Maradona, čovek koji je svoju priču podelio sa svetom

U sredu je u Argentini preminuo Dijego Armando Maradona. Svet se oprašta od legende. U Argentini je zvanično proglašena trodnevna žalost. Stadion fudbalera Napolija, više nije „San Paolo“, već dom Dijega Maradone.

Argentinski mediji su javili da je u svom domu doživeo srčani udar, te iako je primljen u bolnicu, njegova smrt proglašena je posle svega nekoliko minuta, i zvanično potvrđena.

Pre nešto više od dve nedelje uklonjen mu je subduralni hematom u glavi, nakon što je 2. novembra hospitalizovan, sa dobrim prognozama lekara, a izveštavalo se prethodno da će otići – još jednom, u neku od klinika za lečenje bolesti zavisnosti.

Daily star javio je da se još ujutru osećao loše, te da je nakon doručka otišao u krevet, rekavši da se ne oseća dobro, nakon čega je medicinska sestra koja je brinula o njemu nakon operacije, pozvala hitnu, ali je već bilo kasno.


Poslednja objavljena fotografija pred smrt je upravo slika iz bolnice nakon operacije, a koju je objavio lekar, na kojoj on drži Maradonu za ruku i smeju se. Porodica je izrazila negodovanje zbog objavljivanja slike, a lekar se potom i izvinio, rekavši ipak izričito da je imao Maradoninu dozvolu da fotografiju objavi.

I pre tačno 20 godina je imao težak srčani udar izazvan usled dugogodišnje upotrebe kokaina i alkohola, nakon kojeg se godinama oporavljao, uključujući i redukovanje telesne težine, ali ga nisu mimoišle ni druge bolesti, uključujući dva puta i hepatitis.

Svoj 60. rođendan proslavio je nedavno – 30. oktobra, nesvojstveno njemu – u izolaciji usled prethodnih bolesti s obzirom na pandemiju koronavirusa, i toga da je predsednik FIFA-e Infantino, prethodno već bio inficiran virusom.

„Slavljen kao Bog“

Jedan je od najvećih sportista svih vremena. Za reprezentaciju Argentine, i na krovu sveta dva puta sa gaučosima, odigrao je 91 meč, sa 34 gola. Pored argentinskih timova, igrao je i za Barselonu, Napoli, Sevilju…

Za samo pet minuta četvrtfinala na svetskom prvenstvu u Meksiku 1986, protiv Engleza, postigao je gol „Božjom rukom“ i dao „gol veka“.

Na terenu su mu klicali i protivnici, jer nije imao rivala, osim sebe samog.

Iz profesionalnog fudbala povukao se 1997. godine, na svoj 37. rođendan, ali je pozitivan na drogu na testu bio već 1991. Priznao je da je drogu počeo da uzima još tokom osamdesetih, Tokom godina je više puta saopštavao da je prestao da koristi kokain, ali i alkohol, ali bi izbio novi skandal. Jedan od poslednjih je bio za vreme svetskog prvenstva u Rusiji, kada se onesvestio u loži.

Ostaće apsolutna svetska legenda, najvoljeniji i najharizmatičniji fudbaler na svetu, uprkos tome što će u bogatoj medijskoj arhivi ostati i brojni snimci scena kojima je skandalizovao svet i porodicu, ali koji su ostali uz njega do kraja.

„Slavljen kao Bog“ – sinonim je u medijskim izveštajima decenijama o Dijegu Maradoni.

Opraštaju se svetski mediji i gradovi – masa ljudi i novinara je od juče ispred njegove privatne rezidencije u Busenos Airesu gde se oporavljao posle operacije. Kliče se u Napulju i pale sveće, u kojem se nalazi i njegov mural na zidu i gde je proveo sedam godina.

Nižu se reči svih najvećih fudbalera, od Pelea, preko Garija Linekera, Ronalda, Mesija, i svi oni sa samo jednom porukom – jedna je legenda i jedan je najveći.

