorom o stikerima Priština priznala legalnost KM tablica, a potom htela da ih ukine
U izveštaju se podseća na prošlogodišnje tenzije na Severu Kosova, odnosno 13-dnevnu blokadu puteva kod Jarinja i Brnjaka a nakon ukidanja KS tablica, odnosno namere Prištine da uvede tablice „Proba“ za one sa srpskim dokumentima.
Precizira se da je Zaključcima koji su dogovoreni 30. septembra 2021. godine, a kada je uveden režim nalepnica, deeskalirana „izuzetno ozbiljna bezbednosna kriza“, koju je, kako se navodi u izveštaju, inicirala Priština.
Ujedno se ocenjuje da je ovim zaključcima srpska strana „eliminisala negativne aspekte Sporazuma iz 2011. godine“, ali i da je stavljanjem nalepnica na vozila sa srpskim tablicama koje se vode na gradove na Kosovu, Priština „priznala legalnost KM tablica do pronalaska trajnog rešenja“.
„Međutim, pokrajinske vlasti su ubrzo sagledale koliko je tekst Zaključaka nepovoljan sa stanovišta njihovih interesa, te su svega nekoliko meseci po njihovom zaključenju počele da prete jednostranim kršenjem ovog dogovora kroz ukidanje ‘KM’ tablica Republike Srbije“, dodaje se dalje u izveštaju.
Precizira se da je Priština, „brutalno prekršila režim nalepnica 29. juna kada je donela odluke o preregistraciji KM tablica na RKS.
„Time su po svojoj prilici srušile taj suštinski značajan rezultat Dijaloga u proteklom periodu i praktično ga transforisale u novu, tekuću, bezbednosnu krizu na Severu pokrajine“, naznačeno je.
„Miran protest izrazili kroz postavljanje barikada“
Naznačili su da je pokušaj Prištine da primeni odluku o preregistraciji, ali i ulazno/izlaznim listićima 31. jula „propao“ usled „intenzivnog angažovanja Beograda prema međunarodnoj zajednici“, te da je Priština „bila primorana“ da odloži primenu ovih odluka za mesec dana.
Sa druge strane, dodaje se da je tog dana Priština izvršila „nelegalni upad dodatnih policijskih jedinica bez odobrenja i znanja komandira regiona Sever, te konstatuje da su Srbi tada reagovali kroz miran protest“.
„To je izazvalo reakciju zastrašenih Srba na Severu AP KiM, koji su miran protest izrazili kroz postavljanje barikada na lokalnim putevima a koje su prištinske falange napadale tokom krizne noći 31. jula“.
Mapom puta postignuta puna energetska nezavisnost za Sever, implementacija ugrožena zbog tekuće krize
U izveštaju se ocenjuje da je dogovorom o Mapi puta za implementaciju sporazuma o energetici juna meseca Beograd „osigurao sve vitalne interese srpske strane, uključujući osiguranje sigurnog snabdeva i dostizanje pune energetske nezavisnosti za Sever KiM“.
Navodi se da je ujedno sklopljen sporazum o poslovnoj saradnji kompanije “Elektrosever” (ćerka firma EPS-a) i turskog KEDS-a, čime su prevaziđene “brojne opstrukcije koje je Priština godinama postavljala za implementaciju onog dela energetskih sporazuma koji su u interesu srpske strane“.
Iako navode da je Beograd Mapom puta „otklonio nove pretnje po srpske energetske interese na Severu Kosova“, u izveštaju se dodaje da je u kontekstu tekuće bezbednosne krize za koju se navodi da „generiše Priština“, implementacija ovog dogovora „objektivno ugrožena“.
„Priština kriva zbog izostanka dogovora o nestalima“
U izveštaju se takođe krivica stavlja na račun Prištine zbog toga što nije potpisana deklaracija o nestalima. Navodi se da je srpska strana na početku procesa u celosti prihvatila „statusno-neutralni i objektivno izbalansirani“ predlog Deklaracije koji je formulisala EU.
Sa druge strane, poručuju da je Priština bila ta koja je insistirala na tome da se u tekst dokumenta doda kategorija nestalih označena kao „enforced disappearances“ – „prisilni nestanci“.
Ocenjuje se da je ovim potezom Priština pokušala da spreči usvajanje dokumenta o nestalima znajući da će to za Beograd biti neprihvatljivo.
„Termin ’Enforced Disappearance’ striktno je definisan Deklaracijom Generalne Skupštine UN o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka i Međunarodnom konvencijom za zaštitu svih lica od prisilnih nestanaka. Prema tim dokumentima za ’enforced disapearance’ su isključivo odgovorne države, pa bi Republika Srbija hipotetičkim prihvatanjem ovog zahteva postala neposredno odgovorna za sve slučajeve prisilno nestalih lica tokom sukoba na AP KiM. To jest, da bi formalno-pravno po automatizmu bila odgovorna za sve nestanke i masakre Srba i drugih osoba koje je na AP KiM izvršila tzv. OVK“, navodi se u izveštaju.
Navodi se da Srbija nastavlja snažno da insistira da EU u narednom periodu podstaknu Prištinu da „prekine sa politizacijom“ pitanja nestalih.
U izveštaju stoji i da suštinski problemi Dijaloga ne mogu da se reše ukoliko EU ne pokaže spremnost da kao garant svih postignutih dogovora izvrši pritisak na Prištinu da bez odlaganja primeni sve preuzete obaveze, među kojima je i formiranje ZSO.
ZSO: Nema suštinskog napretka, ali ima odlučnijie angažovanje posrednika
Kada je ZSO u pitanju, precizira se da je Beograd svaki sastanak započeo zahtevom za hitnim pokretanjem ovog pitanja, ali i da nije bilo suštinskog napretka.
