Hristina Ristić izradom narodnih nošnji čuva tradiciju Kosovskog Pomoravlja

Hristina Ristić narodna nošnja
FOTO: N. Milosavljević/Gracanicaonline

Srpska narodna nošnja sa KiM ističe se izuzetnom lepotom i raznolikošću, od severa pa sve do Sirinićke župe. U Ranilugu nadomak Gnjilana, izradom narodnih rukotvorina i tradicionalne nošnje bavi se Hristina Ristić, za čije se zlatne ruke čulo i izvan Kosovskog Pomoravlja.

Bogatstvo mašte i umeća u stvaranju osnovnih oblika i ukrasnih motiva na nošnjama vidljivi su na jelecima, košuljama, pojasevima ili maramama.

„Narodna nošnja iz ovoga kraja, koju nose mlade devojke spremne za udaju sastoji se od košulje, suknje, bošče, jeleka, pojasa, a nezaobilazni deo je perjanica, koju u ovom kraju zovemo perenica. Ogrlica na vratu mora da ima dukate, jer se po tome znalo iz koje je kuće mlada i koliko je bogata“, priča za Gračanicu Onlajn Hristina Ristić koja se već dugo godina bavi izradom narodne nošnje.

Kaže da je još u detinjstvu ovaj zanat naučila od majke.

„Krala sam zanat od majke. Nije mi dozvoljavala da radim, kako ne bih nešto pogrešila ili pokidala neku žicu na razboju, pa sam kada god izađe iz prostorije u kojoj se nalazio razboj, pokušavala sama da naučim kako se koristi. Kasnije sam joj pomagala i spremala materijal za tkanje“, nastavlja Hristina.

Na ideju da se bavi izradom narodne nošnje došla je zbog lošijeg materijalnog stanja u domaćinstvu.

„Deca su mi išla u školu, a ja nisam imala dovoljno novca. Počela sam postepeno da radim, a onda, što bi narod rekao, dobar glas daleko se čuje. Žene su počele da naručuju moju nošnju i da me preporučuju. A svaka roba ima svoju mušteriju. Prvo je potrebno da ti kao majstor budeš zadovoljan, onda će biti zadovoljan i kupac. Tako sam počela da proizvodim robu, izatkam, napravim pojas, kitke, sašijem košulju ili jelek. U suštini, sama sebi sam pravila reklamu“, kaže Hristina, koja redovno učestvuje na raznoraznim manfestacijama gde se izlažu narodne rukotvorine.

Ženska narodna nošnja u Ranilugu je raskošnija od muške. Devojka spremna za udaju uvek na glavi ima perjanicu, koja se u moravskom kraju zove perenica, a koja je uvek bogato ukrašena.

„Ona mora da ima sa obe strane simbol tri jabučice, to je znak sreće. Posle se ukrašava sa cvetovima i parama. Nižu se pare i zavežu iza“, ističe Hristina, dodavajući da sve što izrađuje radi na starom razboju.

Hristina Ristić

U Pomoravskom kraju razlikuje se način odevanja u tradicionalnu nošnju udatih i neudatih žena.

„Svekrve, snaše ili mlade nose bele tulbene. Svekrve tulbene vezuju pozadi, a mlade, one na levoj strani vezuju čvor i onda stave jedan crveni broš ili cvet, radi uroka. Da se ne urekne, ako je devojka lepa“, kazuje običaje Hristina Ristić.

Nekada su se narodne nošnje nosile na svadbama, čime se čuvala tradicija jednog naroda. Iako se dobe modernizovalo, Hristina kaže da se ipak i danas iznajmljuje narodna nošnja.

„Svako želi da ima jedan svoj identitet, jednu svoju sliku. Sliku u narodnoj nošnji da se zna odakle je ko. Da li je iz Kosovskog Pomoravlja, da li je iz Gornje ili Donje Morave. Da ostane pokolenjima, da kada pogledaju sliku kažu, to je moja baba ili strina. Ostaje trag iza svakog domaćinstva“, naglašava Hristina.

Izrada narodnih nošnji iziskuje mnogo vremena poručuje Hristina, pa je sve manje mladih zainteresovano da se bavi ovim zanatom.

„Potrebno je mnogo vremena da se sašije nošnja. Na primer samo za košulju, prvo treba da se, mi u našem kraju kažemo, osnova osnuje i da osnova bude vrtkana, jer je to specifičan konac koji se koristi za košulje. Tkanje i izrada nošnji je zahtevan posao, ali je od neprocenjive vrednosti“, govori Hristina.

Posla ima navodi, a od nekadašnje štale, napravila je malu prostoriju u kome vešto izrađuje nošnje. Volela bi, kako kaže, da ima veću radionicu, ali i da mlade poduči ovom zanatu, kako bi ga sačuvali od zaborava.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.