Integracija pripadnika civilne zaštite sa severa Kosova

LIČNI STAV: Maja Bjeloš

Opštepoznato je da Prvi sporazum o princima upravljanja normalizacije odnosa”, koji u članu 8 predviđa da „pripadnicima ostalih srpskih bezbednosnih struktura bude ponuđeno odgovarajuće mesto u kosovskim institucijama“, nije ni do dan danas zvanični dokument koji je javno dostupan na internet stranicama Vlade Srbije ili Vlade Kosova. Na osnovu tog sporazuma iz aprila 2013. godine premijeri dve zajednice su se obavezali na sklapanje niza novih sporazuma s ciljem integracije srpske zajednice sa severa u kosovski pravni sistem, uključujući i Sporazum o integraciji pripadnika civilne zaštite (u daljem tekstu CZ) sa severa Kosova. Iako je Sporazum o integraciji pripadnika civilne zaštite postignut 26. marta 2015. godine u Briselu, do skora detaljan plan o integraciji pripadnika CZ nije bio poznat široj javnosti. Štaviše, ceo proces pregovora o civilnoj zaštiti bio je elitistički, kojim politički lideri u Srbiji i na Kosovu nisu, međutim, obezbedili mogućnosti da se civilno društvo i srpska zajednica na Severu uključe i izraze svoje interese.

Sporazumom su se zvanične vlasti u Prištini obavezale da integrišu pripadnike civilne zaštite sa severa Kosova u kosovske institucije, a Vlada Srbije preuzela obaveze u pogledu izmena pojedinih zakona, zatvaranja sedišta CZ na severu i predaju opreme, kao i prestanak finansiranja jedinica civilne zaštite. Politički lideri u Srbiji i na Kosovu nisu, međutim, obezbedili mogućnosti da se civilno društvo i srpska zajednica na Severu uključe i izraze svoje interese.

Dva ključna elementa plana Vlade Kosova su integracija pripadnika CZ u kosovske institucije na centralnom nivou i njihova raspoređenost u različitim institucijama. Integracija pripadnika u Kosovske snage bezbednosti bila je takođe jedna od opcija za Vladu Kosova, ali srpska Vlada i lokalni politički lideri nisu bili voljni da prihvate ovu ideju. Prema mišljenju predstavnika Vlade Kosova, integracija pripadnika srpskih paralelnih bezbednosnih struktura u centralne institucije ključna je za integraciju cele srpske zajednice u kosovsko društvo i kosovski pravni sistem. Važno je napomenuti da plan Vlade Kosova predviđa da pripadnici CZ fizički ostanu u svojim opštinama, ali će administrativno biti vezani za centralne institucije. Drugo, jedinice civilne zaštite sa severa se opažaju kao bezbednosna pretnja ustavnom poretku Kosova. Stoga je od ključnog značaja za Vladu Kosova da pripadnici CZ u kosovskom sistemu ne budu integrisani kao jedna jedinica, nego u manjem broju budu raspoređeni u različitim državnim organima i agencijama, kao što su Agencija za vanredne situacije, kazneno-popravi zavodi, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Poreska uprava, Ministarstvo kulture, itd.  

Iako se u planu pominje da će integracija civilne zaštite biti vršena po modelu integracije bivših pripadnika MUP-a, postoji suštinska razlika u pristupu. Dok su bivši policijski službenici MUP-a Srbije ostali na istom (policijskom) poslu ali u drugom pravnom sistemu, većina pripadnika CZ biće preusmerena na radna mesta koja nisu u vezi sa poslovima zaštite i spašavanja. To će zahtevati njihovu dodatnu obuku, kao i izdvajanje dodatnih ljudskih, materijalnih i finansijskih resursa za prekvalifikaciju. Preusmeravanjem pripadnika CZ na druga radna mesta civilna zaštita na severu će faktički prestati da postoji, a kapaciteti za zaštitu i spasavanje u vanrednim situacijama na severu Kosova biće oslabljeni.

