„Da ostane iza nas“ ili „ne ponovila se“, dve su rečenice koje se širom sveta ponavljaju za sada već prošlu 2020. Uprkos i lepim i pozitivnim događajima koje svako vreme nosi pa i protekla godina, oni su, sudeći prema naslovnim stranama, bili stavljeni u drugi plan. Pandemija i druge nesreće, ali i niz vesti o smrti poznatih, takođe su jedan od pečata stare 2020. Odlazak poznatih, od koji su mnogi bili i velika imena, posebno su pogodile sportsku i umetničku zajednicu, a upravo su umetnost i sport, uz industriju zabave i turizam, najpogođenije delatnosti u pandemiji. Istovremeno, stradaju i lekarska i novinarska profesija u kojoj su nas napustila takođe velika imena.
Desetine poznatih glumaca, muzičara i drugih umetnika preminulo je širom sveta, ali je planetom odjeknula bol sa početka i kraja godine.
Kobi Brajant – Crna mamba, poginuo je u helikopterskoj nesreći u Kaliforniji 26. januara, u 42. godini, sa ćerkom Đianom i još 7 drugih osoba. Legenda košarke i uopšte celog sporta, večita 24-orka, ostaće upamćen i po svojim ljudskim vrlinama.
Još jedna večna, ali Desetka, i to fudbalska, zatresla je poslednji put mrežu na kraju godine. Dijego Armando Maradona preminuo je 25. novembra, u 61. godini, nakon uklanjanja manjeg hematoma na mozgu, oporavljajući se u iznajmljenoj kući u Buenos Airesu. Uprkos svim kontravezama koje su ga ispratile i u samu smrt, ostaće pretplaćen na talenat i harizmu u vekovima koji idu. „Zlatni dečak“ će to ostati i na poljima onog sveta – za Argentinu, za obespravljeni jug, ali i za svet.
Poslednja živa članica nekadašnjeg čuvenog sastava Sestre Mekgir, Filis Mek Gir pronađena je mrtva u svom stanu u Las Vegasu 29. decembra, u svojoj 89. godini.
Britanski pisac čuvenih krimi romana Džon Le Kare (čije je pravo ime bilo Dejvid Džon Mur Kornvel) preminuo je 12. decembra od posledica pneumonije u svojoj 89. godini. On je osim pisanja ovih romana i radio za MI5 i MI6. Iza njega ostaju: „Agent na terenu“, „Najtraženiji čovek“, „Izdajnik po našem ukusu“, „Krpač, krojar, soldat, špijun“…
I naš region potresale su tokom cele godine vesti o desetinama poznatih koje smo voleli, o onima koji su ostavili za života neizbrisiv trag u umetnosti, sportu, novinarstvu i našim životima.
Novinari
Dugogodišnji glavni i odgovorni urednik i jedan od osnivača agencije Beta, Dragan Janjić, iznenada je preminuo u 65. godini poslednjeg dana 2020. Bio je jedan od najistaknutijih srpskih novinara.
Novinarsku i intelektualnu zajednicu početak godine je potresla još jedna smrt – osnivača i urednika lista „Vreme“, legende jugoslovenskog i srpskog novinarstva Dragoljuba Žarkovića. Preminuo je od poslednica kancera u 70. godini.
U istom danu kada i Dragan Janjić, u KBC Niš, u 67. preminuo je i Milorad Doderović, od posledica koronavirusa. U julu, 24. i Pero Zlatar u 80. Bitku je 24. decembra izgubio i poznati novinar i urednik HRT-a Željko Matić, ali i više novinara širom regiona.
Pevač Džej Ramadanovski preminuo je iznenada u 57. godini, 6. decembra, od, kako je javljeno, srčanih problema. Ko se ikada zadesio u kafani nije mogao da ne voli njegovu muziku, a prisvojio ga je Dorćol kao simbol svoje osobenosti.
Glumac Borivoje Kandić, preminuo je u 59. godini 8. decembra. Iako diskretan, gotovo neprepoznatljiv u javnosti, posebno zadnjih godina, a sa velikim talentom, ostaće trag koji je ostavio u glumi: uloga Vuka Karadžića u istoimenoj seriji; uloge u filmovima „Varljivo leto“, „Šećerna vodica“, „Kolubarska bitka“, „Bulevar revolucije“; serijama: „Dome, slatki dome“, „Kraj dinastije Obrenović“ i „Srećni ljudi“.
Glumac Tihomir Tika Arsić preminuo je 7. decembra u 64. godini od posledica kancera. Jedan je od najpoznatijih srpskih glumaca sa velikim ulogama iza sebe u pozorštu, na televiziji i filmu.
Basista „Riblje čorbe“ Miroslav Miša Aleksić preminuo je u 68. godini od posledica koronavirusa, 29. novembra. Nekadašnja rok zvezda jugoslovenske scene, i grupa i on, uspeli su da ostanu prepoznatljivi i u novom veku.
