Izvor: Gazeta Express (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Bivši predsednik Uastavnog suda, Enver Hasani, saopštio je da je ono što se danas dogodilo u Skupštini Kosova u vezi sa izborom zamenika predsednika iz redova nevećinskih zajednica bilo potpuno suprotno Ustavu Kosova.
On je ocenio da zajednica u većini ne može biti pitana o ustavnim pravima zajednica koje nisu u većini.
U intervjuu za Nacionale, Hasani je rekao da poslanik Nenad Rašić nema pravo i ne može biti predložen za zamenika predsednika Skupštine Kosova u ime srpske zajednice.
Prema njegovim rečima, taj predlog može dati isključivo parlamentarna grupa Srba u Skupštini Kosova.
G. Hasani, danas je u Skupštini bio „beli dim“. Izabran je predsednik Skupštine, ali je blokirano pitanje zamenika predsednika. Kako ocenjujete današnji pokušaj poslanika da konstituišu Skupštinu?
Mislim da je ponašanje PDK-a bilo korektno i u skladu sa njihovim javnim obećanjem da će glasati za kandidata koji nije bio deo izvršne vlasti Kurtijeve vlade. Za građane je to dobra vest. Sa političkog aspekta, ipak, ovakav potez PDK-a bez političkog dogovora pokazuje problematičnost, jer ne postoji garancija da će se konstituisanje Skupštine i razrešenje zastoja zaista desiti, što se jasno vidi i iz današnjeg ponašanja predsednika ne-konstituisane Skupštine.
Procena PDK-a i građana da će glasanje za predsednika Skupštine automatski dovesti do formiranja izvršne vlasti bila je pogrešna.
Proces je zastao kod izbora zamenika predsednika Skupštine iz redova zajednica, kada je procedura za izbor dva zamenika koji predstavljaju zajednice koje nisu u većini odvojena. Da li je ovaj potez bio u redu?
Ono što smo danas videli je potpuno suprotno Ustavu Kosova, i po slovu i po duhu. Ustavne odredbe su jasne, kao što su bile jasne i predsedniku Skupštine Kosova, i daju apsolutni prioritet predlogu većine poslanika iz zajednica koje nisu u većini da izaberu kandidata za zamenika predsednika Skupštine. Oni tu ne predstavljaju političku ideologiju, već prava i interese svoje zajednice, kako su zaštićena u III poglavlju Ustava Kosova i odredbama o zabrani diskriminacije na bilo kojoj osnovi.
Ove odredbe se dele u tri dela: prvi se odnosi na predsednika Skupštine Kosova, koji predstavlja sve i čije su nadležnosti jasno definisane Ustavom; drugi deo se odnosi na zamenike iz redova albanske zajednice; i treći deo se odnosi na zamenike iz redova zajednica koje nisu albanske. Upravo poslednje odredbe jasno određuju da glasanje za zamenike iz zajednica koje nisu albanske mora biti paketno, kao što je oduvek bio parlamentarni običaj, bez izuzetaka.
Glasanje žrebanjem se sprovodi samo kada same nevećinske zajednice ne postignu dogovor o svom predstavniku. Ova procedura važi isključivo za zajednice koje nisu albanske i ne uključuje Srbe. Administracija žreba ne može biti prepuštena predsedniku Skupštine po sopstvenoj inicijativi i arbitrarno, kao što se dogodilo danas.
Gospodin Rašić nema nikakvo pravo da bude predložen, ni po Ustavu Kosova, ni po Poslovniku Skupštine. Glasanje mora biti obavljeno od strane većine srpske zajednice, što Ustav i Poslovnik Skupštine jasno definišu. Poslovnik je jedini podzakonski akt koji je u potpunosti usklađen sa Ustavom Kosova i služi kao parametar za ocenu ustavnosti akata Skupštine Kosova, ukoliko oni završe pred Ustavnim sudom.
Što se tiče duha, podsećam da je ustavna demokratija na Kosovu konsocijaciona (demokratija koja uključuje sve zajednice, prim.red.) izvedena iz Ahtisarijevog paketa. Na toj osnovi je proglašena nezavisnost Kosova. Ova forma demokratije znači, ukratko, da zajednica u većini ne može nadglasati ili diskriminisati zajednice koje nisu albanske i nalaze se u manjini. Ovo važi za sve grane vlasti – zakonodavnu, izvršnu i sudsku – uključujući i Ustavni sud.
U svim ovim institucijama mora postojati adekvatna zastupljenost zajednica koje nisu u većini. Zajednica u većini ne može odlučivati o ustavnim pravima ovih zajednica. Ko ne razume ovo pravilo, duboko se vara.