Pročitajte još:

Sporazum o integraciji civilne zaštite: Beograd do 24. aprila obaveštava EU o prestanku postojanja CZ i isplati plata posle 1. septembra​

Sud na Severu najkasnije do oktobra; civilna zaštita u ministarstva i "civilne državne agencije"; objekte i opremu preuzima kosovska vlada

Mogerini: Sporazum o CZ jako pozitivan; Vučić nije komentarisao jučerašnji sporazum

Postignut sporazum o integraciji pripadnika civilne zaštite sa Severa

VIDEO: Većina kosovskih Albanaca misli da je civilna zaštita struktura "kriminalnih bandi"; podaci sa terena govore drugačije

Tahiri u Briselu zatražila raspuštanje civilne zaštite, uklanjanje Parka mira i ukidanje privremenih opštinskih organa

Uprkos obećanju zvaničnika Vlade Kosova da nijedan pripadnik CZ neće ostati bez zaposlenja, Sporazum o CZ predviđa radna mesta za 483 pripadnika CZ od ukupno 751 pripadnika sa liste koju je predložila Vlada Srbije. Plan predviđa i to da 50 pripadnika CZ u naredne tri godine dobija platu iz posebnog, za tu namenu osnovanog rezervnog fonda, a da njihova radna mesta tek budu definisana u roku od tri godine. To znači da će 218 pripadnika CZ ostati bez posla sa mogućnošću da se taj broj uveća u naredne tri godine. Predviđa se da deo pripadnika CZ sa severa bude penzionisan, a deo izostavljen iz procesa integracije zbog neposedovanja kosovskih ličnih dokumenata. S jedne strane, ovo je pokazatelj da kosovska administracija nema kapacitet da „apsorbuje“ sve pripadnike CZ. Međutim, treba uzeti u obzir i činjenicu da mnogi pripadnici CZ nisu spremni da budu deo kosovskog sistema.  Pored toga, važno je istaći da civilna zaštita postoji i južno od reke Ibar i da su jedinice CZ geografski raspoređene u nekoliko opština, ali njihovi članovi nisu bili predmet pregovora razgovora u Briselu. Procena je da oko 210 pripadnika obavlja poslove civilne zaštite u Štrpcu, centralnom Kosovu (npr. Lipljan, Gračanica itd.), Kosovskoj Kamenici, Šilovu i Gnjilanu. Budući da nisu bili tema razgovora u Briselu, oni neće biti uključeni u proces integracije i shodno tome ostaće bez posla.

Ukoliko pripadnici CZ budu izostavljeni iz sistema, kao što je to slučaj sa neintegrisanim policajcima i administrativnim osobljem, postoji realna mogućnost da se usled nezaposlenosti poveća potencijal za društvene i političke nemire na severu Kosova, ali i u ostalim delovima. Realan problem sa kojim se suočava Vlada Kosova u primeni plana je da aktuelni budžet ne predviđa troškove integracije pripadnika civilne zaštite i da će biti neophodna revizija budžeta. Iako se planira da troškovi integracije, odnosno plate, budu pokriveni iz dva fonda – Razvojni fond (Development Fund) i Rezervni fond (Contegency Fund) – ovo je samo privremeno, to jest prelazno rešenje a ne trajno i održivo rešenje za zapošljavanje pripadnika civilne zaštite.

Zbog gorepomenutog, plan integracije pripadnika CZ u kosovske institucije treba da bude praćen izradom i usvajanjem dodatnog plana ili programa ponovnog zapošljavanja onih koji su ostali van institucija. Za sada, nema nikakvih naznaka da kosovska ili srpska vlada razmišlja o izradi sličnog plana. Takav program još uvek nije razvijen za policajce južno od Ibra koji su prisilno penzionisani 2013. i ostali bez perspektive zapošljavanja u sistemu Srbije ili kosovskoj policiji. Štaviše, čini se da su oni prepušteni sami sebi bez plana koji bi olakšao njihov povratak u zajednicu.

Za sada se integracija bivših pripadnika MUP-a u kosovsku policiju u javnosti često promoviše kao uspešna. Međutim, takve konstatacije treba uzeti s rezervom, jer integracija predstavlja proces i potrebno je vreme i merljivi pokazatelji kojima bi se dokazala uspešnost integracije. S tim u vezi, integracija pripadnika CZ takođe predstavlja proces, a stvaran (ne)uspeh u primeni sporazuma moći ćemo izmeriti naknadno.

Maja Bjeloš, Beogradski centar za bezbednosnu politiku

 

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.