GAP preporučio povećanje minimalne zarade i socijalnih davanja u borbi protiv inflacije i poskupljenja


Prosečna neto zarada na Kosovu u 2020. godini iznosila je 416 evra, što je 3,3% manje u odnosu na prethodnu 2019. Najveća je i dalje u javnim preduzećima – 680 evra, odnosno javnom sektoru – 552, najnoviji su podaci GAP-a. Svetska ekonomska kriza izazvana pandemijom koronavorusa primećena je i na Kosovu, posebno kada se uporedi s tim da je neto zarada u prethodnim godinama (2013-2020), rasla prosečno za po 2,3%. Takođe, bruto domaći proizvod pretrpeo je godišnji pad od 5.3%. Istovremeno, GAP tvrdi da je na Kosovu došlo do oporavka ekonomske krize i to otvaranjem privrede, ali i to da je oporavkom privrede u 2021. došlo i do povećanja cena. Preporuke su – povećati minimalnu zaradu i socijalnu pomoć.

„Globalno gledano, rast cena je nastupio kao posledica neusklađenosti između ponude i potražnje tokom pandemije, rasta cena osnovnih artikala i različitih političkih dešavanja“, navodi GAP u najnovijem izveštaju „Povećanje cena na Kosovu i moguće mere za ublažavanje efekta inflacije“.

Na Kosovu su cene porasle imajući u vidu činjenicu da je Kosovo mala privreda i da je pod uticajem spoljnih pritisaka, objasnio je GAP.

Globalno gledano, rast cena je nastupio kao posledica neusklađenosti između ponude i potražnje tokom pandemije, rasta cena osnovnih artikala i različitih političkih dešavanja. Na tržištu osnovnih roba došlo je do povećanja cena nafte od oko 14 odsto do avgusta 2021. na globalnom nivou, i povećanja cena metala od oko 10 odsto u istom periodu. Cene hrane i pića porasle su za oko 11 odsto.

Što se Kosova tiče, u prvom kvartalu 2021. godine realni rast BDP-a na kvartalnom nivou iznosio je 4.2 odsto, dok je prema poslednjim podacima Agencije za statistiku Kosova, značajno poboljšanje ekonomske situacije zabeleženo u drugom kvartalu 2021, kada je rast BDP-a na kvartalnom nivou iznosio 16.3 odsto.

„Pozitivna privredna dešavanja nastupila su kao posledica povećanja domaće potražnje, fiskalnih paketa za oporavak Vlade Kosova, kao i podrške dijaspore“, iznosi GAP.

„Konkretno, jedan od glavnih podsticaja za dalju potrošnju, doznake, su do oktobra 2021. godine zabeležile godišnji rast od 20 odsto, dostigavši vrednost od 956 miliona evra za period januar – oktobar 2021. godine. Još jedan podsticaj za rast BDP-a tokom 2021. godine bio je izvoz roba i usluga. Izvoz robe je u ovom periodu zabeležio rast i do kraja oktobra 2021. godine dostigao je vrednost od 613.9 miliona evra. Ova vrednost je u odnosu na ukupan izvoz robe u 2019. i 2020. godini znatno veća (izvoz u 2019. i 2020. godini iznosio je 383.5 odnosno 474.9 miliona evra). Neki od faktora koji su posebno uticali na ovaj rast su: povećanje izvoza raznih proizvedenih artikala (nameštaj, kreveti, dušeci i dr.), više nego dvostruko, dostižući vrednost od 119 miliona evra do oktobra 2021. godine, rast izvoza, izvoz baznih metala i njihovih proizvoda, mineralnih proizvoda i nekih drugih kategorija. Dalje, i izvoz usluga zabeležio je porast, dostižući vrednost od 1.59 milijardi evra do kraja meseca septembra. U ovoj sumi, najveći rast beleži kategorija putničkih usluga (koja obuhvata i rashode dijaspore), u vrednosti od 1.26 milijardi evra“.

Iako se u izveštaju konstatuje da je došlo do oporavka privrede, i da se registruju pozitivna privredna kretanja, razlog za pad prosečne mesečne neto zarade od preko tri odsto jeste „posledica pada privredne aktivnosti“ tokom 2020, te „osetljivosti privatnog sektora“ na iste.

Najveći prosek plata ostao je i dalje u javnim preduzećima – 680 evra, za kojim sledi prosečna neto zarada u javnom sektoru od 552 evra, te privatnom – od 342 evra.

Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, minimalna zarada na Kosovu iznosi 130 evra za starosnu grupu do 35 godina, odnosno 170 evra za starosnu grupu preko 35 godina.

GAP je dao i uporedne podatke za ove zarade, tako da, dok je protekle godine pad u odnosu na 2019, iznosio – 3,3 odsto, od 2013, do 2020, neto zarada je rasla u svim sektorima sa 2,3 odsto, dok je minimalna zarada tada ostajala na istom nivou.

„Ako analiziramo nivo zarada na Kosovu, primećuje se da se prosečna neto zarada menja duž godina, dok je minimalna zarada ostala na istom nivou. Na osnovu indeksiranja neto zarada po sektorima i godišnjeg proseka indeksa potrošačkih cena predstavljenih u ovoj studiji, zaključuje se da je duž godina nivo zarada zabeležio veći rast od nivoa cena, a samim tim je porasla i kupovna moć potrošača (podaci za 2021. nisu uključeni u ovaj proračun). S druge strane, minimalna zarada ostala je na istom nivou“.

GAP je istovremeno i dao preporuke za ublažavanje efekta povećanja cena a to je upravo povećanje minimalne zarade, te povećanje isplata korisnicima socijalne pomoći.

„Uprkos činjenici da su ove isplate povećane u 2018. godini, a takođe su isplaćeni dodaci kao odgovor na pandemiju 2020. i 2021. godine, ove isplate za socijalne slučajeve su i dalje niže od projektovanih shodno granici siromaštva, posebno u porodicama sa više od pet članova“, naveo je GAP u zaključku izveštaja.

Ceo izveštaj GAP-a pročitajte ovde.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.