Helt: Lokalitet u Novom Brdu samo očuvan sredstvima nemačke vlade, neće biti daljih radova

Kristijan Helt, Ambasador NEmačke u Prištini
Foto: Tviter

Nemački ambasador u Prištini, Kristijan Helt, komentarisao je nedavno kontroverzu oko prekrajanja istorije koja je nastala nakon što je kosovsko Ministarstvo kulture restauraciju crkve Sv. Nikole u Novom Brdu, za koju SPC i SANU tvrde da je deo pravoslavnog nasleđa, predstavilo kao katoličku katedralu. Radove na prezervaciji lokacije platila je upravo Ambasada Nemačke iz Fonda za očuvanje kulture, a ambasador Helt navodi da je projektom samo očuvano ono što se već nalazilo na lokalitetu, dok način na koji je lokalitet predstavljen od strane Ministarstva kulture nije komentarisao.

„Ne vidim problem, to vidim kao očuvanje kulturološkog lokaliteta. Veoma mi se sviđa to mesto na Novom Brdu jer predstavlja raznolikost ove zemlje. Ne samo danas, već i u istorijskom pogledu. Razne kulturne korene. Video sam taj prostor gore pre nego što je počeo proces prezervacije i nije izgledao dobro, iskreno govoreći. Dakle, sa programom očuvanja kulturnog nasleđa našeg ministarstva koji sprovodimo širom sveta, mi smo usmerili sredstva da sačuvamo ono što je tamo“, izjavio je Helt gostujući u programu Radija Goraždevac.

Kosovski mediji najavili su početkom juna radove na „katedrali u Artani“, to jest, „bivšem Novom Brdu“ koji izvodi Arheološki institut Kosova uz finansijsku podršku nemačke ambasade u Prištini. Tom prilikom je lokalitet na koji Srpska pravoslavna crkva polaže pravo, predstavljen kao rimokatolička crkva.

Eparhija Raško-prizrenska oglasila se nakon vesti o najavi početka radova na lokalitetu, kako je objasnila, „drevne srpske srednjovekovne katedralne crkve Sv. Nikole, sabornog hrama novobrdskih i gračaničkih episkopa, u neposrednoj blizini tvrđave Novo Brdo“. Po navodima eparhije, u pitanju je jedna od 40 specijalnih zaštićenih zona, koje po kosovskim zakonima podležu posebnoj proceduri, i koja ne zavisi samo od kosovskih institucija, već i od stava Srpske pravoslavne crkve.

Helt je govorio i o odbijanju lokalne samouprave u Dečanu da sprovede odluku Ustavnog suda i u katastar upiše 24 ha zemlje za koju je utvrđeno da pripada manastiru Visoki Dečani, ali i aktualizovanog pitanja izgradnje regionalnog puta kroz zaštićenu zonu manastira.

“U slučaju manastira Dečani postoji dobro poznata tema izgradnje puta. Međunarodna zajednica, a posebno EU nam je dala nekoliko rešenja kako da se ovo uradi u skladu sa okvirom Posebne zaštićene zone oko manastira, i iskreno se nadam da neće doći do ozbiljnih diskusija po pitanju puta. Druga stvar je zemljište koje je odlukom Ustavnog suda proglašena da pripada manastiru. Ja se nadam da će vladavina zakona biti primenjena na način da ne može da se bira koje će sudske odluke biti primenjene, po tome da li se nekome sviđaju ili ne”, kazao je on.

Osim toga, ovaj stari verski objekat je na sajtu kosovskog Ministarstva kulture netačno predstavljen kao rimokatolička crkva, bez ikakvog pominjanja autentične istorije hrama i dosadašnjih rezultata arheoloških istraživanja, saopštila je eparhija.

Gostujući u jutarnjem programu Radija Goraždevac, ambasador Nemačke u Prištini, Kristijan Helt, komentarisao je ovu situaciju. Helt ne vidi ništa sporno u naporima da se očuva istorijski lokalitet i naglašava da osim prezervacije lokaliteta, neće biti dodatnih radova na ovom lokalitetu.

„Hteo bih da se izjasnim protiv tih predstava da će se tamo nešto drugo graditi. Ne, po projektu se radilo o očuvanju tog mesta i pristupa njemu. Ono što vidite sada, to je završeni projekat. Možda su neki mislili da je ovo početak nekih većih građevinskih radova, ali se uopšte ne radi o tome. Naš Fond za očuvanje kulture je napravljen da bi se spomenici kulture sačuvali, a ne promenili. To je ono što mi radimo tamo. Osim olakšanog pristupa ovom mestu, ne postoji puno što je novo tamo. To je jednostavno bili prezervacija tog mesta. Radovi su se završili još prošle godine“, istakao je Helt objašnjavajući da je inauguracija projekta odložena za sredinu ove godine zbog nepovoljnih vremenskih uslova.

Helt međutim, nije komentarisao navode kosovskog Ministarstva kulture o poreklu građevine a koji i dalje stoje na zvaničnom sajtu ovog ministarstva.

Reagovala i SANU

Nedugo nakon ERP, oglasila se i Srpska akademija nauke i umetnosti sa osudom „neprihvatljivog ponašanje prema kulturnoj i istorijskoj baštini na Novom Brdu”.

„Na osnovu svedočanstava nešto mlađih narativnih izvora, ali i zahvaljujući mnoštvu pronađenih ostataka moravske kamene plastike sa srpskim natpisima, kao i fragmenata fresaka, takođe sa ćiriličnim slovima, moglo se pouzdano zaključiti da je reč o pravoslavnoj crkvi Svetog Nikole, naknadno proširenoj, pri kojoj su jedno vreme stolovali novobrdski mitropoliti. Ona je posle pada grada pod vlast Osmanlija pretvorena u džamiju. Pronađen je u njoj i ulomak natpisa na srpskom jeziku koji je o svom pregnuću na podizanju crkve ostavio njen graditelj (protomajstor)“, navodi se u analizi SANU.

Dodaju da pored pravoslavnog hrama Sv. Nikole na istom lokalitetu jeste postojala i rimokatolička crkva posvećena istom svecu (capella Santi Nicolai), koja je bila u službi još 1642. U to vreme, srpska pravoslavna crkva Sv. Nikole je već bila pretvorena u džamiju, navodi SANU.

„Reč je, pre svega, o nastojanju kosovskih institucija i predstavnika vlasti da ostatke najznačajnijeg novobrdskog crkvenog objekta, sabornog pravoslavnog hrama Svetog Nikole, predstave neupućenima kao ostatke nepostojeće rimokatoličke, „Artanske katedrale“. Zvanični sajt kosovskog Ministarstva kulture omladine i sporta, na kojem se potpuno prećutkuje bogata srpska prošlost Novog Brda, već duže vreme nudi svojim posetiocima i niz potpuno neodrživih tvrdnji o novobrdskoj crkvi Svetog Nikole“, ocenjuju iz SANU.

Pročitajte još:

„Novo Brdo: Pravoslavna crkva predstavljena kao katolički objekat – falsifikat, naučno neutemeljeno“

SANU: Neprihvatljivo ponašanje prema kulturnoj i istorijskoj baštini na Novom Brdu

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.