Izdat nalog za hapšenje Ljuštakua, Jašarija i Hadže

KOSSEV EKSKLUZIVNO SA SUĐENJA DRENIČKOJ GRUPI

Predsedavajući sudskog veća Osnovnog suda u Mitrovici, Darius Sielicki, na zahtev Specijalnog tužioca Džonatana Ratela,  na današnjem prvom danu suđenja tzv. Dreničkoj grupi, izdao je nalog za hapšenje trojice odbeglih optuženika iz ove grupe – Sami Ljuštakua, Sahita Jašarija i Ismeta Hadže, nakon što se oni danas nisu pojavili na zakazanom glavnom pretresu u sudu u Severnoj Mitrovici. Slučaj suđenja trojici odbeglih se i razdvaja od slučajeva ostale četvorice prisutnih danas u sudnici, uprkos protivljenju Specijalnog tužioca. Ukoliko se odbegli uhapse u dogledno vreme, razmatraće se ponovno spajanje sudskih procesa.

Nako što je sudija Ratel pročitao optužnicu preostaloj četvorici optuženih članova Dreničke grupe, koji su prisustvovali suđenju – Sabitu Geciju, Sulejmanu Selimiju, Avniju Zabeljiju i Jahiru Demakuu, oni su vraćeni nazad u pritvor u Dubravu, iako je prethodno planirano da budu u pritvorskoj jedinici u Severnoj Mitrovici. KoSSev je nezvanično saznao i da je pritvorenik Oliver Ivanović juče premešten iz jedne ćelije u drugu, upravo da bi se izbegla mogućnost kontakta ove grupe sa Ivanovićem.

Nalog za hapšenje izdat je uprkos protivljenju odbrane. Advokati su naveli da njihovi branjenici nisu pobegli, da se nalaze na lečenju u bolnici u Prištini, zbog čega nisu u stanju da prisustvuju suđenju, kao i to da su oko Kliničkog centra u Prištini, gde su trojica optuženih prethodno prebačena na lečenje, odakle su prekjuče i pobegli, bile u toku masovne demonstracije, usled čega ih jedinice policije i korektivne službe nisu mogle prebaciti. Odbrana je više puta naglasila i da je krivica upravo tih jedinica što optuženi nisu prebačeni na suđenje u Mitrovicu.

Sedmočlana “Drenička grupa” se tereti za krivična dela ratnog zločina nad civilnim stanovništvom, uključujući i torturu, zlostavljanje, ubistva za koja se pretpostavlja da su izvršena u navodnom centru pritvora OVK, u selu Likovac tokom 1998. godine. Sabit Geci se tereti da je u saučesništvu sa Sahitom Jašarijem i još nekoliko pripadnika UČK, ubio policajca Ivana Bulatovića odsecanjem glave sa motornom testerom.

Ovi optuženici se u pritvoru nalaze od 31. maja prošle godine, a pritvor im je nedavno ponovo produžen zbog toga što se, kako je na današnjem suđenju naveo glavni sudija Sielicki, "ništa nije bitno promenilo od ranijih okolnosti," misleći na navode da postoji opasnost od bekstva, te da mogu uticati na svedoke.

Nije održan glavni pretres

Trojica optuženika iz tzv. Dreničke grupe, Sami Ljuštaku, Sahit Jašari i Ismet Hadža se nisu jutros pojavili u sudnici Osnovnog suda u Severnoj Mitrovici, čime glavni pretres suđenja ovoj sedmočlanoj grupi danas nije ni održan. Oni su prekjuče pobegli iz bolničke sobe KBC u Prištini, nakon što su prethodno iz pritvorske jedinice prebačeni na lečenje i nalaze se u bekstvu. Branioci optuženih, međutim, na današnjem suđenju tvrdili su da to nije tačno, već da se optuženi nalaze u bolnici, te da ih iz “neutvrđenog razloga” pripadnici Korektivne službe i Kosovske policije nisu doveli u Mitrovicu i da je i krivica ovih jedinica što to nisu i učinili. Kasnije, u toku današnjeg pretresa, oni su više puta naveli kako njihovi branjenici ne mogu da prisustvuju suđenju usled ozbiljnih zdravstvenih problema, zbog čega su i prebačeni u bolnicu, kao i usled masovnih demonstracija koje su se dešavale oko zgrade Kliničkog centra u Prištini. Pred podnevnu pauzu, advokati su otvorili i pitanje navodnog nedostatka bebezbednosti lokacije pritvora i suđenja u Severnoj Mitrovici. 

