Izdvojeno dodatnih 6 miliona evra za pokrivanje troškova struje na Severu do kraja godine

Šesti novembar se približava svom kraju a još uvek nije usledila akcija specijalnih snaga kosovske policije, odnosno vlasti iz Prištine na Valač, kako se već danima, najavljuje u Beogradu. Doduše, srpski predsednik Aleksandar Vučić juče je napravio korekciju, pa je kazao „od 6. novembra“, te da se ne zna „da li će i kada to biti“, ali moli kosovske vlasti da ne čine nasilne poteze. I izgleda da nisu.

Umesto još jedne „scene dugih cevi“, izgleda da se za sada potencijalna kriza odlaže namirivanjem računa.

Operator Kosovskog elektroenergetskog sistema, prenosa i tržišta, KOSTT, izdvojio je dodatnih 6,7 miliona evra u odnosu na iznos koji je izdvojen u maju ove godine za plaćanje električne energije za četiri severne opštine, čime je zapravo produžen rok plaćanja do kraja ove godine, javio je Kosovapress pozivajući se na potvrdu iz KosTT-a. „Tako je početni trošak od 11 miliona evra već narastao na 17,7 miliona evra“, piše ova agencija.

„Nakon preporuka koje je usvojila Skupština Kosova u maju 2021, putem koje je KOSTT ovlašćen da koristi sopstveni budžet za pokrivanje gubitaka od utrošene ali neplaćene električne energije u severnom delu Kosova, KOSTT je izdvojio budžet u ukupnom iznosu od 17,7 miliona evra da pokrije gubitke za sever do 31. decembra 2021.“, navodi se u pisanom odgovoru ovoj redakciji Zane Bajrami-Rame, menadžera za komunikacije u KOSTT-u.

Podsetimo, skupština Kosova je 6. maja ove godine, sa 61 glasom „za“, a bez prisustva poslanika opozicije, usvojila preporuke Komisije za privredu povodom zahteva JP KOSTT da obezbedi 11 miliona evra kojima, kako je navedno tada se pokriva utošak struje na Severu.

Među preporukama je bilo da se Vlada Kosova obavezuje da u roku od 6 meseci pronađe rešenje za proširenje sistema naplate u severnim opštinama.

Tada su iz kosovske vlade naveli da će imati rešenje u ovom vremenskom roku koje je „izostajalo proteklih 20 godina“, kako na to gledaju u Prištini.

Međutim, sredinom maja, PDK Je Ustavnom sudu Kosova podnela odluku Skupštine za alokaciju 11 miliona evra za plaćanje struje za severne opštine na ocenjivanje ustavnosti.

Novi talas kritika iz Prištine

Kosovska opozicija i civilno društvo nastavljaju da kritikuju i najnoviju odluku za dodatna sredstva.

Tako je bivša ministarka finansija Hikmete Bajrami za KosovaPress danas kazala da je „žalosno“ to da se „povećavaju troškovi“ sa „11 miliona na 17,7 miliona evra“ u vreme vladajućeg Samoopredeljenja, koje je, dok je bilo u opoziciji, bilo kritički nastrojeno prema pitanju regulisanja utroška struje na Severu, podseća ona.

„Po prvi put smo obavešteni da je KOSTT izdvojio 17,7 miliona evra u smislu gubitaka na severu, a ne 11 miliona. Znamo da su to preporuke Komisije za privredu, takođe te preporuke razmatra Ustavni sud… Mi kao poslanička grupa nismo glasali o ovim preporukama, da, tačno je da je jedna od preporuka bila da u roku 6 meseci vlada donese plan za rešavanje ovog pitanja. Dobro je istaći da je upravo Pokret Samoopredeljenje u vreme kada je bio opoziciona stranka, bio veoma glasan oko plaćanja računa za struju u četiri severne opštine. Izuzetno mi je žao ako je cena od 11 miliona evra već dostigla na 17,7 miliona. Ova sredstva KOSTT-a su sredstva budžeta Kosova… Žao mi je što do danas nismo videli nikakve konkretne korake za rešavanje ovog pitanja, koje je izuzetno štetno i skupo“, kazala je Bajrai u video izjavi za Kossovapress.

I predsednik Odbora za privredu Ferat Šalja (Shala), ističe da se preporuke za plaćanje struje na severu već razmatraju u Ustavnom sudu. On je naglasak stavio na to da je istekao rok u okviru kog je kosovska vlada trebalo da pronađe rešenje.

„Vreme pokazuje da sam bio u pravu, jer već 6 meseci, uprkos preporukama parlamenta u vezi sa KOSTT-om, nemamo ni činjenični ni pravni potez o proširenju ovlašćenja u tom delu. Naprotiv, imamo pogoršanje bezbednosne i političke situacije u severnom delu Kosova… U ovom slučaju, KOSTT, RUE i druge instance su u nepovoljnom položaju, jer rok teče gde Vlada nije preduzela nikakvu političku akciju da stabilizuje i počne da primenjuje zakon u proširenju ovlašćenja“, kazao je.

Sa druge strane, viši istraživač u INDEP-u Dardan Abazi smatra da je period od šest meseci bio kratak da se pronađe rešenje, ali da je to vreme, kosovska vlada trebalo da iskoristi i donese detaljniji plan i to za dugoročno rešenje.

