Ukoliko Zakon o Trepči bude sproveden, niti će svi zaposleni biti zadržani, niti svi otpušteni. Neće ni svi radno angažovani radnici nastaviti da rade, dok će istovremeno ostali biti otpušteni. Umesto toga, izvršiće se nova sistematizacija koja neće podrazumevati nijedno od prethodno predloženih rešenja. Ukoliko Zakon o Trepči bude sproveden, privredni razvoj na Severu KiM-a biće lošiji, a pogoršaće se i standard života. Vlada Srbije i srpski predstavnici u kosovskim institucijama u budućnosti neće imati uticaj na ovaj zakon i njegovo sprovođenje – ovo su ključni stavovi građana koji su proteklih nedelja odgovarali na pitanja da li će i kakav Zakon o Trepči imati uticaj na Sever. U anketi je učestvovalo 183 ispitanika, od kojih, neuobičajeno viši procenat muških ispitanika (63%), kao i ispitanici u zrelijim godina, u odnosu na ostale ankete koje smo u proteklim mesecima sprovodili. Većina ispitanika, njih 64 odsto, takođe je sa Severa Kosova. Rezultate ankete komentariše Ljubiša Mijačić, ekonomski istraživač i savetnik sa Severa Kosova, sa dugogodišnjim iskustvom u realizaciji razvojnih projekata. Rezultate ankete možete pogledati OVDE. Poslušajte tonski snimak ankete Mitrovčana
To da će se izvršiti sistematizacija koja neće podrazumevati nijedno od predloženih rešenja, ukoliko bude došlo do primene Zakona o Trepči (svi zaposleni biće zadržani, svi zaposleni biće otpušteni, svi radno angažovani će nastaviti da rade, ostali će biti otpušteni) – smatra njih 57 odsto.
Ljubiša Mijačić, ekonomski istraživač i savetnik: Paradoks Trepče Svojevrsni je paradoks da jedan resurs, kakav je Kombinat Trepča, koji, ako teži efikasnosti i konkurentnosti, mora da spaja interese dve zajednice, u stvari ih razdvaja i predstavlja prepreku za rast i razvoj na Kosovu. Ovaj paradoks je jasan pokazatelj da u ovom trenutku, a i u doglednoj budućnosti, Trepča ima veći politički od privrednog potencijala. Imajući to u vidu, ovakvi rezultati ankete nakon donošenja Zakona o Trepči ne mogu nikoga da iznenade. Još se nešto nameće u pogledu uzroka i posledica Zakona o Trepči. Iz aspekta procesa dijaloga i integracije Severa, postavlja se pitanje korisnosti ovakvog zakona. Da li bi neko mogao da kaže da je Zakon o Trepči u stvari mehanizam za dekonstrukciju Briselskog procesa? Neki elementi i trendovi izmene formata dijaloga se već nagoveštavaju, ali, u čiju korist, tek će se videti. Zakon o Trepči jeste neophodan, ali pre svega u okolnostima kada se poverenje između dve etničke grupe izgradi i kada se uspostavljanje vertikalnog monopola centralnih institucija u procesima privatizacije na Severu Kosova neće videti kao pretnja. Tu je naravno i problem svojine na Kosovu koje je trenutno van dijaloga između Beograda i Prištine, ili debate na bilo kojim nivoima. U ovakvim okolnostima reakcija anketiranih, pa i građana Severa Kosova je sasvim očekivana. Rezultati ankete bi trebalo na zabrinu centralne institucije na Kosovu, jer je gotovo jednoglasan otpor zakonu o Trepči, ali i institucije u Republici Srbiji – izraženo kroz nezadovoljstvo upravljačkom i kadrovskom politikom (koja je očigledno posledica velike nezaposlenosti na Severu Kosova). Ovi stavovi imaju još veću težinu za obe strane kada se uzme u obzir da je preko 60% anketiranih visoko obrazovno. Ipak, ono što ohrabruje iz ankete, bar iz ugla ličnog vrednosnog sistema – je da postoji afirmativan stav prema tržišnim rešenjima koji uključuje investitore, što nagoveštava stavljanja prioriteta na ekonomiju, a ne politiku. Imajući u vidu kapitalnu vrednost Kombinata Trepča i stepen rizika ulaganja, malo je verovatno da bi bilo koji investitor započeo bilo kakav poduhvat bez konsenzusa Beograda i Prištine po pitanju imovine. |
Bilo je i onih koji su komentarisali pitanje šta će se dogoditi ukoliko se bude sproveo Zakon o Trepči:
"Rukovodstvo će se zadržati i ono će određivati ko će raditi, ne prema stručnosti, ni po zasluzi, već po rodbinskim i prijateljskim vezama, kao i materijalnim dobrima koja mogu da ućare u tom slučaju."