Sudskim većem predsedava poljski sudija Darius Sielicki, koji je u prepodnevnom radu suda utvrđivao prisutnost optuženika, predstavljanje timova odbrane i tužilaštva. Otvorilo se i pitanje legalnosti, kao i kredibiliteta rada jednog od branioca Samija Ljuštakua – Rustela Rukolia, za kojeg je sudija primetio da je optužen za zastrašivanje svedoka u drugom slučaju. Odbrana je navela da se o tome već razgovaralo sa  šefom tužilaštva Specijalnog suda Kosova. Pošto se radi o drugom slučaju, nema prepreka za Rukolia da bude advokat u ovom suđenju, izjavila je odbrana.

“Moja je odluka ko može da sedi u sudnici, a koga smatram personom non grata. To je i etičko pitanje za Advokatsku komoru Kosova da li je ovo u skladu sa profesionalnim standardima. On je do sada pokriven pretpostavkom nevinosti sve dok se ne dokaže suprotno. Naravno, drugi članovi veća mogu da ospore ovakvu odluku,” naveo je sudija Sielicki, komentarišući navode odbrane.

Glavni branilac Samija Ljuštakua je i bivši sudija EULEX-a, dr Ingo Riš.

U svojoj jutrošnjoj uvodnoj reči, sudija Sielicki je kazao i da su se neki od optuženika žalili na neadekvatne uslove u sudnici, pre svega na prisustvo azbesta i prašine, ali da je utvrđeno da u sudnici nema azbesta, te da je zahvaljujući USAID-u, sudnica opremljena po svim savremenim standardima. Sudija je takođe naglasio da je suđenje otvoreno za javnost, da mu prisustvuju mediji, te da u ovoj sudnici ima “znatno više medija nego u drugim sudnicama na Kosovu,” zahvaljujući prostranosti sudskih prostorija i uslova suđenja.

Na samom početku primetno je bilo i to da timovi u sudnici nisu bili vični korišćenju mikrofona.

“I cannot see Mr. Ljustaku”

Nakon predstavljanja svog tima, specijalni tužilac Džonatan Ratel je primetio: “Ne mogu da vidim gospodina Samija Ljuštakua ovde. Izgleda da je imao neka druga posla.”  

Ratel je odmah zatražio od predsedavajućeg suda da se za trojicom odsutnih optuženika izda nalog za hapšenje, objasnivši da su im pozivi za suđenje uredno predati, te da je utvrđeno, “a i za sve prisutne u sudnici očigledno,” da se trojica optuženika ne nalaze u njoj. On je takođe naveo da od odbrane jutros nije čuo nijedan argument zašto bi njihovo odsustvo bilo opravdano.

“Svi okrivljeni su uredno pozvani na sud prema Zakonu o krivičnom postupku. Pozivi su im bili zakonito uručeni. Kosovska policijska služba i Korektivna služba nisu uspele da dovedu trojicu optuženih. Jedina zvanična informacija jeste da su oni pobegli. U preduslovima za glavni pretres zahteva se da sudsko veće proveri jesu li sva lica koja su i pozvana  – došla. To je urađeno. Trojica od optuženih nisu došli, iako su uredno pozvani. Ukoliko okrivljeni ne dođe, iako je uredno pozvan, predsednik sudskog veća izdaje nalog za hapšenje. U ovom slučaju, njihovo prisustvo je provereno i utvrđeno je da nisu došli, dakle, sudija izdaje nalog za pretres,” objasnio je Ratel.

Glavni branilac u timu Samija Ljuštaku, doktor Ingo Riš, tvrdi da je Ljuštaku na medicinskom lečenju u bolnici u Prištini, kao i to da demonstranti sprečavaju da Ljuštaku bude na suđenju u Mitrovici. On je kazao da mu nije jasno zašto policija nije uspela da ga dovede, te da se ne slaže sa tužiocem Ratelom da je Ljuštaku odbio da dođe i ponavlja da je nejasno zašto policija nije dovela njegovog branjenika.

“Imamo sada potvrđenu informaciju da je u ovom trenutku masa demonstranata opkolila zgradu bolnice u Prištini, sprečavajući da Ljuštaku bude prebačen u Mitrovicu,” naveo je Riš, dodajući:

“Moj klijent je u bolnici. Nije bio u poziciji da putuje iz Prištine u Mitrovicu. Nije njegova greška, već greška policije što ga nije dovela. Sami Ljuštaku nije pobegao. On se nalazi u zgradi bolnice, a koji su razlozi da nisu mogli do njega, ne znamo, kao što ne znamo ni iz kojeg razloga ga nisu doveli. Mogu da pretpostavim da to ima veze sa tim da treba da ga dovedu u Mitrovicu. Izgleda da osoblje iz razloga bezbednosti nije uspelo da to učini.” 

