„Kažnjava me protivzakonito, čak i za vreme barikada“ nasuprot „Imamo pravo da ga kaznimo u svojstvu opomene, ali za vreme barikada nismo ni tražili da dolaze“. „Retko kada idem na posao u Prilužje usled straha od hapšenja i mogućih montiranih optužnica za ratne zločine zbog sudskih procesa protiv Albanaca“ nasuprot „Sve vreme ide u Vučitrn, a sada se setio rata, ne dolazi na posao jer ne želi da radi“. Ovo su oprečni navodi jednog zaposlenog i njegovog pretpostavljenog i dilema – Ko je u pravu?
Dragoljub Nešić, rodom iz sela Vrnica u Vučitrnu, a sadašnji stanovnik severnog dela Kosovske Mitrovice, javio se našem portalu želeći da, kako tvrdi, ukaže na diskriminaciju i loš tretman od strane predsednika Privremenog organa ove opštine, ujedno iznoseći seriju optužbi na njegov račun.
Ovaj pedesetsedmogodišnjak, pre 1999. godine, radio je u Opštini Vučitrn. Međutim, usled rata je izbegao u severni deo Kosovske Mitrovice, kao i mnogi drugi meštani srpske nacionalnosti koji su živeli u ovoj opštini.
Nešić je ponovo radno angažovan nakon formiranja privremenih organa širom Kosova za nekadašnje opštine koje su radile u srpskom sistemu, a čija su sedišta izmeštena.
Sedište opštine u Vučitrnu izmešteno je u Prilužje, a ogranak je otvoren u severnom delu Kosovske Mitrovice, gde je potom Nešić i nastavio da radi.
„Jedno odeljenje izmešteno je u Prilužju, kako bi se privukle investicije, narod opstao, ne bi prodavao i iseljavao se, a druga Kancelarija je otvorena u Bošnjačkoj mahali, jer su mnogi Srbi iz ovog kraja prešli da žive u Mitrovicu nakon rata“, precizira Nešić.
Sagovornik KoSSev-a koji ima 35 godina radnog staža tvrdi da su problemi na radu, za njega, počeli da se javljaju navodno nakon što je za novog predsednika Privremenog organa, marta 2021. godine imenovan Milan Kostić, a koji, kako ironično kaže Nešić, „pokušava da uvede neki red“.
On tvrdi da Kostić od radnika koji žive na Severu Kosova zahteva rotaciju – odnosno, da jedne nedelje rade u Bošnjačkoj, a druge u Prilužju.
„Nas iz Mitrovice šalje – nedelju dana da radimo u Bošnjačkoj, a nedelju dana u Prilužje da putujemo. Međutim, on nam ne plaća put, sami ga plaćamo“, navodi Nešić.
Iznosi sumnju da zapravo Kostić želi da zatvori kancelariju u Mitrovici.
„On nije otvorio Kancelariju da bi je zatvarao. Ne može on da zatvori kancelariju u Bošnjačkoj mahali. To smo mi otvorili – raseljena lica iz Vučitrna. Sedamdeset odsto stanovništva iz opštine Vučitrn raseljeno je u Kosovskoj Mitrovici. Tu ostvaruju svoja prava“, navodi Nešić.
On precizira da se u Kancelariji u Bošnjačkoj mahali radi skoro isto što i u Prilužju:
„Overa dokumenata, izdavanje izvoda, izjave razne. Jedino što više ima tamo (u Prilužju) je budžetska služba“, kazao je.
Tvrdi da se plaši mogućih optužnica
Nešić navodi da izbegava da putuje i boravi u Vučitrnu, odnosno Prilužju i priznaje da retko kada tamo odlazi na posao.
Dva su razloga za to – „finansijskih troškova“ i „strah od mogućih lažnih optužnica“.
Dragoljub navodi da je za vreme rata bio mobilisan, ali i da je, nakon što je izbegao iz Vrnice, više desetina hektara njegove zemlje uzurpirano, usled čega je podneo tri krivične prijave protiv šest Albanaca.