"Prvih godina neće biti promena zbog sveta. S obzirom na to da postoji 300 radnika koji, osim stipendije od 30 evra ne primaju novčanu nadoknadu od onih 11.000 dinara, i nisu čak ni radno angažovani, smatram da treba da se zaposleni koji rade – otpuste. A radnici koji primaju minimalnu zaradu od samo 30 evra treba da budu radno angažovani…I pritom, da oni koji su već uveliko trebali biti u penziji, a i dalje se angažuju u Trepči po nekim izmišljenim ugovorima i naravno da se uradi sistematizacija i promeni čitava uprava Trepče Sever."
"8:1 – kao što je bilo, pa se rezultat zna: Odlazak Srba! Ta formula je naizgled (samo naizgled!) dala sliku Kosmeta sa nešto malo preostalih Srba (koji će sad otići)."
"Ja i moj suprug radimo u Trepči. On nije išao da radi od 2002, a ja od 2007, šta god da se desi, ne zanima me. Oni koji rade primaju po 250€ +11.100 od Srbije, pa jer je to realno? I treba da se izvrši nova sistematizacija radnika, ja radim od '96, a primaju radnike. Koja je to realnost? I ja imam decu i ta deca treba da jedu nešto, da se obuku, i majmune da imam, moram da im kupim banane. Ako je pre bilo gde rade bračni parovi da se rotiramo na 3 meseca, 'ajde nek' bude tako. Pojedini ne izlaze godinama, kao da su…"
Njih 55% smatra da će privredni razvoj na Severu biti lošiji, ukoliko se primeni Zakon o Trepči. Dvadeset i dva procenata smatra da će ostati isti, a 14 odsto da će biti bolji.
"Pre svega Trepča je crkla i od nje nema ništa. Rude više nema i to što malo ima ne isplati se kopati, jer će biti skuplja dara nego mera. Ovo je više političko, nego privredno pitanje. Da ima rude ne bi okupatori Kosova dozvolili da Trepča ne radi ni jedan dan."
"Običnim radnicima će biti bolje. A za šefove i šefčiće ćemo videti."
"U narednih 20 godina biće isti…Ukoliko se zajedno radi MOŽDA bude boljitak, ali kako slika govori…to uskoro neće da se desi."
"Ne može se razgovarati o privrednom razvoju, ukoliko zakon bude sproveden uz prinudu i protiv volje srpske zajednice."
Ovo su samo neki od komentara na pitanje kako će se eventualna primena zakona odraziti na život građana Severa.
Na pitanje šta bi bilo najbolje za Trepču, stiglo je 179 odgovora, među kojima je bilo više odgovora sa stavom da Trepča "treba da ostane u sistemu Srbije", da se "promeni uprava", kao i da se sprovede "privatizacija", odnosno "dokapitalizacija". Građani su, ipak, različito i detaljno odgovarali:
"Da je otkupi neka strana firma, najbolje nemačka"; "Samo Nemac da se vrati opet, da zavede rad, red i disciplinu"; "Međunarodna arbitraža, za početak"; "Da se o njoj pričalo pre 10 godina i da je barem u ovom slučaju Srbija zauzela stav i napravila kvalitetne timove koji bi branili srpsku imovinu, znanjem…Danas, sa polupismenim svetom i bez strategije, nažalost, nemam rešenje. Jer niti je Kosovo republika, niti je Srbija ozbiljna država. Ozbiljna država ne propušta prilike. A mi smo našu, kada je Kosovo u pitanju, izgubili odavno"; "Smena rukovodstva"; "Formirati novo preduzeće, a dugove prebaciti na račun Beograda i Prištine"; "Da država Srbija privatizuje severni deo Kombinata, to jest, nađe zainteresovanog stranog partnera da pod koncesiju na 99 godina, ili da mu proda većinski paket akcija"; "Da ostane pod upravom Srbije, ali da se aktiviraju sva postrojenja i zaposle radnici. Pozvati ostale manjine (Albance, Turke i ostale) da se zaposle, ali u mnogo manjem broju od Srba. Pozvati prethodne vlasnike iz ranije privatizacije da uzmu učešće u obnavljanju postrojenja. Najbolje bi bilo da se preispita rad dosadašnjih rukovodećih struktura, i da se Trepča proda nekome ko će ozbiljno da radi"; "Privatizacija. Vlasnici Trepče su Srbija i manjinski vlasnici AD, tako da je proizvodnja u dogovoru sa pomenutim vlasnicima najbolje rešenje za pokretanje proizvodnje i kajmak da ide vlasnicima i radnicima"; "Da ostane samostalni privredni i pravni subjekt, uz eventualnu saradnju u budućnosti sa jugom i aktiviranje Topionice sa ugradnjom filtera na dimnjaku u Zvečanu!"; "Da se svi kriminalci prerušeni u političare i menadžere uhapse; konzorcijum i neposredna strana investicija kojoj prethodno mora biti obezbeđena imovinsko pravna sigurnost"; "Da se privatizuje po akcionarskom modelu gde će Republika Srbija i EU, kao garanti Rezolucije 1244, obezbediti normalno funkcionisanje ovog bogatog preduzeća. Od profita Trepče bi se finansirali porezi koji se plaćaju Prištini kao sedištu AP Kosovo i Metohija, a uz poštovanje Rezolucije 1244."