„Kako ne bismo nastavili i dalje plaćati novac za taj deo Kosova. Kako je plaćao KOSTT, kako je plaćano od strane vlade, kako je plaćano iz naših računa, opet mi kao potrošači plaćamo taj deo za Sever“, naveo je on za Kosovapress.

Štaviše, on smatra da je rok od šest meseci dat samo kao „izgovor“, a da će „građani Kosova nastaviti da plaćaju“.

Izvor KoSSeva: Troškove utrošene energije na Severu, pokrivao EPS sve do decembra 2020.

Računi za utrošenu struju na Severu od decembra prošle godine, kada je Sever izdvojen iz kontrolne oblasti EMS-a pokrivaju se iz budžeta Kosova. Međutim, u kosovskim medijima već godinama postoji serija izveštaja o tome kako su zapravo građani Kosova svojim uvećanim računima za električnu energiju pokrivali troškove potrošača na Severu.

Međutim, neimenovani izvor koji je dobro upoznat sa pitanjima energetike, za KoSSev decidno tvrdi da je to netačno. Ne poričući da su građani na jugu (moguće) plaćali povišene račune, ili čak i da im je dat odgovor da je to bilo radi pokrivanja troškova potrošača na Severu, on navodi da to sigurno nije zbog utrošene električne energije na Severu, iz „prostog razloga jer je taj trošak sve do decembra prošle godine išao na teret EPS-a“.

„Pre svega, do septembra 2013. godine, energetski sistem na Severu bio je raskačen u odnosu na kosovski sistem. Električna energija na Severu nije mogla nikako da stigne fizički sa juga, čak i da su hteli da je šalju. Do tada je struja na Severu u Valač stizala iz Novog Pazara, i preko distribucionog voda iz pravca Raške kojim se snabdevaju Lešak i Trepčina flotacija, (ovo potonje čak i danas, oko 13 posto). Tu je i zaključak Vlade Srbije iz 2009, o tome da se insistira na tome da se građani na Kosovu i Metohiji, u severnim opštinama snabdevaju sa strujom iz Srbije, što je poštovano sve do prošle godine. Tek kada je urađena rekonekcija Valača nakon Briselskog sporazuma o energetici u septembru 2013, jer je jedna od tačaka bila upravo to, struja je fizički mogla sa juga da stigne, ali je zapravo EPS nastavio da snabdeva, fakturiše na kraju meseca i istovremeno pokriva račune koje građani nisu plaćali“, navodi naš izvor.

Na pitanje otkud onda toliki izveštaji u kosovskim medijima i izjave i zvaničnika i analitičara i novinara o tome da su računi za struju prethodnih godina bili uvećani na jugu zbog pokrivanja troškova na Severu, naš izvor navodi da je jasno to da Priština „ne priznaje da je Srbija ikad snabdevala Sever Kosova strujom“ i to iz političkih razloga.

„Kako ćete kazati svojim biračima da se ne radi o struji iz Obilića, već iz centralne Srbije?! Pa to nisu nikada priznali tokom ovih 20 godina, jer je uvek bilo važno da istaknu da su ‘zaokružili teritorijalno svoju državnost’! Ali, radi se zaista o laži. EPS je pokrivao sve troškove za utrošenu struju na Severu do decembra prošle godine, a sada jeste tačno da to ide na teret kosovskog budžeta“.

„Upad i zauzimanje“

I dok iz Srbije nedostaju stručni odgovori, tokom godina se pitanje energetike oslikavalo isključivo kroz scenarije nasilnih upada u Valač i na Gazivode.

Tako se narativ „upad i zauzimanje Valača od strane kosovskih specijalaca“ aktuelizovao ponovo od jesenas i to pre svega u Beogradu.

Srpski predsednik Aleksandar Vučić već godinama najavljuje upad i zauzimanje Valača, a u najnovijem talasu to je započeto ubrzo nakon krize u vezi sa tablicama na Severu Kosova, odnosno nakon policijske akcije za sprečavanje šverca 13. oktobra.

Temu su potom razvili mediji u Beogradu koji se već danima bave potencijalnom akcijom kosovskih vlasti u Valaču, uz vezivanje za današnji dan – 6. novembar, a jedno od tumačenja nakon Vučićeve najave, dao je i predsednik skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun.

„U Prištini je krajem septembra bilo tumačenje da KOSTT nema više para da plaća i da bi taj rok trebalo da istekne 1. oktobra. Međutim, po odluci koja je usvojena 6. maja u parlamentu u Prištini taj rok ističe 6. novembra“, rekao je Drecun za srpske medije.

Objasnio je da račune srpskih potrošača na Severu trenutno plaća kosovska vlada, te da ona to više neće da čini.

Inače, energetski sistem na Severu Kosova od decembra prošle godine više nije deo kontrolne oblasti srpskog EMS-a. Kosovski prenosni operator za električnu energiju KOSTT preuzeo je upravljanje elektrosistemom i na Severu Kosova. Tada je i prestala mogućnost sprovođenja interne razmene električne energije između JP EPS i KOSTT za potrebe snabdevanja potrošača na KiM. Ipak, radnici u Valaču su i dalje na platnom spisku elektro mreže Srbije.

Očekuje se da bi uskoro mogli da uslede razgovori na političkom nivou između dve delegacije u Briselu a radi postizanja rešenja u vezi sa licenciranjem Elektro severa, saznaje KoSSev.

Osnovni Sud u Prištini poništava odluku o naplati električne energije na Severu od 2012. do 2017.