Hiseni nastavlja da lobira za članstvo Kosova u INTERPOL-u: Francuska na redu

Kosovski ministar unutrašnjih poslova, Skender Hiseni, nastavlja da lobira za članstvo Kosova u INTERPOL-u. Nakon što je na sastanku sa Komisijom šefova švajcarske policije, 4. marta u Prištini, kao i na sastanku sa ministrom unutrašnjih poslova Italije, Anđelom Alfano,  27. februara, zatražio da ove zemlje pomognu Kosovu u vezi sa članstvom u INTERPOL-u, Hiseni je na jučerašnjem sastanku sa francuskim ministrom unutrašnjih poslova Bernardom Kaznevim i od Francuske zatražio podršku za članstvo Kosova u INTERPOL-u. 

"Članstvo Kosova u INTERPOL-u i drugim međunarodnim organizacijama je takođe bilo u fokusu razgovora između dva ministra. Ministar Hiseni je zatražio podršku Francuske za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama policijske saradnje, sa posebnim naglaskom na članstvo Kosova u INTERPOL-u," navodi se u saopštenju iz kosovskog ministarstva unutrašnjih poslova, nakon sastanaka Hisenija i Kazneva. 

Oni su takođe razgovarali i o nelegalnoj migraciji građana sa Kosova, a Hiseni je, takođe, zatražio do francuskog ministra da podrži viznu liberalizaciju za Kosovo, a jedna od tema bila je i terorizam i nasilan ekstremizam. 

 


Kosovo još uvek nije član Interpola, niti Europola, a poternice koje Interpol podiže za građane Kosova se raspisuju posredstvom UNMIK-a. UNMIK je još 2002. potpisao memorandum o razumevanju sa INTERPOl-om, prema kojem se uređuju svrha saradnje, način razmene informacija i modaliteti saradnje, a UNMIK ima pravo i da pristupa INTERPOL-ovim telekomunikacionim sistemima i bazama podataka. UNMIK, međutim, prema ovom memorandumu ima i ista prava kao i zemlje članice INTERPOL-a, te može i da zahteva objavljivanje poternica svih vrsta, uključujući i crvene, što je nedavno i učinjeno kada su raspisane poternice za 16 Srba sa KiM-a za navodne ratne zločine. 

A prema kosovskom Zakonu o međunarodnoj i pravnoj saradnji u krivičnim pitanjima, ukoliko je neko lice uhapšeno van teritorije Kosova, a na osnovu međunarodne poternice koju je objavio INTERPOL, država kontaktira i zatim podnosi zahtev za izručenje.

Srbija je, sa druge strane, primljena u INTERPOL, u okviru Savezne Republike Jugoslavije, na Generalnoj skupštini INTERPOL-a 24. septembra 2001. godine, u Budimpešti, a nakon prestanka postojanja državne zajednice Srbije i Crne Gore 2006. godine, Republika Srbija je kao sukcesor održala status države članice INTERPOL-a.


 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.