Uprkos tome što većina ispitanika želi da Srbija zadrži Trepču pod kontrolom, 57 odsto ispitanika smatra da Srbija neće ni u budućnosti imati uticaj na ovaj zakon i njegovo sprovođenje. Ipak 37% njih smatra da će Srbija pronaći kompromisno rešenje, uz posredovanje međunarodne zajednice, dok 6% veruje da će Srbija uspeti u tome da se ovaj zakon poništi.
"A ne radim ja u Trepču, pojma nemam". "Čista krađa". "Otimanje".
Da li su čuli za Zakon o Trepči koji je usvojila Vlada Kosova, pitali smo takođe građane na ulicama Kosovske Mitrovice, u našoj tonskoj anketi. Većina naših sagovornika kaže da "nije čula" za ovaj zakon, ili, očekivano – "ne znaju", "nisu odavde". Oni koji su, ipak, čuli, smatraju da će on nepovoljno uticati na zaposlene u RMHK "Trepča-Sever", kao i na stanovništvo na Severu. Zakon o Trepči vide kao "čistu krađu" i "otimanje".
"A ne radim ja u Trepču, pojma nemam," bio je jedan od komentara.
"Šta ja znam, ne znam Bogami," kazao je jedan naš sugrađanin.
"Ne," odgovorio je, kratko, jedan od naših sagovornika.
"Ne. Nisam. Nisam ni odavde," kazao je drugi.
"Ja nisam odavde. Ja sam iz Velike Hoče, odozdo…," bio je, takođe, jedan od komentara.
"Molim ve, pustite me, bolestan sam…," kazao je jedan stariji Mitrovčanin, dok je drugi dodao:
"Čuo sam, ali ne razumem se u te stvari Bogami, ima ko razmišlja o tome."
Sreli smo i radnike RMHK "Trepča".
"Ma, šta…Ja radim u Trepči, šta imam da kažem…," odgovorio je jedan naš sagovornik na naše pitanje da li je čuo za Zakon o Trepči.
"Ne znam šta da ti kažem ćerko, ja sam radio 40 godina u Trepču….," kazao je drugi. Na naše dodatno pitanje kako će se Zakon o Trepči odraziti na zaposlene, on je odgovorio:
"Primaće platu normalno, jer to je srpsko."
Neki od naših sagovornika smatraju i da će se kosovski zakon o Kombinatu nepovoljno odraziti na status zaposlenih, kao i na stanovništvo na Severu.
"Nikako. Kako? Nikako. Nema od čega da živi toliki narod, tolika familija, i to…Nije dobro, samo šta da radimo," bio je komentar na naše pitanje kako će se Zakon o Trepči odraziti na zaposlene na Severu KiM-a.
Jedan Mitrovčanin smatra da je odluka Vlade Kosova "otimanje".
"Nije baš lepo, to tako otimanje, treba neki dogovor, nešto da radimo zajedno, ili ovako ne može da opstane," kazao je on.
I drugi naš sagovornik deli njegovo mišljenje.
"To je čista krađa, samo to je njima cilj – cele vlade u Prištini – da što manje Srba bude, ovaj deo da se upropasti da ne bi Srbi opstali," kazao je on.
Dodaje i da će, po njegovom mišljenju "bar 50 odsto radnika biti otpušteno".
"Pa verovatno da i ovo što radi, neće raditi, bar sigurno, 50 odsto. Znači 50 odsto će biti otpušteno sa njihove strane, ako ne i više, jer njima je cilj da nas proteraju. Isto što su uradili Hrvati Srbima u Hrvatskoj," naveo je on.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.