Haziri: Granica 1956. rešava probleme Kosova i Srbije

Ljutfi Haziri
Ljutfi Haziri

Izvor: Gazeta express (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Zamenik predsednika Demokratskog saveza Kosova i gradonačelnik Gnjilana Ljutfi Haziri ponovo je u četvrtak govorio o temi ispravljanja granica između Kosova i Srbije u okviru dijaloga dveju zemalja u Briselu.

Haziri je u intervjuu za RTK rekao da je za korekciju granica, koju vidi kao idealnu priliku za rešavanje problema Albanaca u Preševskoj dolini.

Haziri se izjasnio protiv protesta, ali se založio za vanredne izbore, kako bi Skupština Kosova preuzela ovo pitanje.

Inicijativu opozicionih stranaka za vanrednu sednicu Skupštine Kosova, Haziri je rekao da ceni kako bi se redefinisalo to o čemu Vlada i Skupština Kosova treba da vode dijalog između Kosova i Srbije.

Prema njegovim rečima, završna faza normalizacije i postizanja bilateralnih sporazuma trebalo bi da bude stavljena pod kontrolu Skupštine.

Haziri kaže da će svaka druga inicijativa, osim dijaloga između političkih partija u Skupštini, aludirajući na proteste, ići na štetu zemlje.

„LDK je vođa procesa promene dnevnog reda, što stavlja loptu ispred dijaloga. Naravno, tvrdimo da dijalog treba da se održi u novom zakonodavstvu i novoj vladi kao jedini put u kojem bi Kosovo u budućnosti moglo proći,“ rekao je Haziri, prenosi Gazeta Express.

„Što se tiče drugih pitanja, mi smo institucionalna partija, nikada nismo tražili premeštanje tema iz institucija, taj način nije rešenje, bilo da se radi o opozicionim protestima, bilo da su građanski, šta god to bilo, jer oni mogu proizvesti efekte,“ rekao je zamenik predsednika LDK.

Haziri je rekao da je poslednje vreme da se postigne širok politički konsenzus, ovde je spomenuo rezultate timova jedinstva u Rambujeu i Beču.

„Glavni politički deficit, glavni politički deficit na Kosovu, jeste nedostatak konsenzusa. Možda taj konsenzus nije postignut ni u Makedoniji, ni u Albaniji, ni u drugim zemljama. Ni u Srbiji. Ove tri zemlje nemaju konsenzus. Ali to ne bi trebalo da izaziva komfor. Trebali bismo da postanemo dobar primer, rešavanje zajedničkih problema Republike sa unutrašnjim konsenzusom, kako bismo to mogli lakše da pronađemo na pregovaračkom stolu. Jedna konsenzualnija zastupljenost u dijalogu za normalizaciju sa Srbijom, naravno, kosovska strana je mnogo moćnija,“ rekao je on.

Međutim, kao idealan trenutak Haziri je rekao da vidi rešavanje problema Albanaca u Preševskoj dolini, ocenjujući da postoji internacionalizacija i svest o ovom pitanju.

„Mislim da je granica 1956. ono najviše što rešava probleme kosovskih Albanaca i Srba iz Srbije. Redefinicija granica u jugoistočnom području, koja počinje u Gnjilanu, na Stančiću a završava se u Istoku,“ rekao je on.

„Ali DSK još uvek podržava princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta, prema 1974. godini, s obzirom na to da diranje granica daje domino učinak u Makedoniji i Bosni i Hercegovini,“ dodao je Haziri.

„Ali to nije tema koja pripada nama.“ Za Makedoniju, moraju da brinu o Makedoncima, Albancima i ljudima koji žive u Makedoniji, za ljude Bosne i Hercegovine i njihove partnere,“ rekao je on. .

Kosovo mora da pronađe način da reši problem, ocenio je Haziri. „Problem Albanaca i Srba je teritorijalni problem,“ naglasio je on.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.