Izbore trebalo odložiti dok se ne izvrši demilitarizacija, bezbednosni marketing opasan

Dušan Janjić u kolumni +381 sa Bljerimom Šaljom na portalu "KoSSev"
Dušan Janjić u kolumni +381

Specijalitet ovih izbora koji preti da postane zapadnobalkanski brend je da se do glasova dolazi preko barikada i incidenata, uključujući i oružane incidente, kazao je za KoSSev predsednik Foruma za etničke odnose Dušan Janjić. Godina 2022. je godina izbora u zemljama širom Balkana. Ako se ovaj pelcer, a očigledno je atraktivan – bezbednosnog marketinga, uhvati širom Balkana, onda je problem ko je taj koji to može da kontroliše da to ne isklizne u oružane sukobe i ne stavi u drugi plan izbore.

U nedelju su održani kosovski lokalni izbori. Prema još uvek preliminarnim podacima, u 10 opština je pobedila Srpska lista, sa 9 novih-starih gradonačelnka već u prvom krugu. U ostalih 28 nastanjenih većinski albanskim stanovništvom, u prvom krugu izabrano je 8 gradonačelnika, nijedan iz Samoopredeljenja, a najviše iz PDK. Ostale 21 opština za mesec dana imaće drugi krug glasanja. Najveća izlaznost bila je na Severu, čak i preko 80%, skoro dvostruko više u odnosu na celo Kosovo (oko 43%).

U severnim opštinama, u toku izborne kampanje dogodile su se dve bezbednosne i političke krize – raspoređivanje specijalnih policijskih jedinica kod Jarinja i Brnjaka, i blokada puteva od strane lokalnih Srba. Druga kriza dogodila se svega četiri dana pred same izbore – akcija protiv šverca sa novom upotrebom specijalih jedinica u Kosovskoj Mitrovici i Zvečanu, kojima su se konfrontirali ponovo lokalni Srbi, ali ovog puta se koristila i bojeva municija, što je rezultiralo ranjavanjem i Srbina Srećka Sofronijevića.

Kao što se već prema preliminarnim izbornim rezultatima vidi, dobila su se dva različita rezultata, analizirao je ishod izbora Janjić.

„Ako pogledamo srpsku zajednicu i s obzirom na to da je konflikt bio pre svega na Severu, ona je dala apsolutnu prednost Srpskoj listi nad svim drugim temama. Nametnula je Srpskoj listi jedno ograničenje a to je da se ne bavi lokalnim i drugim pitanjima, nego opštim i nacionalnim strateškim“, kazao je.

ZSO i pretnja izlaska iz institucija kao okosnica kampanje

Time što je Srpska lista, kaže, završila svoju kampanju obećanjem da će nastaviti borbu o ZSO, to je sada samo, „vraćanje duga Srbiji“.

Jer će Vučić sada za svoju kampanju do kraja aprila da koristi temu Kosova i Zajednice srpskih opština. A drugo, to je alternativa za nužne dolazeće vanredne parlamentarne izbore na Kosovu“, naglasio je Janjić.

Bezbednosni marketing ostaje politika Aleksandra Vučića u dolazećim izborima

Zašto se to desilo u srpskoj zajednici a nije u albanskoj, odosno, kakva je ključna razlika?

„Zato što u srpskoj zajednici mi nemamo višepartijski sistem. Mi imamo na papiru, puno stranaka, grupa ili inicijativa, ali objektivno, imamo monopol jedne liste koja nije ustrojena kao partijska, već kao širok politički front i taj monopol može da se uporedi sa Miloševićevom idejom nepartijskog pluralizma. On naravno, sam po sebi, prvi efekat koji izaziva kod ljudi jeste strah za traženje vođe, a onda obavezuje vođu da sve dalje i dalje koji eskalira“.

Upravo to je viđeno prošle nedelje u Raški, tvrdi Janjić. Iako je rizik od oružane pretnje u drugom incidentu u toj tzv. borbi protiv šverca bio znatno manji nego što je mogao da bude tokom krize oko tablica zbog direktnog kontakta specijalnih jedinica i srpskih barikada 13 dana, u prošlonedeljnoj krizi oružana pretnja je ipak „primenjenija kao direktna pretnja budućim ratovima“.

„Dakle, bezbednosni marketing ostaje kao politika Aleksandra Vučića u dolazećim izborima“, naglasio je Janjić.

U konfrontaciji kao posledici politike reciprociteta, Kurti kao slabiji gubi

S druge strane, kod Albanaca, krize koje su se u toku predizborne kampanje dešavale na Severu, izazvale su, ističe dalje Janjić, obrnuti efekat, jer u toj konfrontaciji, a to je posledica politike reciprociteta, Kurti „nije svestan da objektivno reciprocitet znači da borba nejednakih i onaj koji je objektivno slabiji, mora da izgubi“.

„A on je bio slabiji“, tvrdi Janjić. „Prvo zbog toga što nije imao adekvatnu reakciju i nije mogao da je ima objektivno jer se suočio sa dobro organizovanim motivisanim narodom Severa Kosova“.

„Tačno je da je Srpska lista predvodila, ali narod je već navikao na takve okolnosti“, dodao je Janjić.

„On je spreman na to da odgovori, a to je i pokazalo da Kurti nema nikakvu ideju integracije Severa, što je vrlo opasno“, objasnio je dalje.

S druge strane, Kurti već ima definisane političke subjekte opozicije koji su sada iskoristili slabost da mu preotmu porednost koju ima.

„Dakle, treba sačekati drugi krug izbora u Prištini. Ako Kurti definitivno izgubi gradonačelničko mesto, on mora da ide na vanredne parlamentarne izbore“, ocenio je Janjić.