Jedan slučaj je već rešen u njegovu korist odnosno, kako kaže, jednog je „uspeo da istera iz svoje njive“ od dva hektara, te je u toku parnični postupak na kojem zahteva odštetu.
Za druga dva slučaja još uvek nije pokrenut postupak, odnosno nije podignuta optužnica, usled čega mu je, tvrdi, 28 hektara zemlje i dalje uzurpirano.
Usled toga, kaže da „opravdano strahuje“ da će neko protiv njega podneti optužnicu za „navodne ratne zločine koje nije počinio“.
„Albanska politika je takva da oni te porodice koje imaju veliku zemlju, oteraju. Možda ih proglase za ratne zločince kao što i ima primera po Kosovu“, navodi Nešić.
Tvrdi da upravo zbog toga strahuje, izbegava da ide u Prilužje i da se oseća sigurnije na Severu, a da u Vučitrn ide jedino kada ima sudska ročišta u vezi sa uzurpiranom zemljom.
Naglašava i da retko kada putuje u centralnu Srbiju – „jednom, dvaput godišnje“, a upravo iz istog razloga – odnosno zbog straha od mogućih optužnica.
Nešić kaže i da je svoju zabrinutost preneo predsedniku Privremenog organa opštine Vučitrn, ali i da mu je on odgovorio: „Ako nisi kriv, nema čega da se plašiš“.
„Znači Pantić i Trajković su krivi? Ja nisam kriv, ali politika Albanaca je takva“, dodaje Nešić, podsećajući na slučajeve privođenja bivših kosovskih policajaca.
Ne/opravdano kažnjavanje?
Nešić kaže za KoSSev da je zbog odbijanja da ide na posao u Prilužje u više navrata kažnjavan, od čega jednom i za vreme prošlogodinjih barikada na Severu Kosova.
„On je u to vreme, kada nisam otišao u Prilužje, mene kaznio sa 20 odsto od plate. Kada su bile barikade, kada se nije znalo da li će da pukne rat, ne daj Bože“, naveo je.
Nešić precizira da je do sada kažnjen četiri puta – dva puta po 10 odsto od plate i dva puta po 20 odsto. Kaže da je svaki put kažnjen nezakonito.
„Prvi put je formirao Komisiju. Moj načelnik službe prihvatio je da bude predsednik, iako on ne može da bude predsednik komisije. Zamislite, stavili su predsednika sindikata da bude član Komisije. On može da prisustvuje sastanku, da brani radnike, a ne da bude dželat, to nema nigde“, kazao je.
Precizira i da je jednom prilikom kažnjen zbog toga što dva dana navodno nije bio na radnom mestu, iako je, kako kaže, tada radio.
„Poslednji put kažnjen sam dok sam bio na godišnjem odmoru“, dodaje Nešić.
On naglašava da je procedura takva da u slučaju kažnjavanja, radnik ima rok od osam dana za prigovor koji upućuje predsedniku Privremenog organa.
„Kadija te tuži, kadija ti sudi. Kada te kazni policajac, žališ se sudu, a ne policajcu“, precizira Nešić.
Sagovornik KoSSev-a kaže i da je nedavno, a uoči četvrte kazne, dobio dokument napismeno od Predsednika privremenog organa, u kojem stoji da će „biti kažnjavanja, čak i isterivanja sa posla“ usled neopravdanog izostanka.
Nešić negoduje zbog ovog pisma, dok istovremeno još jednom priznaje da „neko vreme“ nije išao na posao u Prilužje.
Zapošljavanje supruge
Osim što smatra da se nepravedno odnose prema njemu, Nešić se žali i na diskriminaciju svoje supruge Sonje Nešić, od strane istog Privremenog organa.
Sagovornik KoSSev-a tvrdi da je njegova supruga pre rata radila kao zamenica matičara takođe u opštini Vučitrn, te da od 1999. godine nije radno angažovana, i prima novčanu naknadu.
„Kada smo izbegli 1999, bila je možda svega šest meseci angažovana 2008. godine. Sa četiri deteta smo izbegli, od jedne plate živeli, a ona prima ‘minimalac’ od 11.000“, naveo je.