Advokati: Naši branjenici su u bolnici u Prištini; Ratel: odbrana nije dala ni jedan dokaz za opravdano odsustvo optuženih sa suđenja

Branioci ostalih odbeglih optuženika tvrde isto. Branilac Sahita Jašarija, Tahir Recaj, kaže da je zdravstveno stanje Jašarija loše i da nije siguran da li bi mogao da prisustvuje ovom pretresu, te je podcrtao da Jašari nije pobegao.

"Odbrana ponavlja da Jašari nosi gips na potkolenici i da su doktori ti koji treba da ustanove njihovo zdravstveno stanje, a da niko drugi nije ovlašćen to da radi," rekao je Recaj govoreći o teškom zdravstvenom stanju njegovog branjenika, ali i ostale dvojice optuženika, zbog čega su i prebačeni u bolnicu.

Nakon izlaganja odbrane da njihovi klijenti nisu pobegli, već da nisu u stanju da budu u sudnici, tužilac je ponovio proceduru kojom je zatražio izdavanje naloga za hapšenje trojice begunaca iz Dreničke grupe i naglasio da odbrana nije dala ni jedan dokaz da optuženi nisu u mogućnosti da prisustvuju suđenju.

"Odbrana nije prethodno dala nijedan dokaz usled njihove zdravstvene nemogućnosti da dođu. Čudno je da svi oni sada govore o tome, a nisu do sada dali nijedan dokaz. Odbrana nije dokazala opravdano odsustvo trojice optuženika. Stoga tražim izdavanje naloga za njihovo hapšenje,” naglasio je Ratel.

Sa druge strane, Jašarijev advokat tvrdi da ne postoji potreba da se tako nešto dokazuje, jer je njegov branjenik, kao i druga dvojica optuženih –  dugo na bolničkom lečenju, na šta je tužilac ponovio da odbrana mora da opravda njihove izostanke.

Repliku odbrane i tužioca prekinuo je sudija Sielicki.

Severna Mitrovica: “Crna realnost i vojno suđenje”

Diskusija se u sudu u Severnoj Mitrovici pred podnevnu pauzu zahuktala po pitanju uslova za javnost i bezbednost suđenja. Odbrana optuženih je tvrdila da u zgradi suda u Severnoj Mitrovici ne postoje uslovi za javno i sigurno suđenje i da bi se “međunarodni standardi za javnost suđenja povredili” ukoliko bi se ono održavalo u Severnoj Mitrovici, te da porodice optuženih brinu za svoju i bezbednost svojih članova.

“Upitno je i samo mesto gde se održava suđenje koje može biti veoma riskantno. Smatra se da rizik postoji, da granica nije otvorena, da postoji broj fizičkih barijera preko mosta i ulice – crna realnost je da se pretres drži u krugu koji se čuva i podseća gotovo na vojno suđenje. To će uticati na pristup javnosti ovom suđenju,“ rekao je branilac Jahira Demakua, Međid Sulja, a sa čim su se složili i ostali advokati.

Branilac Sulja se pozvao i na slučaj Olivera Ivanovića. On je rekao da je sudija EULEX-a prethodno uvažio argumente u vezi sa bezbednošću Olivera Ivanovića i njegove porodice u pritvorskoj jedinici u Prištini, na osnovu čega ga je prebacio u pritvorsku jedinicu u Severnu Mitrovicu.

Advokat Sahita Jašarija, Tahir Recaj, podsetio je i na dodatni razlog za brigu o bezbednosti ove grupe optuženih, a to je da su srpski sudski organi “već ranije sudili nekim od naših branjenika u odsustvu.”  

Sudija Sielicki je, međutim, konstatovao da je oko zgrade suda mirno, u šta se i ostali u sudnici mogu uveriti, rekao je. Kako je pritvor veoma blizu sudske zgrade, svega nekoliko metara, sudija je u tom delu rada današnjeg suđenja, ostao pri odluci da suđenje ostane u sudnici u Severnoj Mitrovici, kao i to da optuženi budu u pritvoru u Severnoj Mitrovici. Time je neposredno pred podnevnu pauzu, sudija Sielicki obrazložio svoju raniju odluku za transfer četvorice pripadnika "Dreničke grupe" u Severnu Mitrovicu.

