Ambasador Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu Džefri Hovenijer (Jeffrey Hovenier) izjavio je da predlog Evropske unije za „normalizaciju odnosa Kosova i Srbije“ – donosi realne, praktične, političke i ekonomske koristi.
Podsetio je da su strane prihvatile ovaj predlog, te dodao da će se o njegovoj primeni razgovarati tokom vikenda.
Kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić će se 18. marta sastati u Ohridu, a sad se očekuje da se dvojica lidera usaglase oko izrade mape puta za implementaciju evropskog predloga.
„Moram da budem jasan, SAD veruju da u ovom trenutku nema boljeg dogovora. Ovo je važan korak napred“, rekao je danas Hovenijer na sastanku sa novinarima u Prištini.
Hovenijer je rekao da sada fokus treba da bude na „uspešnoj i efektivnoj implementaciji“ predloga za normalizaciju odnosa.
Poručio je i da će SAD uložiti napre da pomognu Kosovu oko prijema u Partnerstvu za mir, ukoliko zvanična Priština pruži konstruktivan doprinos za normalizaciju odnosa.
Na pitanje da li su SAD promenile stav oko pravno obavezujućeg sporazuma uz „uzajamno priznanje“, Hovenijer je rekao da nije došlo do promene stava već „prepoznavanja realnosti“.
„Stav SAD je jasan, bio je i biće i ne vidimo da se menja. Ali moramo da se suočimo sa trenutkom u kome se nalazimo i mislim da je to realnost, ili raznolikost faktora, da u velikoj meri zbog odluke koju donosi rukovodstvo u Srbiji nije velika verovatnoća postizanja uzajamnog priznanja u ovom trenutku i potreba za novim statusom kvo, repozicioniranje kosovsko-srpskih odnosa koji doprinosi većoj regionalnoj stabilnosti i omogućava Kosovu da se kreće napred“.
On je istakao da je predlog EU privremeni sporazum i da SAD čvrsto stoje iza njega sa stavom da „očekujemo konačni sporazum koji će na kraju biti usredsređen na uzajamno priznanje“.
Hovenjer ocenjuje da je sada izvanredan trenutak koji je okupio nemačkog kancelara Olafa Šolca (Olaf Scholz), francuskog predsednika Emenuela Makrona (Emannuel Macron) i italijansku premijerku Đorđiju Meloni (Giorgia Meloni), te ukazao na pisma američkog predsednika i državnog sekretara Džo Bajdena (Joe Biden) i Entoni Blinkena (Antony Blinken) i angažovanje rukovodstva Velike Britanije oko evropskog predloga.
„Sve zemlje koje su stajale i stoje uz Kosovo, veruju da je ovo veoma dobra stvar i ulažu izuzetne napore kako bi videli napredak i uspešno okončanje pregovora”, smatra američki ambasador.
O ZSO
Na pitanje Da li ima prostora da se ponovo pregovara oko formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom prema uslovima koje je postavio kosovski premijer, Hovenijer je rekao da je „teško ponovo pregovarati o nečemu što još nije bilo deo pregovaranja“.
„Postoji mnogo prostora za to kako bi ona mogla da izgleda. Želim da ponovim ono što su SAD dosledno govorile – razumemo neke zabrinutosti koje su iznete… Ne verujemo da je primereno da Kosovo pristane na sve što je u suprotnosti sa Ustavom Kosova. Ne verujemo da je prikladno da Kosovo uspostavi nešto što nije u skladu sa odlukom Ustavnog suda iz 2015. godine. To su neke smernice. Ali unutar toga postoji dobar prostor za ono šta bi ona (Zajednica) bila“.
„Šta god da proizilazi iz ovog procesa biće potrebna neka vrsta Zajednice koja će biti sastavljena od opština u kojima Srbi čine većinu“, poručio je ambasador SAD.
Govoreći o predstojećim razgovorima u Ohridu oko formiranja ZSO, Hovenijer je rekao da ne veruje da će se tog dana usaglasiti kompletan oblik ili njena funkcija, te naveo kako je važno načiniti korak ka napretku.
Veruje da bi eventualni sporazum u Ohridu mogao da dovede do učešća Srba na izborima za gradonačelnike u opštinama na severu, koji su zakazani za 23. april.
Srpska lista je ranije saopštila da neće učestvovati na ovim izborima jer nisu ispunjeni zahtevi zbog kojih su napustili kosovske institucije.
Zajedno sa njima su novembra prošle godine ostavke podneli i zaposleni u policiji, pravosuđu i lokanoj administraciji a jedan od uslova za povratak je bilo formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Novinari u Prištini su od američkog ambasadora zatražili da prokomentariše činjenicu da su dve najveće opozicione stranke, Demokratska partija Kosova i Demokratski savez Kosova, izrazile rezerve oko evropskog predloga za normalizaciju odnosa.
Poručio je da veruje da će opozicione stranke ipak „nacionalne interese staviti ispred drugih“.
„Podrška opozicionih partija je važna nakon eventualnog dogovora, (sporazum) bi došao u parlament na ratifikaciju“, dodao je.
Šta podrazumeva Evropski predlog?
Hovenijer je rekao da je Evropski predlog drugačiji i da veruje u njegovu implementaciju, imajući u vidu nivo političkog angažovanja, podrške i ozbiljnosti kojom mu se pristupa.
„Ne kažem da Briselski proces nije bio ozbiljan ili da nije imao podršku, ali ovo je malo drugačije. Dakle, predviđam da će se, kada ovaj sporazum bude postignut, videti slična posvećenost oko njegove implementacije. Mogu li vam garantovati da će se implementacija desiti upravo tako kako je dogovoreno? Mogu da garantujem da će međunarodna zajednica to tražiti i da ćemo veoma pažljivo razmotriti koje instrumente imamo kako bi smo obezbedili prave podsticaje za punu implementaciju“, kazao je Hovenijer.
Evropski predlog ima za cilj da dovede do potpune „normalizacije odnosa između Kosova i Srbije“.
Dokument od 11 članova – koji je EU objavila 27. februara – ne spominje posebno „uzajamno priznanje“, za koje je Vlada Kosova rekla da bi trebalo biti u središtu konačnog sporazuma o normalizaciji odnosa.
U njemu se uzajamno priznanje ne pominje eksplicitno ali se u članu dva navodi da strane „moraju poštovati nezavisnost, autonomiju i teritorijalni integritet, pravo na samoopredeljenje, zaštitu ljudskih prava i nediskriminaciju“.
Predviđen je poseban aranžman za srpsku zajednicu na Kosovu, garancije za Srpsku pravoslavnu crkvu, te priznavanje državih simbola, carinskih pečata, registarskih tablica, diploma.
Ovaj dokument, koji je izvorno bio poznat kao francusko-nemački plan, takođe ima podršku Sjedinjenih Američkih Država.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