Sa druge strane, navodi se da su napori Beograda doveli krajem izveštajnog perioda do „određenih pozitivnih pomaka u deblokiranju procesa formiranja ZSO“.
„Ti pozitivni pomaci su se javno očitavali prvenstveno kroz odlučnije javno angažovanje posredničke i drugih zainteresovanih strana da stave do znanja Prištini da će u narednom periodu morati da izvrše svoj deo obaveza u procesu formiranja ZSO“, dodaje se u izveštaju.
„Beograd je tokom izveštajnog perioda ukazivao svim drugim zainteresovanim stranama da bez formiranja ZSO realno nije moguće da istinski zaživi ni bilo koji drugi institucionalni aranžman u Pokrajini, koji je zaključen u okviru Dijaloga“.
Navodi se i da će Beograd da insistira na svim sastancima da se ZSO „hitno formira“.
„Sada, a naročito u kontekstu još uvek aktuelne bezbednosne eskalacije koju je Priština generisala u Pokrajini, sasvim je jasno da bez rešavanja pitanja formiranja ZSO, dalji razgovori o ostalim temama iz briselskog dijaloga gube svaki smisao“, precizira se u izveštaju.
U ovoj i prethodnoj godini Beograd je „posebno akcentovao„ potrebu hitnog otvaranja razgovora o pitanju više od 212.000 interno raseljenih lica a kojima je i dalje onemogućen povratak na KiM, dodaje se u izveštaju.
Precizira se da je EU posrednicima maja ove godine predat obiman spisak principa za koje Beograd smatra da se moraju naći u osnovi rešenja za ovo pitanje u okviru Dijaloga.
„U svakom slučaju, Beograd je u teškim okolnostima uložio maksimalan trud da ostvari značajne rezultate i celovito zaštiti položaj Srba i ostalih nealbanaca na AP KiM, alii vitalne državne i nacionalne interese u Pokrajini“, jedan je od zaključaka.
158 etnički motivisanih incidenata protiv Srba i SPC
Izveštaj takođe govori o „ugrožavanju Srba“, odnosno tome da je, kako se navodi, delovanje Prištine „nepobitno dovelo do drastičnog uvećanja netrpeljivosti Albanaca prema Srbima.
Priština je „lažnim narativom i jačanjem animoziteta prema Srbima drastično povećala intenzitet institucionalnog, političkog i fizičkog nasilja prema Srbima i njihovoj imovini, ali i prema SPC i versko-kulturno-istorijskim spomenicima srpskog naroda na KiM“.
Precizira se da je u „proteklom razdoblju“ zabeleženo ukupno 158 etnički motivisanih incidenata protiv Srba i SPC, odnosno da je u pitanju povećanje od gotovo 50 odsto, u odnosu na istovetni period pre dolaska Aljbina Kurtija na vlast.
O „mirnim“ protestima na Severu septembra i oktobra 2021.
Pominju se i „mirni protesti“ Srba u septembru prošle godine na Severu Kosova zbog uvođenja najave uvođenja „Proba“ tablica, ali i da je Priština htela da od toga odvrati građane „kroz brutalnu demonstraciju sile i zastrašivanjem“.
Takođe se podseća i na dešavanja iz oktobra meseca prošle godine na Severu Kosova, kada je, kako se navodi, Priština „posegla za upotrebom vatrenog oružja“, a protiv, kako se navodi u izveštaju „mirnih srpskih demonstranata na Severu AP KiM“.
Lekovi, zabrana glasanja
U dokumentu se ističe da je jedan od najvažnijih postupaka prištinskih institucija protiv Srba bila opstrukcija dopreme lekova zdravstvenim ustanovama i bolnicima koje funkcionišu u sistemu Srbije na području KiM.
Precizira se da uprkos delovanju Beograda prema EU posrednicima i pet pisanih zahteva koji su im upućeni, ovaj problem i dalje nije rešen.
Podseća se i na to što Srbima nije bilo dozvoljeno da januara meseca glasaju na referendumu na teritoriji Kosova, a potom i na srpskim parlamentarnim i predsedničkim izborima u aprilu, ali i da je građanima potom omogućeno da glasaju u gradovima u centralnoj Srbiji.
„Parapolicijske jedinice“ i izgradnja baza
Ujedno se pominje da je Priština u poslednjem periodu nastavila „antisrpsko delovanje“, odnosno da je „produžila agresiju“ na Severu.
„Priština je u tom periodu započela sa uspostavljanjem kontinuiranog prisustva parapolicisjkih jedinica i zaposedanjem ključnih saobraćajnih geografskih tačaka severnog dela Pokrajine“, poručili su.
Precizira se da su „parapolicijske snage“ počele izgradnju i fortifikacija u zoni Rudnica/Jarinje i Brnjak/Tabalije kao i u selu Košutovo na Severu Kosova.
„Koristeći sve te snage prisutne u oblasti severa AP KiM Priština je krenula da sprovodi svakodnevno zastrašivanje srpskog naroda na Severu AP KiM za šta koriste duge cevi i borbena oklopna vozila“, navodi se u izveštaju
Na kraju izveštaja konstatuje se da se Priština tokom ovog izveštajnog perioda nije suočila sa „ozbiljnim sankcijama“, ali i da međunarodni činioci nisu uspeli da „zaštite Srbe od brutalne diskriminacije i terora Prištine“.
Ipak, precizira se da će Srbija nastaviti da učestvuje u dijalogu, ali i da je sam dijalog „došao do svojevrsne prekretnice, na kojoj će se ili ubrzo revitalizovati kroz pokretanje postupka formiranja ZSO kao temeljnog aranžmana na kojem je projektovan ili će suštinski potonuti u irelevantnost“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