Precizira da je status, odnosno radno mesto njegove supruge samo formalno menjano posle rata „i to bez obaveštenja i pitanja – sa zamenice matičara, na higijeničarku“.
Kaže da je u više navrata i na različita vrata kucao kako bi „zaposlio suprugu“, te da je zahteve slao pisanim putem i obraćao se Koordinacionom centru, nekadašnjem Ministarstvu za KiM, potom i Kancelariji za KiM, kao i Privremenom organu.
Tvrdi da su mu iz Kancelarije za KiM rekli da oni nisu nadležni i da se obrati predsedniku Privremenog organa, a da mu je prethodni predsednik Privremenog organa rekao da postoji Uredba Vlade Srbije o zabrani zapošljavanja i radnog angažovanja.
Za sve to vreme, međutim, kako tvrdi Nešić, Privremeni organ opštine Vučitrn je zapošljavao nove radnike.
„Funkcioneri i predsednici zapošljavali su svoje, neko je primio bratanca, neko je primio sestrića… Kupovali su stanove po Beogradu, Novom Sadu, Vrnjačkoj Banji, dok moja žena ne može da radi“, kazao je.
Nešić konstatuje da se poslednji put sa zahtevom da se njegova supruga radno angažuje, obratio novom predsedniku Privremenog organa, Milanu Kostiću.
„Imam to napismeno, a on mi nije čak ni odgovorio“, tvrdi Nešić.
Kaže da se sa zapošljavanjem novih radnika nastavilo i nakon njegovog imenovanja.
„Doveo je jednog radnika iz Beograda, zaposlio je još jednog radnika, zaposlio je pravnika i ako mi imamo pravnike i sada je skorije zaposlio jednu devojku“, kazao je Nešić.
Nema sredstva za moju ženu, a ima za nove radnike
Predsednik Privremenog organa pobija sve navode i optužuje Nešića za nerad i neistine
Nakon razgovora sa Kostićem obratili smo se predsedniku Privremenog organa opštine Vučitrn.
Milan Kostić komentarisao je, demantovao, odnosno izneo drugačije navode u odnosu na većinu onoga što je našem portalu kazao Nešić.
Odgovarajući na optužbe u vezi sa suprugom Nešića, odnosno zapošljavanjem drugih radnika, Kostić, kaže za KoSSev da je Vlada Srbije nakon rata, odnosno otvaranja Privremenih organa, radno angažovala „one koje je mogla“.
Potvrdio je da je Nešić od njega zatražio da se radno angažuje njegova supruga.
Međutim, Kostić tvrdi da Nešić želi da se ona vodi kao da radi, ali da ne dolazi na posao.
„Njegova žena je bolesna. Kako da se angažuje i da ne dolazi na posao. Da dobiješ angažovanje, a da ne ideš na posao, i primaš celu platu?“ pita Kostić.
Nešić je u naknadnom razgovoru za KoSSev demantovao navode da je tražio da se njegova supruga radno angažuje, a da ne dolazi na posao.
„Ja nikada nisam rekao da ne radi ona. Ja tu njegovu izjavu samo mogu da smatram kao zlonamernu. To normalan čovek ne može ni da pomisli – tražiš posao da ne radiš. To je smešna izjava, ali je i kvarna. Slagao je za suprugu, ali i za mnogo toga“, kazao je.
Potvrdio je da je njegova supruga imala dve operacije, ali i kaže da ona nije sada bolesna i da može da radi.
Kostić navodi da Opština, odnosno Privremeni organ, ima mogućnost da angažuje one radnike koji su im potrebni.
„Ti možeš da angažuješ radnika koji ti je potreban i Kancelarija za KiM u tom smislu može da ti odobri dodatna sredstva. Mi nemamo sredstva za tu ženu, ona se vodi na 11.000 dinara. Ti moraš da obezbediš nova sredstva da bi ona bila angažovana, u tom slučaju taj radnik mora da ti bude potreban“, rekao je.
