Handkeu Nobelova nagrada za književnost; prijatelj Velike Hoče, osuđuju u Prištini

FOTO: Peter Handke/DPA

Dobitnik Nobelove nagrade za književnost za 2019. je austrijski književnik Peter Handke, objavila je Švedska akademija, javljaju mediji u regionu. Takođe, zbog seksualnog skandala prošle godine nije dodeljena ova nagrada, pa je sada za 2018, dodeljen Nobel i poljskoj književnici Olgi Tokarčuk. Handke je među Srbima na KiM-u, pre svega na jugu, poznat kao veliki dobrotvor i prijatelj, dok u samoj Srbiji uživa ugled i zbog toga što je bio jedan od retkih, ali i najsnažnijih glasova protiv bombardovanja 1999. Potpuno suprotne reakcije su u Prištini, kao i u regionu, gde se prvenstveno ističe da je bio „obožavalac“, odnosno „podržavalac“ Slobodana Miloševića.

Kako se ističe u obrazloženjima Švedske akademije, Olga Tokarčuk nagrađena je za „narativnu imaginaciju koja enciklopedijskom strašću predstavlja prelaženje granica kao oblik života“, a Peter Handke za „uticajan rad koji je lingvističkom inventivnošću istraživao periferiju i specifičnost ljudskog iskustva“, javljaju Hina i N1.

Odluku o dodeli nagrade doneo je prošireni odbor u kojem su bila četiri člana Akademije i pet spoljnih stručnjaka.

Ove su godine dodeljene dve nagrade jer je Švedska akademija prošle godine, prvi put nakon sedamdeset godina, odlučila da odloži proglašenje dobitnika Nobelove nagrade za književnost zbog skandala vezanog za seksualno zlostavljanje.

Nobelova nagrada Nagrada se dodeljuje od 1901.

18:30 – U međuvremenu, BIRN iz Beograda objavio je tekst autorke Milice Stojanović Simpatizer Slobodana Miloševića dobio svetsku nagradu za književnost“ u kojem su izlistane negativne reakcije na  dodelu Nobela  Handkeu.


Handke iznenađen Nobelovom nagradom

Kako je Beta javila večeras, Handke je već izjavio da je iznenađen odlukom da dobije Nobelovu nagradu, ocenjujući da je to „veoma hrabra odluka“ posle „svih svađa“ uzrokovanih njegovim radom i angažmanom.

„Zbog svih problema koje sam imao, nikada ne bih pomislio da bi mene izabrali… Posle svih tih svađa, iznenađen sam. Takva odluka je veoma hrabra za Švedsku akademiju“, rekao je Handke koji je izazvao polemike zbog prosrpskih stavova i kritike na račun bombardovanja Srbije od strane NATO-a navodi Beta.

On je 2006. godine prisustvovao sahrani Slobodana Miloševića. Upitan šta o tome danas misli, on je odbio da iznese bilo kakav politički stav.

Handke je tokom svoje karijere nekoliko puta rekao da treba ukinuti Nobelovu nagradu za književnost koju smatra kao „lažnu kanonizaciju koja ne donosi ništa čitaocu“.

O stavu o Nobelovoj nagradi danas kaže da je kritikovao to priznanje kao čitalac, ali da više tako ne misli. Potvrdio je iz svog doma u Šavilu, nadomak Pariza, da će otići u Stokholm na ceremoniju uručenja nagrade.

Protiv bombardovanja, prijatelj Velike Hoče

Handke je jedan od retkih svetski poznatih zapadnoevropskih intelektualaca koji javno podržava Srbe. On se snažno protivio bombardovanju Srbije 1999, kada je iz protesta vratio nemačku književnu nagradu „Georg-Bihner“, tada u vrednosti od 10.000 nemačkih maraka, napustivši rimokatoličku veru i prešavši u pravoslavlje. Prozapadna javnost nije imala mnogo razumevanja za Handkeove simpatije prema Srbima, a posebno mu je zamereno to što je 1996. godine posetio Radovana Karadžića na Palama, a 2006. i grob Slobodana Miloševića.

Kroz pet knjiga, svojevrsnih putopisa, pisao je i o raspadu Jugoslavije, a posebno o zapadnoj „kampanji“ protiv Srbije – „Oproštaj sanjara od devete zemlje“, „Zimsko putovanje na reke Dunav, Savu, Moravu i Drinu ili Pravda za Srbiju“, „Letnji dodatak za zimsko putovanje“, „Kroz suze pitajući“ i „Oko velikog tribunala“.

