Iljir Deda: Razgraničenje je fašistički projekat

Iljir Deda FOTO: Gazeta Express
Iljir Deda FOTO: Gazeta Express

Razgraničenje je fašistički projekat Tačija, Vučića i Rame. Građani nemaju drugog razloga za strah. Treba da se plaše samo ako taj projekat podele uspe, kaže za portal “Naši u svetu”, Iljir Deda, poslanik opozicione Alternative u Skupštini Kosova, koji nije bio u Skupštini kada se glasalo za novi pregovarački tim Prištine u dijalogu sa Beogradom, a koji predvode bivši komandant OVK Fatmir Ljimaj i Špend Ahmeti, bivši partijski kolega Iljira Dede. 

Razgraničenje Srba i Albanaca nazivate “fašističkim projektom Tačija, Vučića i Rame”, takođe tvrdite da se sa tim projektom nije stalo i da su njihovi izaslanici imali pre nekoliko dana sastanak blizu Ženeve. Predsednik Vučić je nagovestio (rekavši da je njegov projekat poražen) da to više nije na stolu. 

Zašto se uopšte uzima ozbiljno to što kažu predsednici Srbije i Kosova, kada ono što oni rade nema u stvari veze sa onim što govore. Mislim da taj suludi način pridobijanja javnog mnjenja ne funkcioniše u normalnim društvima, i u društvima kakvim mi težimo da budemo. Takav nivo političke manipulacije tamo ne postoji. Mislim da su ljudi koji vode i Kosovo i Srbiju, ta dva predsednika, u nekom vremenskom vakumu koji nema veze sa 2018. godinom.

Ali kažete da se oni i dalje sastaju da o toj temi razgovaraju. Je li to pretpostavljate da će biti nekih poteza koji će voditi do pokušaja da se ponovo ta tema nađe na stolu? 

Sve je ovo deo jedne brzine, netransparentnog procesa koji bi se završio po scenariju gde ćemo se mi jednoga dana probuditi i pročitati vest da su dva predsednika potpisala principe o sveobuhvatnom sporazumu o normalizaciji odnosa, gde bi jedna od prvih tačaka bila da su se strane složile o korekciji granica. To na Kosovu nikada neće proći, bez obzira šta gospođa Federika Mogerini želi, ili možda i gospodin Hašim Tači. Ni u jednom skupštinskom sazivu, ovom sadašnjem ili nekom budućem, neće nikada biti 80 poslanika koji će glasati za fašistički projekat etničke podele.

Ljimaj se dva puta našao na optužnici za ratne zločine za nezakonito pritvaranje, mučenje i ubistva Srba i Albanaca u logoru Lapušnik kod Glogovca, kao i u dva zatvora u selu Klečka, a EULEX ga je optužio za organizovani kriminal, korupciju i štetu u budžetu od dva miliona evra dok je vodio kosovsko ministrstvo za saobraćaj i komunikacije. Na kraju je oslobođen optužbi.

Deda, za portal “Naši u svetu” ističe da je suvereno pravo Kosova koga će “izabrati da vodi proces normalizacije sa Srbijom koja skoro jednodušno podržava Miloševićeve đake”.

Za novog pregovarača izabran je Fatmir Ljimaj, jasno je zašto Srbima to smeta. 

Smešno je to kada čitam srpske medije i kada Srbija koju vode Vučić, Dačić, Vulin, te ličnosti Miloševićevog nasleđa, drže pridike Kosovu o bilo čemu. Oni su poslednji koji mogu nešto da kažu za Kosovo. A naše je suvereno pravo koga ćemo izbarati da vodi proces normalizacije sa Srbijom.

Dakle, ne vidite problem u tome što je izabran?

Naše je suvereno pravo ko će da vodi i da li će biti zajedno Fatmir Ljimaj i Špend Ahmeti ili neko treći i četvrti. To je naše pravo. Tako da je licemerno to što kažu nosioci vlasti u Srbiji. Oni su poslednji na Balkanu koji ikome mogu da pričaju o bilo čemu što se desilo 90-ih, kada su bili glavni akteri rata u bivšoj Jugoslaviji.

Kada je reč o Fatmiru Ljimaju reagovale su i porodice ubijenih i kidnapovanih Srba, ne samo političari. 

Jeste, oni su reagovali zato što je to od njih to traženo da reaguju. Znamo mi kako to funkcioniše.

Spomenuli ste Miloševićevu politiku, a da li mere koje je preduzela Vlada Ramuša Haradinaja sa taksama, deluju kao mere koje je Milošević preduzeo početkom 90-ih prema Sloveniji (kada je doneo uredbu da u Srbiji ne može da se prodaje roba iz Slovenije)? 

Ne.

Objasnite zašto. 

Zato što su mere koje je preduzela Vlada Kosova instrument spoljne politike, posle jedne agresivne i nedopustive politike Srbije i ataka na kosovsku državnost. Proces normalizacije odnosa nije da Kosovo bude deo Srbije, nego da Srbija prizna nezavisnost Kosova. Sada ne možemo imati normalne ekonomske odnose i istovremeno jedan, maltene, diplomatski rat na političkim nivou. Ili smo svi fokusirani ka normalizaciji, ili nismo. Mislim da mere vlade Kosova u potpunosti reflektuju tu sliku, da smo mi daleko od normalnosti.

Kritikujete EU. I u tom tvrdom odnosu prema EU ima paralela sa Miloševićem. I njegova politika koja je imala takav odnos odnos prema EU i zna se kako se to završilo. Mislite li da će i vlada na čelu sa Haradinajem tako da završi? 

Nije ovo tvrd odnos i nema veze sa 28 država članica EU. Kritika gospođi Mogerini nije kritika Zapadu, nego njoj i njenom osoblju i njihovoj nedoraslosti da završe jedan proces koji je počeo zvanično 2011. godine. Kao i njeno direktno uključivanje ili podrška projektu podele. I na Zapadu imamo države članice koje su izričito protiv podele Kosova. Gospođa Mogerini nije ta, ona je za podelu i naravno da će biti kritika. I svakome ko je za promenu granica.

Poslanik Bundestaga, Josip Juratović je jasno rekao da su Nemci protiv podele, gospodin Volfgang Petrič kaže da je za korekciju granica. I jedan i drugi – da vreme ističe, nerešavanje problema dovodi do novih. 

Što se tiče gospodina Petriča on je lobista. A imamo jedan rezolutni stav zapadnih zemalja da finalni sporazum između Kosova i Srbije treba da se postigne negde do marta ili aprila meseca. To je njihov izričit stav, s tim što nema njihovog širokog konsenzusa o tome da li su granice nepovredive ili ne. Ali na Kosovu 80 odsto ljudi: Albanaca, Srba, Turaka, Goranaca i svih ostalih, protiv su etničkog razgraničenja. Mi na Kosovu moramo vratiti ovaj proces u neki zakonski okvir, u tom svetlu sam video i rezoluciju koja je izglasana u skupštini Kosova i Zakon o delegaciji Kosova – da to bude transparentnije i u skladu sa Ustavom Kosova. Predsednik Tači nema nikakve ustavne ingerencije da vodi pregovore, nego je to nametnuto od strane gospođe Mogerini koja bi trebalo da zna da Kosovo nije predsednička, već parlamentarna država.

A šta očekujete u martu, aprilu? Da li ljudi  treba da se plaše? 

Mislim da ljudi treba da se plaše ako projekat podele uspe. To treba da bude strah. Ni od čeg drugog nemaju razloga da strahuju, osim od tog fašističkog projekta etničkog razgraničenja.

Naši u svetu

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.