Žena je čuvar Gore, njene tradicije, postojanog i čvrstog braka koji je odbranio indentitet ove zajednice od asimilacije, saglasni su učesnici tribine „Položaj žena i patrijarhalne vrednosti u goranskoj zajednici na Kosovu i Metohiji u izolovanim sredinama“ koja je održana ove nedelje u Domu kulture „Gračanica“.
Gorance odlikuje jasno izgrađen identitet kroz jezik, običaji i tradicija očuvana zahvaljujući sklapanju uglavnom etnički homogenih brakova. Nagalasak na porodičnim vrednostima stavio je ženu u centar pažnje jer je njoj, kroz istoriju, bila dodeljena uloga stuba porodice.
Viša naučna saradnica u Etnografskom institutu SANU dr Jadranka Đorđević Crnobrnja smatra da su Goranke kroz istoriju uspešno prilagodile vremenu svoj položaj u društvu i porodici. Uprkos teretu svoje uloge, ostale su stožer opstanka goranske zajednice.
„Položaj žene, kada bismo ga posmatrali kroz period od sredine 20. veka, menja se. Jedna konstanta ostaje – da je žena čuvar Gore i njene tradicije, njoj su povereni vaspitanje, obrazovanje i socijalizacija dece što bi se moglo podvesti pod patrijarhalne vrednosti“, rekla je ona za RTV Kim.
Ipak, obrisi patrijarhata vremenom počinju da blede, pa i u goranskoj zajednici ima sve više fakultetski obrazovanih i zaposlenih žena.
„Goranska zajednica i Goranke prate društveni, ekonomski, kulturni tok prisutan u ovom dobu, tako da ne možemo da ih izdvojimo i da kažemo da tu sada ne postoje neki elementi koji su specifični za ovo vreme i većinsko stanovništvo“, navela je Đorđević Crnobrnja.
Sali Fehi, predstavnik goranske zajednice je istakao da „žene odlučuju o svemu“, kao i da su „ključni faktor u čuvanju zajednice“.
„Žena je dužna da sačuva porodicu, brak i da brine o svemu. Novije vreme učinilo je svoje, Goranke su zaposlene u institucijama, preduzetnice su, čime su uzele još jedan teret“, kazao je on za RTV Kim.
Kulturne sličnosti omogućavaju skladan brak
Brak je izuzetno važna institucija u goranskoj zajednici. On predstavlja okvir očuvanja i prenošenja tradicije na mlađe naraštaje, učvršćivanja i opstanka same zajednice. Praksa izbora partnera iste verske i etničke pripadnosti (homogamija) prisutna je i danas.
Dr Jadranka Đorđević Crnobrnja je podsetila da mladi Goranci drže do očuvanja veza sa svojim sunarodnicima upravo zbog sklapanja homogenih brakova.
„Homogamija kao nepisano pravilo postoji u goranskoj zajednici vekovima i nikada se nije izgubila. Pripadnici ove zajednice uglavnom žive van Gore, ali godišnje odmore provode u zavičaju. Druženja i praznici u tom periodu rezultiraju velikim brojem veridbi“, kazala je.
Ona je zaključila da je prisutnost goranske kulture u svesti pojedinaca svakodnevna.
Sali Fehi je naveo da je od 2.700 brakova u goranskoj zajednici samo 90 razvedeno i kazao da je to veliki uspeh.
„Od 1999. godine, Goru je napustilo 12.000 ljudi. Mi smo pretežno pečalbarski narod, odlaze muškarci, ali i cele porodice. Ipak, oni se vraćaju zbog sklapanja brakova. Naši brakovi su uspešni zato što smo dali prioritet ženama, jer je ona stub porodice i uspela je da sačuva našu tradiciju“, zaključio je on.
Tribina „Položaj žena i patrijarhalne vrednosti u goranskoj zajednici na Kosovu i Metohiji u izolovanim sredinama“ organizovana je u okviru projekta „Izolovane sredine – stvaranje, strah i kultura kao sloboda“ uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Vlade Srbije.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