Po svom intelektualnom kapacitetu i književnom umeću, upoređuju ga sa Ezra Paundom, ali su istovremeno osuđivali njegov „promiloševićevski stav“, upoređujući ga sa „profašističkom naklonošću“ Ezre Paund.

Hendke je dobio sve važnije nagrade za književnost, a danas i Nobela, a 2014, dobio je i prestižnu međunarodnu Ibzenovu nagradu, koju dodeljuje norveška vlada ličnostima, ili institucijama koje su pružile značajan doprinos razvoju pozorišne umetnosti. Takođe, dobitnik je i nagrade „Hajnrih Hajne“ 2006, ali je na kraju odbio da primi nagradu, usled protesta političara u Dizeldorfu.

Njegovo najpoznatije delo je „Golmanov strah od jedanaesterca“.

Nakon 1999. ovaj pisac je često obilazio srpske manastire i crkve na Kosovu i Metohiji.

„Bio sam na Kosovu u aprilu i bio sam tamo četiri puta nedavno. Ja sam ostao istinski zapanjen onim što sam video u enklavama Velika Hoča – selo sa velikom pravoslavnom crkvom i u Orahovcu. One su dve enklave, jedna blizu druge i onda razumete kako Srbi žive, kako provode svoje vreme, nemaju ništa, jer su opljačkani, prinuđeni da izađu napolje samo u četiri ujutru, sve vreme pod terorom“ govorio je pre više od deset godina.

Nastavio je da dolazi na Kosovo, pre svega u Veliku Hoču, kojoj je dva puta, 2007, i 2015, donirao ukupno 100000 evra. Prvi put, 2007, poklonio je 50000 evra i tada je sa meštanima proslavio Vaskrs. I 2015. je ovom mestu poklonio deo svoje novčane nagrade „Henrik Ibzen“ za pozorišno stvaralaštvo koju je donirao za izgradnju bazena u ovom mestu.

Na pitanje šta je to što ga veže za Veliku Hoču i Srbe, Handke je odgovorio da je još kao dete, gledajući fudbalske utakmice, navijao za one koji gube.

„Srpski narod na Kosovu je tragičan narod, takođe gubitnik, i ja sam jednostavno na strani gubitnika,“ odgovorio je tokom posete 2015, jedan od najvećih današnjih pisaca nemačkog jezika.

Na pitanje šta preporučuje ljudima u Velikoj Hoči, Handke je kazao da on nije ambasador i da nema poruku, ali da oseća da je poruka ljudi iz tog sela za njega opuštenost, izdržljivost i inat.

„Pomagati ne znači uvek nešto dobro. Opasnost je da ljudi, kada pomažu, upadnu u zamku svoga ponosa i da postanu uobraženi. Ali ne pomagati je gore nego ništa ne uraditi. Ja bih rekao da je bolje od pomaganja – deliti s nekim, i zato ja delim,“ kazao je Handke u Velikoj Hoči 2015.

Henke u kosovskim medijima i javnosti: „Podržavalac Miloševića“

Vest o dodeli Nobelove nagrade Handkeu privukla je dosta pažnje i u kosovskim medijima koji u svom izveštavanju apostrofiraju njegove stavove protiv bombardovanja SRJ Jugoslavije 1999., navodeći da je Handke bio „podržavalac Miloševića“.

Oglasila se među prvima ambasadorka Kosova u SAD, Vlora Čitaku ,navevši da je odluka da se Nobelova nagrada za književnost dodeli Handkeu „nečuvena i sramna“.

„Komitet za dodelu Nobelove nagrade odlučio je da nagradi Petera Handkea – čoveka koji je glorifikovao Miloševića poznatog kao ‘Balkanski kasapin“’i podržavao njegov genocidni režim, ovogodišnjom nagradom za književnost“.

Čitaku ga je potom u drugoj objavi citirala: „Ponekad bih želeo da budem srpski pravoslavni monah koji se bori za Kosovo“, navevši da je u svetu „prepunom sjajnih pisaca, odbor za dodelu Nobelove nagrade odlučio da nagradi propagandistu etničke mržnje i nasilja.

“Sometimes I would like to be a Serbian Orthodox monk fighting for Kosovo” – Peter Handke , the brand new #Nobel prize laureate

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.