I bubnjar „Amadeus Benda“, Bojan Zlatanović Tokan, preminuo je od posledica koronavirusa, u 45. godini, 24. novembra. Iza Tokana ostalo je svedočenje osim o njegovom talentu, i o humanitarnoj posvećenosti.
Glumac Mustafa Nadarević preminuo je nakon duge borbe sa kancerom u 77. godini, 22. novembra u svom domu u Zagrebu. Bio je legenda jugoslovenske glumačke scene i vest o njegovoj smrti odjeknula je regionom. Brojna su glumačka ostvarenja tokom decenija plodonosnog glumačkog rada. Za deo javnosti ostaće upamćen kao Zijah u Ocu na službenom putu, ili Inženjer Duje u Velom mistu, za noviju generaciju, makar i kao Izet Fazlinović u „Lud, zbunjen, normalan“.
Slično se dogodilo i kada je 16. novembra preminuo glumac Ivan Bekjarev u 75. godini života, od posledica koronavirusa. Takođe glumac starije generacije, i ex-yu zvezda, bogatog umetničkog opusa i na filmu i u pozorištu, široj javnosti ostaće upamćen po ulozi Stevana Kurčubića u Boljem životu. Prijatelji su svedočili da je privatno bio potpuno drugačiji od bahatog direktora jugoslovenskog preduzeća, ali i drugih negativaca koje je igrao.
Za ulogu zloglasnog upravnika nacističkog logora Svetozara Vujkovića u seriji „Banjica“ 1984. godine proglašen je za TV ličnost godine, ali će se pamtiti i po ulogama u serijama „Kraj dinastije Obrenović“, „Gorki plodovi“, „Više od igre“, te kao Cane Kurbla u „Otpisanima“.
Još jedna istinska jugoslovenska zvezda pridružila se kolegama u poslednjem putu. Pevač Krunoslav Kićo Slabinac (76) preminuo je 13. novembra u zagrebačkom KBC u kojem se od koronarne bolesti lečio, uključujući i postoperativni tok još od letos.
Glumac Mirko Babić preminuo je 12. novembra u 73. godini života. Iako poslednjih godina poznat kao Dragojlo u seriji „Selo gori, a baba se češlja“, bio je zapravo prvak drame najstarijeg pozorišta u Srbiji, Knjaževsko-srpskog teatra. Glumio je Kralja Lira, Ivana Karamazova Dostojevskog, u Mihailovićevim „Tikvama“ i kao Čeda u Nušićevoj „Ministarki“.
Bosanskohercegovački glumac Dragan Jovičić, preminuo je 6. novembra, u bolnici u Sarajevu od zdravstvenih komplikacija prouzrokovanih korona virusom.
Šon Koneri
Desetine je poznatih svetskih glumaca i glumica preminulo ove godine, i starije generacije i mlađe dobi. Ipak, vest o smrti barda i najpoznatijeg Džejms Bonda je odjeknula: Šon Koneri preminuo je 31. oktobra u snu, u svojoj 91. godini, u svom domu na Bahamima.
Pevač krajiških narodnih pesama Borislav Bora Drljača preminuo je 11. oktobra, u 80. godini života, od posledica kancera. Mnogi nisu slušali ovu muziku, ali su mu gotovo svi odali priznanje, ne samo zato što je u najtežim trenucima po krajiški narod ostao dostojanstven i veseo, već i zbog svojih ljudskih vrlina koje su takođe izbijale u prvi plan.
Van Hejlen i Enio Morikone
Među svetskim muzičarima, odjeknula je posebno ona o smrti večitog rok momka: Edi Van Hejlen preminuo je 6. oktobra u 65. godini od posledica kancera. Na listi 100 najboljih gitarista svih vremena, mnogi smatraju da je to mali kompliment za muziku koju je stvarao i način na koji ju je izvodio. „Edi je vratio osmeh rok gitari u vreme kada je sve postajalo prilično sumorno (…) Takođe, uterao je strah milionima gitarista, jer je bio tako dobar“, kazao je Džo Satriani za njega.
Slavni italijanski kompozitor Enio Morikone umro je 6. jula u 92. godini. Među najvećim je, ako ne i najveće ime u filmskoj muzici. Dovoljno je kazati možda i samo „Kum“.
Reditelj i scenarista Goran Paskaljević preminuo je 25. septembra, u Parizu u 74. godini. Najbolji dokaz čuvene praške škole podigao je jugoslovensku, međunarodnu i srpsku umetnost na nov nivo. Magazin Variety svrstao ga je 2001. u pet najboljih režisera godine. Odlikovan je i francuskim Ordenom umetnosti i književnosti, a to su samo neka od priznanja. „Čuvar plaže u zimskom periodu“, „Pas koji je voleo vozove“, „Suton“, „Varljivo leto ’68“, „Vreme čuda“, „Anđeo čuvar“, „Bure baruta“, Tango Argentino“, „Tuđa Amerika“…
Srpska spisateljica Isidora Bjelica preminula je 5. avgusta u Beogradu u 53. godini od posledica kancera.
