FHP: Pravda i dalje nedostižna

U toku 2015. godine Fond za humanitarno pravo Kosova (FHP) pratio je suđenja za ratne i etnički i politički motivisane zločine pred kosovskim sudovima. Koliko su EULEX i kosovsko pravosuđe efikasni u procesuiranju ratnih zločina i koji je značaj Specijalnog suda? Izveštaj, koji je danas predstavljen u Prištini, pokazuje da je pravda i dalje nedostižna.

U prvostepenom postupku za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, u 2015. godini bilo je 17 optuženih Albanaca i jedan Srbin, među njima su i procesi vođeni pred Osnovnim sudom u Severnoj Mitrovici, suđenje Dreničkoj grupi i Oliveru Ivanoviću.

Izveštaj Fonda za humanitarno pravo za 2015. godinu predstavila je Anka Kurteši Hajdari.

"Na osnovu redovnog praćenja ne smatram da su sudije možda na neki način bile pristrasne, da su Srbe blaže kažnjavali ili Albance. Problem je što se Albanci nalaze ovde pa je postupak moguće voditi, a Srbi koji nisu na Kosovu, nedostupni su pravosuđu," rekla je Hajdari.

Više od 15 godina kasnije, materijalni dokazi ne postoje, ostaju samo iskazi svedoka, a njihovo pamćenje bledi, neki su preminuli, drugi menjaju iskaze pod pritiskom javnosti, a dolazi i do zastrašivanja. Na optuženičkoj klupi su često lica na visokim političkim položajima.

"Svedoci su i dalje rak rana suđenja za ratne zločine. U svim slučajevima koje smo pratili u toku 2015. godine svedoci su svoje optužujuće iskaze u mnogo čemu ublažili," dodala je Hajdari.

Kosovo prolazi kroz period tranzicije u kome EULEX prenosi predmete na domaće pravosuđe. Ipak, u 2015. godini glavni procesi su ostali u rukama EULEX-a, a Specijalno tužilaštvo Kosova ima samo 2 tužilaca nadležnih za ratne zločine.

Izveštaj FHP pokazuje da su prošle godine podignute samo dve optužnice, dok zamenica glavnog tužioca Savdije Morina smatra da je problem što se nakon istrage dugo čeka na suđenje.

"Spremnost i volja nikada nisu izostajali, ali rezultati nisu dobri. Kada bismo pored specijalnog tužilaštva imali i 10 sudija za ratne zločine, verujem da bi to bilo dovoljno. Ipak, mislim da osnivanje Specijalnog suda nije potrebno," kazala je Morina.

Očekivanja od Specijalnog suda su različita.

"Očekuje se da će osnivanje Specijanog suda voditi većoj posvećenosti istraživanju ratnih zločina, ali ovaj sud ne dolazi kao rezultat političke volje kosovskih institucija, već kao posledica pritiska međunarodne zajednice," rekao je profesor prava EU Avni Mazreku.

Nora Ahmetaj iz  Centra za istraživanje, dokumentaciju i objavljivanje kaže da domaće pravosuđe nije spremno, ali nije optimista ni po pitanju Specijalnog suda.

"Ja lično imam rezerve, jer ako nije uspeo UNMIK, EULEX, onda kako da očekujemo da će Specijalni sud biti uspešan," kazala je Ahmetaj.

Šta je sa porodicama ubijenih i nestalih, kao i onima koji su preživeli zločine?

"Da li dobijaju reparacije, da li su integrisani u društvo, da li imaju pristup obrazovanju, zapošljavanju, kakav je njihov položaj u društvu," bitna su pitanja smatra Nora Ahmetaj.

Opšti zaključak glasi, kao i naslov samog izveštaja, „Pravda je i dalje nedostižna“.

RTK2

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.