Prijatelj Srba

Mediji u Srbiji podsetili su na Maradonine reči prilikom njegove posete Srbiji 2005, kada je bio počasni gost režisera Emira Kusturice koji je prethodno snimio film o njemu.

„Moje srce je uz Srbiju, a znam da je i srce cele Argentine uz vašu zemlju i da moj narod gaji snažna osećanja prema vašem“. Bio je na Zvezdinom stadionu, razmenio dresove sa tadašnjim predsednikom Vojislavom Koštunicom.

Nije tu bio kraj veza sa Srbima. Bojan Dulović mu je bio i prijatelj i lični trener, a razgovor sa njim i intervju sa Maradonom u Maradoninoj kući, B92 snimio je 2018.

Za Novaka Đokovića kazao je da mu je prijatelj, nakon što je Đoković zatražio preko argentinskog novinara Maradonin dres sa njegovim potpisom, a što je nakon toga učinio i Maradona zatraživši od Novaka isto. Proveli su vreme zajedno, uključujući jednom i čitav dan u Abu Dabiju, igrajući tenis i fudbal. Bio je i u njegovoj loži na meču.

Za Novaka je kazao da je fenomen, da su se povezali, znao je da će biti jednom prvak sveta, ali je zadržao svoj stav pa je i Srbima u lice kazao da je za njega u tenisu broj jedan ipak Federer.

Volim da ljudi koji imaju priče ih podele sa svetom

U politici njegov broj jedan bio je Fidel Kastro, ali i „najveća ličnost koju je upoznao“. Preminuli su na isti dan. Buš, Klinton i Obama, za njega su bili kao „Miki Maus“, jer „nisu zračili ničim“.

Nije voleo one koji su, kaže, imali priče, ali ih nisu delili sa svetom.

„Moji ljudi su oni sa kojima mogu da pričam, o potrebama naroda, o potrebama koje sam imao i ja kada sam bio mali i ja to ne zaboravljam“, govorio je.

Da bi fudbaler bio važan, ne sme da zaboravi ljude koji nemaju ništa

Do kraja života ostao je pri tvrdnji da je najviše želeo majci da napravi kuću, a posle toga da stvara za svoju decu. Bio je peto od osmoro dece, odraslo u siromašnom delu Buenos Ajresa. Iz 20-godišnjeg braka sa svojom ljubavi iz detinjstva Klaudijom Viljafane ima dve ćerke, iz vanbračne veze sa fudbalerkom Rosijom Olivom, sina, takođe i iz afere dok je još u Napulju igrao ima sina, koji je isto fudbaler, da bi prošle godine zvanično priznao ukupno osmoro dece kao svoje.

Poslednje godine života (od februara 2017.) proveo je kao ambasador i visoki savetnik FIFA, što je bio jedan od prvih poteza predsednika Đanija Infantina. Na čelo FIFA-e došao je novi čovek posle svetske korupcionaške afere u koju bili uključena, a potom i kažnjena, odnosno osuđena, dva prva čoveka do 2015. – Blatar i Platini, za koje je Maradona govorio da za njega u FIFA-i nema mesta dok su oni tamo.

Ipak, usled najnovijih skandala, u medijima se otvorila i ta tema o izvesnosti njegovog statusa u FIFA-i.

U Argentini su verovali da je besmrtan, jer bi se u nevolji uvek dočekao na noge. „To je Diego“, postala je poštapalica.

Ako je bio generacijska odrednica onih privilegovanih iz šezdesetih godina prošlog veka, u iščekivanju „Novog Diega“ ili „Novog Maradone“, postao je večni brend.

„Čak i kada bih igrao još milion godina, nikada ne bih prišao blizu Maradoni. Ne bih to ni želeo, on je najveći koji je ikada postojao“, jednom prilikom kazao je Lajonel Mesi, igrač kojeg su pokušali da uporede sa Maradonom. 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.