Izbore trebalo odložiti dok se ne sprovede demilitarizacija

Dušan Janjić zastupa stav da je napravljena greška što izbori nosu odloženi dok se ne izvrši „demilitarizacija“, a da je odgovornost za to pre svega na Miroslavu Lajčaku.

„Ono što je tu važno, to je da je prosto fascinantno kako su zapravo svi ponovo prednost dali kao i 2013, kada su napadnute kutije i poništeni rezultati tada usled straha od pobede Olivera Ivanovića, kako su svi i međunarodni posmatrači i lokalni partneri prednost dali bezbednosti, a ne regularnosti izbora. Tehnički izbori su bili regularni ali su u atmosferi nedemokratskoj, neslobode i zapravo takve izbore nije trebalo održati – trebalo je odložiti“.

„Da budem vrlo jasan jer postoji zloupotreba ovakve teme, pa kad se spomene, i kaže se – pa navodno, Srpska lista je dobro uradila što nije bojkotovala. Niko nije tražio da Srpska lista bojkotuje izbore“, naveo je Janjić kao odogovor za crno-belu sliku, da su oni koji su ukazivali na odlaganje izbora sa srpske strane, apriori zastupali izlazak iz institucija.

„Predlozi su se odnosili da nije trebalo održati izbore, da ih se trebalo pomeriti i poslati jasnu poruku – to je moralo da uradi međunarodna zajednica“, naveo je Janjić.

Uloga Lajčaka – potpalio vatru

Nasuprot tome, Miroslav Lajčak, umesto što je „koordinisao inicidente“, kako je kazao, trebalo je da koordiniše akciju odlaganja izbora simbolički za mesec dana dok se situacija ne primiri i tako podrži demilitarizaciju celog prostora i tema.

Kaže da sada već postoje podaci da je Lajčak učestvovao u „zamešeteljstvu koje se zvalo tablice, stikeri, barikade, pucnjava“ i onda, što je još drastičnije, pravljenje tzv. privremenih rešenja.

On je tajming potpuno prilagodio Beogradu, navodi dalje Janjić.

„Mi ćemo tek 2022, da shvatimo da nema više stikera, u stvari šta se dobilo“.

A šta se dogodilo?

Kurti dobio reciprocitet, ali je za njega kasno sada, navodi Janjić. „Verovatno je računao da će bolje proći i da će reći, evo ja sam uveo RKS tablice, ali Srbija je izgubila jer je svoje tablice prekrivala stikerom. „Da bi komšiji crkla krava, ona je svoje tablice krečila stikerima“.

„To su tablice Srbije! Nikad do sada niko nije prelepio te tablice da bi dobio kratkoročno odlaganje zahteva Kurtija i albanske javnosti za RKS tablice. To je direktna odgovornost Lajčaka i oni su to pozdravili, i Lajčak i Borel. Nije uspeh ako se odloži problem, onda bude još veći, uspeh bude još veći“.

Nastavak pretnji o poništavanja Brielskog ali nije izvesno da Vučić pređe tu granicu

„Fascinantno je koliko su građani na to odgovorili masovnim izlaskom i disciplinom sa vrlo malo tehničkih prostora u glasanju ali sa nametnutim izborom – izbora nije bilo“, takođe je primetio Janjić.

On to vidi kao „vraćanje duga Vučiću“.

„To je sada potreba Vučića da preti preko Srpske liste kroz napuštanje kosovskih institucija sa gašenjem kosovskih institucija, dakle poništavanjem briselskog sporazuma o integraciji. To je potreba Vučića jer je njemu potrebna sve jača i jača doza, prvo zbog problema u Srbiji kojih je sve više, od korupcionaških afera i svega ostalog, sve organizovanije delovanje opozicije koja je još uvek slabo organizovana, ali je Negotin pokazao da postoji jedan potencijal da se ne može računati na preko 50 posto, i treće, zbog regionalne politike“.

Ipak, Janjić ocenjuje da Vučić neće ići do te granice – da poništi Briselski sporazum.

Da li će se pelcer bezbdnosnog marketinga proširiti regionom?

Janjić upozorava na narednu 2022. godinu, s obzirom na to da se radi o godini lokalnih i drugih izbora na celom Zapadnom Balkanu – u Crnoj Gori, i na Kosovu i u Srbiji, BiH.

„Ako se ovaj pelcer, a očigledno je atraktivan – bezbednosnog marketinga, uhvati širom Balkana, onda je problem ko je taj koji to može da kontroliše da to ne isklizne u oružane sukobe i ne stavi u drugi plan izbore“, naglasio je, dodajući da je sada „na žalost“, još uvek kod lokalnih igrača koji imaju „sve manje i manje snage“.

„Ali mi vidimo i Lajčaka i Borelja koji potpaljuju, umesto da gase“, naglasio je.

Iako naglašava da treba sada ostaviti i videti šta će se izroditi, ovi izbori jesu, ako ne istorijski, onda i opominjući.

„I postoji još jedna opomena za srpsku zajednicu, ali za vođstvo u Beogradu, ne za građane jer se oni ponašaju u skladu sa situacijom. Beograd mora da shvati da sa jedinom strankom – ili, kako se kaže u narodu, sa svim jajima u jednoj korpi, vrlo je lako da se oklizne i da polupa sva jaja. Beograd mora da podstiče podjednaku komunikaciju sa svim Srbima, bez obzira na to koje su političke orijentacije“.

Konačno, ne treba sumnjati u Srbe da će oni reagovati kao Srbi, pogotovu u situacijama kada su prisljeni na konfrontaciju, ali im treba dati šansu da pokažu da su sposobni kvalifikovani za demokratizaciju, zaključio je Janjić.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.