Kompozitor i nekadašnji vođa grupe Novi fosili Rajko Dujmić, stradao je 4. avgusta u 65. godini, nekoliko dana nakon što je automobilom sleteo u provaliju od 11 metara. I on je bio od onih velikih jugoslovenskih zvezda koji je nastavio sa plodonosnim radom za hrvatsku i muziku u regionu i nakon raspada zajedničke države.
Folk pevač Srđan Gajić preminuo je u 28. godini života, 13. jula, a na društvenim mrežama pojavile su se, kako su mediji tada preneli, tvrdnje da je muzičar preminuo od korona virusa.
Igor Vuk Torbica
Umetnički svet regiona je posebno potresla vest o smrti reditelja Igora Vuka Torbice. Preminuo je 17. juna u 33. godini u svom omiljenom Rovinju i ostavio je dva lična pisma za sobom. Živeo je i stvarao poslednjih godina u Beogradu, gde je i diplomirao na pozorišnoj akademiji. Imao je besprekornu umetničku karijeru, važio za umetničkog vunderkinda. Osvojio je prestižne nagrade još od samih studentskih dana, i do poslednjeg daha održao je istinski elitizam u predstavama koje je režirao: Pokojnik, Hinkeman, Krvave svadbe, Tartif… Otvoreno je govorio o nesreći u regionu i nije pristajao na kompromise kojima su se dovodili u pitanje umetnost i etika.
Narodni pevač Dobrivoje Topalović preminuo je 16. juna, u 75. godini od posledica kancera.
Muzičar, jedan od članova i osnivača nekadašnjeg Slatkog greha, Branislav Mijatović Mija, preminuo je, 23. maja.
Srpski trener Atletiko Madrida Radomir Antić preminuo je 6. aprila. Trenirao je sva tri protivnička španska kluba, Real Madrid i Barselonu i zabeležen je podatak da to nije pošlo za rukom nijednom treneru. Imao je karijeru sa velikim rezultatima, uključujući i to da je 2010. godine Srbiju odveo na svetsko prvenstvo.
Njemu se u večnom putu pridružio još jedan crno beli – Miroslav Gajić, ali je njegov nadimak Miša Tumbas zvučan i van fudbalskog terena, najveći navijač Grobara svih vremena.
Glumac Desimir Stanojević preminuo je 10. marta u svom stanu u Beogradu, u 70. godini, a u javnosti je upamćen ostao kao Vukašin iz Srećnih ljudi sa svojim psom Simom koji je bio njegov pas i u stvarnom životu.
„Dama sevdalinki“ i još jedna zvezda ex YU muzičke scene Izeta Beba Selimović, preminula je 10. marta u Sarajevu.
Naturščik i pevačica Milica Ostojić, poznata kao Mica Trofrtaljka, preminula je 8. marta, u 77. godini.
Glumac Miroljub Trošić, poznatiji kao Đoda iz TV serije „Selo gori, a baba se češlja“, umro je u 72. godini, krajem februara 2020. godine.
Pevačica Ljiljana Petrović, takođe nekadašnja jugoslovenska zvezda i prva predstavnica Jugoslavije na Evroviziji 1961, preminula je u 81. godini, početkom februara.
Na početku ove teške 2020. godine, otišla je filmska jugoslovenska i srpska diva – Neda Arnerić u svojoj 67. godini. Bila je zvezda još od svoje tinejdžerske dobi kao Višnja sa Tašmajdana i do poslednjeg dana ostala je večna devojčica. Krhke i senzibilne emocionalne prirode, koju nije otvarala prema javnosti, bila je istovremeno simbol radne discipline i posvećenosti glumačkom zadatku, uz nesporan talenat koji je otkriven sa početka njene karijere filmom „San“ i lepih manira koje je pokazivala u javnosti. I tako posvećena glumi i radnom zadatku govorila je novinarima da je uvek mislila kako se radi samo o privremenoj slavi i poslu.
Ova su imena svojim životom bila tek trenutak na planeti, ali su iza tog trenutka ostala dela i pamćenje.
Lekari
Iako ne na sceni, ostavili su neizbrisiv trag u svojim ordinacijama i operativnim salama i društvima u kojima su radili. Prema svedočenju pacijenata i prijatelja, osim spašavanja života, imali su vanredne ljudske vrline.
Kraj godine je obeležila smrt profesora Milorada Miška Borzanovića. Potrešeni su bile pre svega stotine njegovih pacijenata i kolega, uz porodicu i prijatelje.
Još jedan „lekar iz naroda“ – čuveni ratni hirurg Miodrag Lazić umro je u prvom delu godine – 14. aprila u KBC Niš.
Obojica su preminula od posledica zaražavanja koronavirusom, a iako i sami u vrlo rizičnoj grupi, radili su i u pandemiji. Spisak onih koji su izgubili bitku za sopstveni život ove godine među zdravstvenim osobljem je znatno duži.
Lekar koji nikada nije oguglao na ljudske muke i kome je lekarski poziv bio lična misija
Sahranjen direktor Urgentnog centra u Nišu, čuveni ratni hirurg Miodrag Lazić
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