Za deset godina, daj Bože da je šest meseci radio
Kostić je prokomentarisao i optužbe o navodnom nepravednom odnosu i nezakonitom kažnjavanju Nešića zbog izostanka sa posla.
Potvrdio je da Nešić retko kada dolazio na posao u Prilužje, i konstatuje da on odbija da radi.
„Za deset godina daj Bože da je šest meseci bio na poslu. Zadnje dve godine od kada sam predsednik Privremenog organa, on je bio ukupno 50 dana“, tvrdi Kostić.
On naglašava da Privremeni organ zapravo izlazi u susret zaposlenima koji žive na Severu Kosova, te iznosi drugačije navode u odnosu na Nešića o rasporedu rada tokom nedelje.
Dok Nešić navodi da se od radnika koji žive u severnom delu Kosovske Mitrovice traži da nedelju dana rade u Bošnjačkoj, a nedelju dana u Prilužju, Kostić zapravo tvrdi da su oni u obavezi da rade samo 10 dana mesečno i to u Prilužju.
Kaže da upravo na taj način žele da im izađu u susret, a zbog neretko nestabilne situacije na Severu i kako ne bi imali velike putne troškove.
„Verujte mi, Dragoljub Nešić neće ni tih deset dana da dođe“, konstatuje Kostić.
On precizira da su napravljene grupe, te da radnici u prvoj rade jedne nedelje, a druga grupa one sledeće, i tako u krug.
„Međutim, on neće da dođe čovek. On i još dvoje, troje sa njim. Ostali ljudi normalno dolaze na posao. I on sada hoće da se buni da ne bi radio“.
On ujedno demantuje navode Nešića da bi zaposleni u ovom privremenom organu trebalo da rade tokom jedne cele nedelju Bošnjačkoj mahali. Kaže da tamo skoro i da „nemaju šta da rade“ i ponavlja da se od njih samo traži da rade u Prilužju.
„Tu (u Kancelariji u Bošnjačkoj) nemaju ništa. U Mitrovici samo postoji naša kancelarija za overu. I tu se skupljaju naši radnici. Oni tamo nemaju šta da rade. Ne postoji tamo izdavanje dečijeg dodatka…. Samo overavaju neka ovlašćenja i tako to. Tamo nemaju ništa drugo. Oni tu mogu da dođu po potrebi, ako oni imaju neke obaveze. Nemaju šta da rade. Mi ih ne prisiljavamo tamo. Ovde rade svake druge nedelje, odredili smo grupe“, rekao je.
I dok Nešić tvrdi da je kažnjen zbog nedolaska na posao tokom barikada, Kostić, sa druge strane, kaže da tokom prošlogodišnjih tenzija na Severu nisu ni zvali zaposlene iz Mitrovice da dolaze na posao.
„Ali da ti uopšte ne dolaziš na posao, to nema nigde. Da ga ti teraš svaki dan, da ga maltretiraš, možda i ima pravo da se ljuti, teško je vreme na Kosovu i Metohiji, ali deset dana u mesec dana, to ne može da mi objasni niko da to nije u redu“, rekao je.
On, sa druge strane, tvrdi da zaposleni iz Prilužja svakodnevno dolaze na posao.
I dok navodi da su na ovim prostorima mnogi ljudi bez posla, te da bi rade volje preuzeli angažovanje, konstatuje da ima onih koji se „bune što treba da dolaze na posao“.
Predsednik Privremenog organa, međutim, priznaje, da je Nešić nedavno došao u Prilužje, ali ne kako bi radio, već podneo zahtev za odmor.
„Znači možeš da dođeš da predaš zahtev za odmor, da te ne traži niko – to je u redu, ali kada treba da dođeš na posao – onda ne možeš – pita Kostić.
Sve vreme ide u Vučitrn, hoće samo da izbegne da radi
I dok Nešić tvrdi da retko kada ide u centralnu Srbiju i Prilužje, a u Vučitrn samo kada ima ročišta u vezi sa uzurpacijom zemlje zbog straha od „montiranih optužnica“, Kostić iznosi drugačije navode.
