Većina građana na teritoriji Kosova i u Srbiji podržava Briselski dijalog, međutim, ima dijametralno suprotne stavove o krajnjem cilju istog. Dok većina građana na Kosovu smatra da je cilj dijaloga uzajamno priznavanje, u Srbiji skoro od 50 odsto kao najbolje rešenje vidi to da Kosovo, kao sastavni deo Srbije, ima široku autonomiju, rezultati su istraživanja Kosovskog centra za bezbednosne studije (KCBS).
Predstavnici KCBS objavili su istraživanje u vezi sa briselskim razgovorima, njegovom transparentnošću, planovima i ciljevima kako Beograda, tako i Prištine, te pogledom građana na ovaj skoro desetogodišnji proces.
Podržavaju dijalog a ne vide korist od istog, netransparentan
Građani, u centralnoj Srbiji i na Kosovu relativno čvrsto podržavaju dijalog, zaključak je istraživanja – čak 68 odsto na Kosovu, dok je procenat onih koji su za nastavak Briselskog procesa u Srbiji manji – 50.6%.
Međutim, uprkos visokom procentu onih koji podržavaju dijalog, čak 80 odsto ispitanika na Kosovu ne vidi moguću korist od dijaloga, odnosno 90 odsto u Srbiji.
„Ovaj rezultat može da ukaže na to da građani dijalog smatraju za odgovornost političke elite ili proces koji se dešava na makro nivou, a koji ne dotiče njihove živote. Možda je veliki procenat građana koji smatraju da im dijalog ne donosi ličnu korist pojava nedelotvorne javne diplomatije EU i još važnije – vlada na Kosovu i u Srbiji o koristima i rezultatima dijaloga“, zaključuje se u istraživanju.
Autori istraživanja negativne stavove u pogledu koristi dijaloga vide i u tome kako građani percipiraju transparentnost procesa.
Samo 17 odsto ispitanika severno od Jarinja kaže da je upoznato sa sadržajem dijaloga i smatra ga transparentnim. Na Kosovu je taj procenat čak i manji od 11.
U Srbiji 82% građana kaže da je dijalog delimično ili nimalo transparentan, dok na Kosovu 77% kaže da dijalog nije transparentan ili da je potpuno netransparentan.
Osim što ga smatraju netransparentnim, većina – 60% ispitanih na Kosovu, odnosno 70% u Srbiji, je takođe mišljenja da dijalog ništa ne menja.
Čak polovina ispitanika u Srbiji ne zna koji su ciljevi vlasti u dijalogu, a istog je mišljenja 31% građana na Kosovu.
Za jedne cilj priznanje, za druge očuvanje Kosova u sastavu Srbije
Sa druge strane, 37 odsto ispitanika na Kosovu smatra da je cilj vlasti u dijalogu uzajamno priznanje, a 21 odsto u Srbiji da je cilj očuvanje teritorije Kosova kao sastavni deo Srbije.
„Ovi podaci ukazuju na osnovne probleme u pogledu toga kako vlade obeju zemalja komuniciraju sa svojim građanima ili, konkretnije, na nepoštenje u vezi sa ovim. Od početka procesa dijaloga 2011. godine, EU je namerno neodređena po pitanju definisanja ciljeva dijaloga i toga šta u stvari znači normalizacija odnosa između Kosova i Srbije. Pristup EU dijalogu obuhvata konstruktivnu dvosmislenost, koja je Kosovu i Srbiji omogućila da postignu sporazume ignorišući pri tom ‘slona u sobi’, ali možda je nenamerno stvorila potencijalno teške posledice po pitanju kontrole očekivanja u obema društvima“, ocenjuje su u istraživanju.
Svega šest odsto ispitanih na Kosovu kao jedan od ciljeva dijaloga vidi evropsku integraciju – 6 odsto, a u Srbiji niko.
Kada je reč o postizanju kompromisnog rešenja koje bi dovelo do bilateralnog sporazuma -stavovi građana su dijametralno suprotni.
Dok 77 % građana na Kosovu smatra da bi najbolji ishod dijaloga bilo uzajamno priznavanje u postojećim granicama, 48% u Srbiji smatra da bi to bilo da Kosovo kao deo Srbije ima široku autonomiju.
Sa druge strane, svega 18 odsto građana Srbije vidi Zajednicu srpskih opština kao najbolji ishod dijaloga. Takođe, istraživanjem se ukazuje da je čak 89 odsto ljudi na Kosovu protiv razmene teritorija, a da je više od 50 protiv uvođenja mini Šengena.
