Gračanica nikad ne može da postane Sever; Srbi i Albanci Evropljani za 10 – 15 godina

Na delu je polarizacija srpskog stanovništva na severu i jugu, uključujući i samu polarizaciju liste Srpska – "stigmatizacija" Severa i "severizacija" Gračanice. Ne možete nikad od Gračanice da napravite Severnu Mitrovicu. Ako pokušate to da uradite, možete samo da uništite Severnu Mitrovicu i da "završite posao". Govorimo o integraciji, a postoji bojazan da će se desiti asimilacija. Srbe sa Severa Kosova malo ko poslednjih godina pita za bilo šta. Govori se o Severu Kosova, a mi o Severu Kosova govorimo u Gračanici, Prištini, o Severu Kosova govore ljudi iz Gračanice, iz Beograda, nigde nemamo ljude sa Severa Kosova, što je "poražavajuće" i to "mora da se menja" – Gračanica nikad ne može da postane Sever. Briselski sporazum je donešen bez onih koji se taj sporazum tiče – Srba sa Severa. Sporazum je Srbima sa severa stoga nametnut i Srbi ga ne osećaju prirodno kao svoj. Briselski sporazum je "master plan o novom biću", ali to biće ne hoda i ne diše, jer njemu život na terenu nije još uvek udahnut. Srbi sa Severa se nisu pomirili sa integracijom koja se u većoj, ili manjoj meri, već dogodila na jugu. Na delu je ipak širi istorijski proces uticaja velikih sila na mala razdeljena društva koja nemaju snage da se odupru pozitivnoj hegemoniji, kakvo je i srpsko i albansko. Srbi i Albanci postaće Evropljani za 10 do 15 godina. EU se ipak nema čime podičiti kada su u pitanju Srbi sa Severa Kosova. Oni EU doživljavaju kroz prisustvo "birokratskih" i "tehnokratskih" misija koje postoje na Kosovu, pre svega, EULEX-a, a EU nije dovoljno želela i nije razumela problem Severa Kosova. Srbi sa Severa EU vide kao sredstvo dugogodišnjeg permanentnog pritiska na stanovništvo. Beograd i Priština nemaju snage da stvaraju političke realnost, dok je u poslednjih 16 godina to radio Zapad svojim autoritetom. U briselskom procesu radi se o "tipičnoj balkanskoj lukavosti" – Beograd i Priština bi da sprovedu sporazum i da sačuvaju vlast, što će biti “gotovo nemoguće” za sadašnje vlade. I kod Srba i kod Albanaca vlada bezperspektivnost. Nivo želje za emigracijom kod kosovskih Albanaca bi se mogao protumačiti tako da je albansko društvo u mnogo goroj situaciji i u mnogo gorem položaju nego ostale zajednice na Kosovu. 

Ovo su neke od ključnih poruka koje su u emisiji "Srpsko-srpski dijalog" u studiju u Čaglavici preneli urednica portala KoSSev, Tatjana Lazarević, bivši novinar i intelektualac iz Prištine Dukađin Gorani i urednik Kontakt plus radija, Željko Tvrdišić. Emisiju o stavovima Srba sa Severa i situaciji na Severu, ali i na Kosovu, možete pogledati OVDE.

 


Tatjana Lazarević o tome "zašto su ljudi na Severu Kosova toliki pesimisti?"

“Nisam sigurna da je pesimizam najpreciznija reč. Pre bih to nazvala bezperspektivnošću, u čemu Srbi sa Severa nisu nimalo veći pesimisti, nego što su Srbi ovde u Čaglavici, Gračanici, Štrpcu, Goraždevcu, ili bilo kojoj drugoj srpskoj sredini. Upotrebila bih jedan drugi pojam, a to je osećaj poniženosti strane kojoj je nametnut sistem koji ne osećaju prirodno kao svoj i u kojem se ne osećaju sigurno i poželjno i frustracija strane koja nije bila za pregovaračkim stolom dok se o njenoj sudbini razgovaralo. U tom smislu bih rekla da su Srbi sa Severa pesimisti. A kada govorimo o tome da li su veći, ili manji pesimisti, dodala bih još nešto, a to je da se Srbi sa Severa nisu pomirili sa integracijom koja se u većoj, ili manjoj meri, već dogodila na jugu.” 


Dukađin Gorani o okorelim etničkim nacionalističkim društvima:

 “Mi smo davno rešili da naša društvena, identitarna ideologija bude etnički nacionalizam, i Srbi i Albanci, naša društva smatraju da je pre dosta mnogo godina etnički nacionalizam počeo da biva jedina naracija, ideologija koja je počela da stvara koncept identiteta šta smo mi, a ta vrsta nacionalizma se bazira na negativnoj konstrukciji, nije važno šta ti jesi, nego je mnogo važnije šta ti nisi i ta negativna konstrukcija identiteta je od naših društava napravila veoma izolovane sredine, pošto je naglašavanje razlika počelo da biva glavni politički trend. Na primer, nama je važno da smo Albanci zato što nismo Srbi, zato što nismo pravoslavci, zato što nismo Sloveni, nama je to važno i mi to naglašavamo. Srbi naglašavaju da nisu Albanci, Muslimani, katolici…naglašavanje razlika umesto nečega što bi moglo da bude zajedničko. U našim društvima koja su okorelo etnički nacionalistička, samo spoljašnje stvari mogu da se dožive kao zajednička strana."


Željko Tvrdišić o povratku liste "Srpska" u kosovski parlament i "crvenim" i "zelenim" zastavicama:

“Imate onu narodnu, tresla se gora, rodio se miš. Ovde se ni gora nije tresla, a rodio se miš. To što je Srpska izašla, to je samo potrošen mehanizam da sledeći put priprete vladi, institucijama da će izaći ukoliko nešto ne bude. Portparol vlade Kosova je izjavio da Srpska nije postavila nikakve uslove za povratak u skupštinu Kosova. Sa druge strane, šta je to ispunjeno od uslova Srpske da bi se oni vratili nazad? Ne vidim nijedan uslov da je ispunjen. Ne vidim da je ispunjen uslov formiranja Zajednice srpskih opština. Na početku je rečeno za one koji se sećaju da je rok za formiranje ZSO od tri do pet meseci. Vrlo brzo ističe taj rok i nemoguće je u tom roku formrirati Zajednicu srpskih opština. To je jedna stvar. Drugo, neki ministri u vladi su bili  i pre povratka poslanika u skupštinske klupe i pre povratka poslanika, tako da je to neozbiljno, neozbiljno je na takav način ucenjivati vladu, tu nije bilo ucene, očigledno je da je neko trebalo da podigne zelenu zastavicu da bi se oni i vratili tamo, a mi odlično znamo ko drži i zelenu i crvenu zastavicu. Zelena i crvena zastavica se nalaze u Beogradu  i onog trenutka kada se ona podigne, oni idu nazad u parlament. To se i ovog puta dogodilo. Ono što mene zabrinjava jeste polarizacija između Srba severno i Srba južno od Ibra, iako govore svi o tome jedinstvu, videli smo da neki poslanici Srpske sa severa nisu bili na sednici skupštine Kosova što opet šalje jednu negativnu poruku da nema jedinstva ni među poslanicima Srpske."


 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.