Izdavanje naloga za hapšenje

Predsednik sudskog veća Darius Sielicki je ubrzo nakon pauze izdao nalog za hapšenje Samija Ljuštakua, Sahita Jašarija i Iseta Hadže. Po njegovim rečima, ne postoji opravdanje za odsustvom ove trojice tokom pretresa.
 
Uprkos zahtevu iz prepodnevnog dela ročišta, Sielicki je doneo i odluku da ostali optuženi iz Dreničke grupe, a koji su bili prisutni u sudnici, ostanu u pritvoru u Dubravi. Međutim, kako je objasnio Sielicki, odluka da optuženi budu u pritvorskoj jedinici u Mitrovici nije poništena, već promenjena, usled straha od reakcije srpskog stanovništva na Severu.
 
„Promenio sam odluku, jer smo se uplašili da srpska lokalna populacija ne bi raširenih ruku prihvatila konvoj vozila koji bi dovezao optužene. Ljudi u ovom gradu su veoma osetljivi kada je u pitanju prisustvo naoružanih policajaca i blindiranih vozila. Postoji navika lokalaca da podižu barikade, da napadaju pripadnike snaga reda i pripadnike drugih nacionalnosti. Deluje da bi u ovom slučaju stav lokalne zajednice bio isti kao što je bio njihov stav u drugim slučajevima, koji su uključivali ljude, a koji su bili na drugoj strani u konfliktu. I naravno, savršeno razumem da je za optužene bolje da budu u pritvorskoj jedinici, gde mogu lako da komuniciraju sa osoboljem i gde su već proveli neko vreme,” rekao je Sielicki. 
 
Odvojeni procesi za Dreničku grupu
 
Iako je bivši EULEX-ov sudija, a sada glavni branilac odbeglog Samija Ljuštakua, dr Ingo Riš, tražio da suđenje bude pomereno za 5. jun, sudija je odlučio da se sa suđenjem nastavi, ali da proces Dreničkoj grupi bude razdvojen. Ova odluka je doneta jer se ne zna koliko će trajati potraga za optuženima koji su danas odsustvovali, ali i zato što su ignorisali pravosuđe, obrazložio je sudija.
 
“Razloge za razdvajanje procesa sam manje, ili više, već objasnio. Nismo sigurni da li će se optuženi uopšte pojaviti na suđenju, koliko će trajati da budu uhapšeni i dovedeni u pritvorsku jedinicu. Do sada su pokazali ignorisanje prema pravosudnom sistemu Kosova, prema krivičnom sistemu Kosova i ne možemo da budemo sigurni u to da li će održati svoja obećanja koja su dali svojim braniocima,” rekao je Sielicki. Ovoj odluci se prethodno usprotivio Džonatan Ratel zbog, kako je rekao, komplikovanja celokupnog procesa. 
 
“Razdvajanje procesa bi stvorilo dodatne probleme i za dokaze i za svedoke i za tužilaštvo,” rekao je Ratel i objasnio da bi isti svedoci morali više puta da svedoče u različitim procesima, a pri tom su mnogi od optuženih optuženi za saučesništvo.
 

OPTUŽNICA:

Jahir Demaku je optužen za jednu tačku i to za ratne zločine protiv civilnog stanovništva. Kao pripadnik UČK-a, tereti se da je uz Sulejmana Selimija, u zatvoru u Likovcu, učestalo tukao jednog od zarobljenika iz područja Šipolja, u avgustu, ili septembru 1998. godine.

Sabit Geci optužen po tri tačke:

1. Ratni zločini protiv civilnog stanovništva – kao član UČK-a, u saučesništvu sa Sahitom Jašarijem i nekoliko, za sada nepoznatih pripadnika UČK-a, ubio srpskog policajca, Ivana Bulatovića odsecanjem glave sa motornom testerom, u zatvoru u Likovcu sredinom juna 1998. godine.

2. Ratni zločini protiv civilnog stanovništva – kao član UČK-a, u saučesništvu sa Sahitom Jašarijem, narušio fizički integritet i zdravlje svedoka C, civila, zatvorenika u zatvoru u Likovcu, pretukavši ga bejzbol palicom, dok ga je Sahit Jašari šutirao i udarao – početkom juna 1998. godine.

