Na Novom groblju u Nišu sahranjen je doktor Miodrag Lazić, direktor Urgentnog centra u Nišu koji je preminuo od posledica korona virusa, a pored brojnih građana koji su sa terasa puštali „Marš na Drinu“, od poznatog hirurga oprostile su se i njegove kolege uz zvuke poznate kompozicije, uz koju je sahranjen po sopstvenoj želji. O događaju su izvestili listom srpski mediji, a u nastavku su delovi izveštaja Južnih vesti i N1.
Zbog posebnih mera koje su na snazi usled epidemije koronavirusa sahrani su prisustvovali samo najbliži članovi porodice.
Nišlije su se od svog omiljenog lekara oprostile dugim aplazom i uz zvuke „Marša na Drinu“ koji su odjekivali čitavim gradom.
Zaposleni u Urgentnom centru su u vreme sahrane, u 14 časova, minutom ćutanja odali počast svom doskorašnjem direktoru. Doktor Miodrag Lazić preminuo je 14. aprila od korona virusa, posle dvonedeljne borbe sa tom bolešću, a njegova poslednja želja bila je da bude sahranjen uz zvuke poznate koračnice.
Od hiruga Lazića, koji je od korona virusa preminuo u utorak, te večeri su se aplauzom i zvucima čuvenog marša opraštale Nišlije, ali i brojni građani Srbije i Republike Srpske.
I dan kasnije, u sredu, je Niš odao počast i zahvalnost preminulom hirurgu, pa je od 20 sati na hramu Svetog cara Konstanina i carice Jelena bila projektovana srpska zastava i lik ovog čuvenog lekara, dok je odzvanjala melodija kompozicije „Marš na Drinu“.
Inače, smrt ovog hiruga potresla je brojne građane, a mnogi od njih predlažu da njegovo ime ponese neka od niških ulica, bulevara, a česti su i predlozi da se po Laziću nazove i Klinički centar Niš.
Pokrenuta je i onlajn peticija da se Urgentni centar Niš preimenuje u Urgentni Centar dr Miodrag Lazić.
Rođen je u Zemunu 1955. godine, a specijalizaciju iz hirurgije završio je na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu u svojoj 30. godini i postao jedan od najmlađih hirurga u Srbiji.
Nakon godinu dana rada u Vojnoj bolnici u Nišu, prešao je na Hiruršku kliniku Kliničkog centra gde je proveo radni vek. Kada je počeo rat na prostoru bivše Jugoslavije bio je kao hirurg dobrovoljac četiri godine u Republici Srpskoj i tadašnjoj Republici Srpskoj Krajini.
Jedan je od osnivača ratne bolnice „Žica“ u Blažuju kod Sarajeva, takoreći na samoj liniji fronta.
Ostao je tamo punih 40 meseci, do potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kao jedini hirurg na tom području.
Tu je obavio više od 3.500 operacija pod punom anestezijom, a kako je sam svedočio, smrtnost je sa 80% pre otvaranja bolnice u Blažuju spustio na 4%, što je svetski standard. Napisao je „Dnevnik ratnog hirurga“, potresno svedočanstvo o ratu i dramatičnom spasavanju ljudskih života. Za njegov rad u Republici Srpskoj, patrijarh Pavle ga je odlikovao Ordenom Svetog Save.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
