Han novinarima s Balkana u Briselu: Slobodni mediji uslov za priključenje EU

Zemlje koje su izabrale da imaju bliske odnose sa EU moraju da poštuju vrednosti Evropske unije, a to je da mediji moraju da budu slobodni. Evropska komisija jeste i ostaće posvećena pitanju slobode medija i oko toga se neće i ne može pregovarati. Poglavlja 23 i 24 (pravosuđe i osnovna prava, pravda, sloboda i bezbednost, prim.red.) su poslednja poglavlja koja se zatvaraju, kako bi EU bila sigurna da među zemljama koje postaju članice EU ne postoji razlika. Ne postoji skrivena agenda Evropske unije, te ukoliko je zemljama interes da se njoj priključe, one moraju da budu sigurne da su ova poglavlja ispunjena, ključna je poruka evropskog komesara za politiku susedstva i pregovore o proširenju, Johanesa Hana, na konferenciji koja okuplja medije i institucije Zapadnog Balkana i Turske u Briselu. Konferenciju prati i KoSSev.

Na konferenciji "Speak Up" učestvuje preko 350 novinara iz regiona. Konferencija koja se od 2011. godine održava po treći put, posvećena je medijskoj pismenosti i etičkim standardima. Njen cilj je da pospeši dijalog i kompromis, kao i da novinare podstakne na stremljenje ka kritičkom razmišljanju i kvalitetnom novinarstvu za koje je više puta do sada naglašeno da je ključ za razvoj demokratije, te da je ovakvo novinarstvo potrebno građanima.

Evropska komisija je na osnovu ranijih konferencija izradila analizu različitih izveštaja o slobodi izražavanja, a na osnovu kojih je izrađen program za unapređenje stanja u kojima ovi mediji rade. Narednog meseca se očekuju i preporuke važne za njihov dalji rad.

U prepodnevnom delu konferencije, govorili su evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju, Johanes Han, kao i potpredsednica Evropskog parlamenta, Ulrike Lunaček.

Han: Sloboda medija je ključna vrednost za proces proširenja i oko nje se ne može pregovarati

Han je podsetio na teme i glavne poruke sa prethodne dve konferencije – da je sloboda medija fundamentalna za politiku proširenja, te različiti izazovi slobode govora koji zahtevaju dugoročno angažovanje Evropske unije.

"Nekada čujem da je EU izgubila interesovanje za medije – na Balkanu i u Turskoj. Da budem jasan, sloboda medija je ključna vrednost za proces proširenja i oko nje se ne može pregovarati. Sloboda medija je osnovni stub sa ostalim fundamentima – vladavinom prava i ekonomskom vladom," naglasio je Han.

On je podsetio i na izazove i probleme sa kojima se trenutno suočava EU, naglašavajući sa druge strane – da je važno da mediji na Zapadnom Balkanu i u Turskoj finansijski opstanu, ali da istovremeno ostanu nezavisni u najvećoj mogućoj meri i promovišu novinarstvo bez cenzure i samocenzure.

"Raznovrsnost glasova je esencijalna. Ono čega je sve manje u ponekim zemljama jeste istraživačko novinarstvo," dodao je Han.

Sa druge strane, "cvetanje" online medija je važan doprinos demokratiji, istakao je Han, koji je istovremeno upozorio i na to da se ne mogu svi izvori, odnosno online mediji, čitati sa istom količinom kredibiliteta i poverenja u njih.

"Često u digitalnim medijima odnos u diskusiji bude 'za' ili 'protiv' nečega, 'pobednik' ili 'gubitnik'. Voleo bih da vidim drugačiji pristup tome, manje politički pristup – ko je pobednik ili gubitnik. Na kraju pregovora je uvek kompromis. Ne dobije svako sve," kaže Han, naglašavajući da u medijima treba da postoji "više nijansi, različitih pristupa i raznovrsnost izvora".

Han se založio za povećanu transparentnost vlasništva nad medijima, za jasna pravila oglašavanja od strane vlada, govoreći i o brojnim ekonomskim problemima u kojima se nalaze mediji, ne samo na Zapadnom Balkanu, već i u regionu.

"U ovakvim okolnostima, ekonomska i finansijska situacija tzv. mejnstrim medija generalno u Evropi je daleko od dobre. Nekada vlade politikom straha doprinose kako bi demonizovale medije, što utiče na pojavu cenzure. Apsolutno je važno da svi građani imaju pristup istinitim informacijama i činjenicama," naglasio je Han.

Lunaček: Sloboda govora počinje sa slobodom misli. Novinari da neguju kritičku misao i istraživačko novinarstvo

Potpredsednica evropskog parlamenta Ulrike Lunaček je podsetila na nekoliko pravnih odredbi kojima je Evropska unija zaštitila slobodu javnog govora i medija, naglašavajući da su oni, odnosno sloboda govora kao osnovno ljudsko pravo – temeljac demokratije i vladavine zakona.

"Sloboda govora počinje sa slobodom misli. Sloboda mišljenja počinje sa obrazovanjem u školi, gde se ljudi uče razvoju kritičke misli. Različitost mišljenja je deo života," rekla je Lunaček, dodajući da je važno da se ljudi usude da kritikuju i one koji, kako ona kaže, "imaju više vlasti".

EU stoji iza toga da se ima pravo na različitost mišljenja, da se na miran način demonstrira sloboda medija, jer je sloboda medija, sloboda govora. Bez slobode medija i transparentnosti vlasništva nad medijima, demokratija jednostavno ne postoji. To je lažna demokratija, zaključila je Lunaček.

Lunaček je apelovala na medije da neguju istraživačko novinarstvo i kritičko razmišljanje. Govoreći o svom iskustvu nekadašnjeg novinara, naglasila je da novinari u svom radu akcenat treba da stave na kvalitetno novinarstvo, proveru izvora i informacija, ponovnu proveru i uključivanje više izvora. Ona je posebno skrenula pažnju na važnost, ali i smelost da se istražuju primeri korupcije, naročito u polju javnih nabavki i tendera.

"Tu je istraživačko novinarstvo esencijalno, jer na kraju, radi se o građanskom novcu, a bez medija, vlade to jednostavno ne žele da objave i tu je istraživačko novinarstvo važno," rekla je Lunaček, dodavši:

"Zato je važno da budete kritični. Mediji su jedan od stubova demokratije."

Na kraju svog obraćanja, Lunaček je ponovila Hanove reči da Evropska unija o slobodi medija i govora ne pregovara:

"Podržavamo slobodu mišljenja, slobodu govora, pluralizam i demokratiju. To su vrednosti oko kojih se ne pregovara."



Tokom dana će, kroz više sesija o novim medijima i podsticanju kritičkog razmišljanja, svoje viđenje predstaviti više novinara i zvaničnika organizacija koje se bave medijima iz Evrope, Turske i sa Balkana, kao i predstavnici evropskih institucija i univerziteta. Dosadašnji govornici su isticali primere napada i zastrašivanja novinara u zemljama Balkana i Turske, naročito onih koji izveštavaju o primerima korupcije. Ono što se do sada moglo čuti, pored potrebe za zaštitom novinara, ali i demonstriranja njihove hrabrosti i objektivnosti, jeste i zajednička ocena da je potrebno kritičko, istraživačko novinarstvo umesto propagande i PR-a. Na konferenciji učestvuju i novinari sa Kosova. Pored KoSSeva, među srpskim medijima, prisutni su predstavnici KiM radija, Medija centra u Čaglavici, radija "Kosovska Mitrovica", RTV "Mir" i predstavnici mreže civilnog društva "KSAM".



 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.