3. Ratni zločini protiv civilnog stanovništva – kao član UČK-a, narušio fizički integritet i zdravlje svedoka B, civila, zatvorenika u zatvoru u Likovcu, tako što ga je pretukao palicom – 22. avgusta 1998. godine.

Sulejman Selimi optužen po pet tačaka:

1.  Ratni zločini protiv civilnog stanovništva – kao član UČK-a i kao neko ko je imao kontrolu nad pritvorom u zatvoru u Likovcu, te kao neko ko je odlučivao o uslovima i o tome koji će zatvorenici biti zatvoreni ili pušteni, u saučesništvu sa Samijem Ljuštakuom, Avnijem Zabeljijem i Sahitom Jašarijem narušio fizički integritet i zdravlje nepoznatog broja albanskih civila zatvorenih u zatvoru u Likovcu, državši ih u prostorijama u kojima vlada prevelika vrućina, nedostatak higijenskih uslova, bez odgovarajuće hrane, sa čestim prebijanjem – od početka proleća 1998. do prvog meseca 1999. godine. 

2. Ratni zločini protiv civilnog stanovništva – kao član UČK-a narušio fizički integritet i zdravlje svedoka A, civila, zatvorenog u zatvoru u Likovcu, tako što ga je tukao neutvrđeni broj puta, a najmanje tri puta šamarima i pesnicama u njegovoj ćeliji – u avgustu 1998. godine.

3. Ratni zločin protiv civilnog stanovništva – kao član UČK-a, u saučesništvu sa drugim do sada nepoznatim pripadnikom UČK-a, narušio fizički integritet i zdravlje neidentifikovane osobe u Likovcu, tako što je zatvorenika tukao dok je čistio pod zatvora u Likovcu – septembra 1998. godine.

4. Ratni zločin protiv civilnog stanovništva – kao član UČK-a, u saučesništvu sa Jahirom Demakuom, narušio fizički integritet i zdravlje neidentifikovane osobe iz područija Šipolja kod Mitrovice, zatvorenika u zatvoru u Likovcu, tukavši je  – u avgustu ili septembru 1998. godine.

5. Ratni zločini protiv civilnog stanovništva – kao član UČK-a, u saučesništvu sa Sahitom Jašarijem, narušio fizički integritet i zdravlje svedoka A, civila, zatvorenika u zatvoru u Likovcu, tukavši ga u više navrata – kasnog proleća, ranog leta 1998. godine.

Avni Zabelji optužen po četiri tačke:

1.  Ratni zločini proitiv civilnog stanovništva – kao član UČK-a i kao osoba koja je imala kontrolu nad zatvorom u Likovcu, uslovima, propisima, te nad tim ko će biti zatvoren, a ko pušten, u saučestništvu sa Sahitom Jašarijem, Samijem Ljuštakuom, Sulejmanom Selimijem, narušio fizički integritet i zdravlje neutvrđenog broja albanskih civila koji su bili zatvoreni u zatvoru u Likovcu, državši ih u prostorijama u kojima je vladala prevelika vrućina, uz neodgovarajuću ishranu, sa čestim premlaćivanjem – od početka proleća 1998. do prvih meseci 1999. godine.

2. Ratni zločini protiv civilnog stanovništva – kao član UČK-a, u saučesništvu sa Samijem Ljuštakuom, Sahitom Jašarijem i Avnijem Zabeljijem i još troje, do sada nepoznatih pripadnika UČK-a, ugrozili fizički integritet i zdravlje svedoka F, civila zatvorenog u zatvoru u Likovcu. Optuženi je učestvovao u premlaćivanju svedoka, držeći svedoka dok su ga ostali tukli – početkom juna 1998. godine.

3. Ratni zločini protiv civilnog stanovništva – kao član UČK-a, u saučesništvu sa dva do sada nepoznata pripadnika UČK-a, ugrozio integritet i zdravlje svedoka F, civila, zatvorenika u zatvoru u Likovcu, učestvujući u premlaćivanju svedoka sa palicom, tačnije učestovao je u delu držeći svedoka dok su ga dvoje nepoznatih pripadnika UČK-a tukli – u junu 1998. godine;

4. Ratni zločin protiv civilnog stanovništva – kao član UČK-a, u saučesništvu sa do sada neidentifikovana dva pripadnika UČK-a, ugrozio fizički integritet i zdravlje svedoka F i nepoznatog pritvorenika iz Prizrena koji su bili zatvorenici u zatvoru u Likovcu, tukavši ih u više navrata – u junu/julu 1998. godine. 

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.