Živi u Mitrovici, prelazi prelaze 100 puta, dolazi u Vučitrn 500 puta – da je na nekom spisku, vi bolje od mene znate šta bi mu se desilo. Ovaj ide, obilazi svoje selo, nikada mu se ništa nije desilo i sada priča o nekom ratu
„On hoće da izbegne posao – da ne bi radio, a da radi u prodavnici u Mitrovici. Ne može zbog drugih ljudi to tako, to nije u redu. Ako deset dana u mesecu ne može da radi, treba da da otkaz i da napusti to mesto“, konstatuje Kostić.
Nešić je u naknadnom razgovoru za KoSSev kazao da on nije vlasnik prodavnice, već njegova ćerka i sin.
To čak nije ni prodavnica, već jedan kiosk mali od 10 kvadrata. Deca ne rade nigde, pa to drže.
Potvrdio je navode da je Nešiću izrečena opomena zbog neopravdanog izostanka sa posla u kojoj se kao mogućnost navodi prestanak radnog odnosa.
Predsednik Privremenog organa navodi da će o tome odlučivati disciplinska komisija, te naglašava da je zakon jasan – ko ne dođe na posao 72 sata – gubi radno mesto.
„Mi smo sve pokušali… U tom slučaju, ukoliko ne želi da dolazi na posao, nema problema, sve po zakonu, nema tu ništa lično. Nemamo ličnih svađa, nismo u ličnim sukobima“, rekao je.
Kaže da osim Nešića još trojica radnika takođe, kako kaže, ne žele da dolaze na posao.
„To što je dobio on, dobili su i drugi“, kazao je.
Precizira da odluka disciplinske komisije zavisi od toga kako se ovi radnici budu ponašali i naglašava da su prošlog meseca dobili upozorenje, te da se vodi evidencija o tome da li dolaze na posao.
I dok se Nešić žali na nezakonito kažnjavanje, Kostić tvrdi da Privremeni organ ima pravo da kažnjava radnike koji ne dolaze na posao u svojstvu opomene.
„Načelnik službe na osnovu spiska – odnosno toga što ne dolazi na posao ga kažnajva i to je upozorenje“, rekao je Kostić.
Kaže da je već jednom zasedala disciplinska komisija u vezi sa Nešićem, a kada bude zasedala i druga – „na njoj nema više kažnjavanja“.
„Ta druga disciplinska komisija znači kraj – po zakonu“, zaključuje sagovornik KoSSev-a.
Šta se dogodilo u međuvremenu?
S obzirom na kontradiktornost njihovih izjava, ali i vremenskog perioda od više od mesec dana koliko pratimo ovaj slučaj, uoči objavljivanja teksta, još jednom smo razgovarali sa Nešićem i Kostićem, ovog jutra.
Nešić je u izjavi za KoSSev i dalje ostao pri tvrdnji da strahuje od mogućeg podizanja lažnih optužnica za ratne zločine zbog sudskih sporova oko zemlje sa Albancima.
Ujedno nam je kazao da mu za sada nisu izrečene nove kazne ili upozorenja, ali i da „čuje pretnje“ da će da „ga isteraju sa posla“.
„Mada to pas laje, a vetar nosi“, konstatuje Nešić.
Predsednik Privremenog organa, sa druge strane, kazao nam je da se Nešić u međuvremenu obraćao Kancelariji za KiM i slao im dokumentacuju žaleći se da ga on „maltretira da dolazi na posao“.
Kaže da je Privremeni organ potom prosledio kompletnu dokumentu o Nešiću ovoj Kancelariji, u kojoj se, kako ocenjuje Kostić, „jasno vidi da on samo ne želi da dođe na posao“.
On, međutim, tvrdi da je Nešić u poslednjih par dana ipak dolazio na posao.
„Verovatno su mu iz pravne službe Kancelarije za KiM rekli da mora na posao, jer će inače da ga izgubi. Bio je juče i prekjuče… sada dolazi na posao“, rekao nam je Kostić.
S druge strane, Nešić u jutrašnjem razgovoru nije ni spomenuo da on odlazi na posao, kako to navodi njegov nadređeni.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