Da li je predlog kandidata za zamenika predsednika iz srpske zajednice od strane drugih partija bio ustavan?
Ne. Već sam ranije objasnio: gospodin Nenad Rašić, kojeg poznajem dugo, nema pravo i ne može biti predložen za zamenika predsednika Skupštine Kosova u ime srpske zajednice. Taj predlog može dati samo parlamentarna grupa Srba u Skupštini Kosova, nakon internog glasanja većinom glasova i po regularnoj proceduri, uvek pismeno.
Ovaj predlog se odnosio na poslednje presude Ustava i proceduru žreba. Kakva je vaša ocena ovih postupaka?
Predsednik Skupštine Kosova, koja je još uvek ne-konstituisana, nema pravo da tumači odluke Ustavnog suda u svrhu njihovog sprovođenja. To pravo ima samo u odnosu na Poslovnik Skupštine, i to tek nakon konstituisanja. Kao što se zna, Skupština se smatra konstituisanom tek kada su izabrani i zamenici predsednika. Dakle, sa pravno-ustavnog aspekta, stanje se uopšte ne razlikuje od situacije pre izbora gospodina Dimala Baše za predsednika Skupštine.
Iz ovih postupaka izgleda da partija na vlasti nema volju da konstituiše Skupštinu. Zašto mislite da partija Aljbina Kurtija prolongira konstituisanje?
Glavni razlog zbog kojeg gospodin Aljbin Kurti ne želi konstituisanje institucija – ili, tačnije, želi to učiniti tako što će podeliti odgovornost sa opozicijom – direktno je povezan sa Briselskim sporazumom i Ohridskim aneksom. Kao što je poznato, gospodin Kurti je prihvatio stvaranje srpske političko-teritorijalne autonomije, koja se u pravno-tehničkom smislu u ovim sporazumima iz 2023. koje je odobrio naziva samouprava. To je stručni termin koji se u zapadnoj kulturi koristi kao zajednički naziv za sve vrste autonomija.
Pored ovih sporazuma, on je prihvatio i Nacrt statuta Evropske unije, koji se očekuje da bude prosleđen Ustavnom sudu odmah nakon formiranja nove vlade.
Briselski i Ohridski sporazum, zajedno sa evropskim Nacrtom statuta, čine suštinu materijalnog ustava koji je sam izgradio gospodin Kurti – i on je toga svestan. U trenutku kada ih je prihvatio, nije bio svestan njihovih razmera, ali je to kasnije shvatio. Ove obaveze, na štetu Kosova, moraće bez izuzetka da sprovodi buduća vlada, ko god da bude na vlasti.
Zbog toga gospodin Kurti, ponašanjem kojim opstruiše formiranje novih centralnih institucija, pokušava da podeli odgovornost sa opozicijom, kako krivica ne bi ostala samo na njemu. Ali taj otpor ima granice i jednog dana će biti slomljen, jer nema drugog puta. Tada Kosovo više neće raspravljati o tome da li će se autonomija sprovoditi, već samo o brzini njenog sprovođenja.
Primer za to je slučaj Saveta Evrope: izgubili smo šansu, iako smo sproveli odluku o vraćanju zemljišta Manastiru Dečani, ali smo to učinili prekasno. Isto će se dogoditi i sa Briselskim sporazumom i Ohridskim aneksom o srpskoj autonomiji na Kosovu. Svaki otpor, svako isključivanje Srba iz institucija i svaki oblik diskriminatorne neintegracije samo ubrzava i legitimizuje osnivanje autonomije.
Pitanje uspostavljanja srpske autonomije, prema obavezama koje je gospodin Kurti preuzeo u Briselu i Ohridu 2023. godine, glavni je razlog zašto Zapad – saveznici i prijatelji Kosova – uopšte ne intervenišu u proces formiranja institucija, kao što su to činili ranije. Njih zanima isključivo prosleđivanje evropskog Nacrta statuta Ustavnom sudu, a zatim sprovođenje srpske autonomije. Za njih nije važno ko je na vlasti, jer znaju da će svaka buduća vlada biti primorana da sprovede ovu međunarodnu obavezu Kosova. Upravo tu leži problem Aljbina Kurtija – nigde drugde.
Hadžiju: Danas propuštena šansa za smenu predstavnika Srpske liste i postavljanje Rašića
Samoopredeljenje podnelo žalbu Vrhovnom sudu na odluku IPŽP-a o sertifikaciji Srpske liste
Skupština Kosova dobila predsednika, ali ne i srpskog potpredsednika – neuspešni izbori za Slavka…
Slavko Simić tri puta bez većine za potpredsednika kosovske skupštine iz redova Srba, krenulo…
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