Nizak optimizam o boljitku odnosa dva naroda
Optimizam kod građana Kosova i Srbije oko mirnih odnosa između Albanaca i Srba na Balkanu nije veoma visok, ukazuju autori istraživanja.
Dok 49 odsto građana na Kosovu smatra da će biti mira između Srba i Albanaca na Balkanu, u Srbiji se samo 27 odsto građana slaže sa takvom mogućnošću.
Još je manja doza optimizma kada su u pitanju budući odnosi Kosova i Srbije.
Dok 47 odsto građana na Kosovu smatra da će u skorijoj budućnosti biti mirnih i normalnih odnosa, u slučaju Srbije svega 26% veruje u to.
Veća doza pesimizma je i kod ispitanika u Srbiji po pitanju mogućnosti zaključenja konačnog sporazuma – 53 odsto njih smatra da do toga nikada neće doći.
U slučaju ispitanika na Kosovu – 48% smatra da će se konačni sporazum postići u narednih 3-5 godina, u poređenju sa 25% u Srbiji.
Razlike u stavovima postoje i po pitanju normalizacije odnosa između Albanaca i Srba na Kosovu u skorijoj budućnosti.
Opciju – „Da, ali samo ako se postigne konačni sporazum“ izabralo je 43 % ispitanika na Kosovu u odnosu na 28% u Srbiji.
Većina Srba – 62%, smatra da neće doći do normalizacije odnosa sa Albancima sa Kosova, bez obzira na ishod dijaloga – postizanja ili nepostizanja sporazuma.
Uzajamno nepoverenje
67 odsto ispitanika u Srbiji prihvatilo bi da Albanci sa Kosova žive u centralnoj Srbiji, više od 50 da budu njihove kolege na poslu, kao i da žive u istoj zgradi ili ulici. Takođe skoro 50 bi prihvatilo da bude prijatelj sa Albancem sa Kosova.
Međutim, više od 70 odsto ne bi prihvatilo da Albanac sa Kosova bude nastavnik njihovoj deci, bude zvaničnik u zemlji, bude u braku sa članom njegove porodice, a 68 odsto ne bi prihvatilo da im Albanac sa Kosova bude pretpostavljeni na poslu.
Sa druge strane na Kosovu, a prvenstveno kada je reč o albanskom stanovništvu – skoro 50 odsto ne bi pristalo na to da Srbi, ne računajući Srbe sa KiM, žive na Kosovu, sličan procenat je i na pitanje „da li biste pristali da bude vaš kolega na poslu“. 58 odsto ispitanih protivi se da žive sa Srbima koji nisu sa Kosova u istoj ulici ili zgradi, a 49 da im Srbin iz centralne Srbije bude pretpostavljeni na poslu.
Čak 80 odsto njih ne bi pristalo da nastavnik njihovoj deci bude iz centralne Srbije, 66 odsto da bude javni zvaničnik, 75 odsto da bude u prijateljskim odnosima, a čak 93 da bude u braku sa članom njihove porodice.
Više od 50 odsto takođe se ne oseća bezbedno da putuje u Srbiju sa kosovskim registarskim oznakama.
Autori istraživanja zaključuju da političari koji su uključeni u proces normalizacije odnosa „ne nose sa sobom društvo“.
„U tom smislu, normalizacija odnosa preko građana izgleda da se smatra političkom neophodnošću i izolovanom na političkom nivou između lidera. Izgleda da ovo sugeriše da čak i sa konačnim sporazumom postignutim između dve zemlje u okviru dijaloga koji predvodi EU, to bi možda u očima EU kao pomagača ili drugih aktera predstavljalo uspeh u normalizaciji odnosa, a u realnosti građani Kosova, a posebno Srbije, ne bi to smatrali tako. Prema tome, zaključak normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, trebalo bi da obeleži početak procesa pomirenja između kosovskih Albanaca i Srba“, dodaje se.
Istraživanjem su bila obuhvaćena 1.132 domaćinstva na Kosovu iz osam okruga – Uroševac, Đakovica, Gnjilane, Južna Mitrovica, Severna Mitrovica, Peć, Priština i Prizren.
Istraživanje u Srbiji je bilo sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.095 odraslih ispitanika, a obuhvatilo je 120 mesta u kojima je sprovedena anketa. Obuhvatila je regione Vojvodine, Beograda i Centralne Srbije.
Na Kosovu je deo istraživanja bilo 90 odsto Albanaca, 8 odsto Srba i 2 odsto ostalih nacija, u Srbiji su 91 odsto ispitanih činili Srbi, a 9 odsto druge manjine.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
