EUobserver: SAD i dalje otvorene za razmenu teritorija

Izvor: EUobserver (Tekst je izvorno preveden sa engleskog)

SAD su odbile da isključe mogućnost razmene teritorija između Kosova i Srbije – uprkos protivljenju Nemačke.

„Na stranama je da odrede parametre za dijalog“, istakao je specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan, Metju Palmer za „EUobserver“ u Briselu u ponedeljak, kada je upitan o kontraverznom planu korekcije granice.

„Ono što mi podržavamo je da strane pronađu način da se vrate za pregovarački sto, da stave na pregovarački sto sva važna pitanja i da pronađu put ka normalizaciji odnosa, idealno bi bilo uz uzajamno priznanje“, dodao je on.

„Voleli bismo da vidimo uzajamno priznanje Srbije i Kosova kao ishod tog (pregovaračkog) procesa“, rekao je Palmer.

Palmer je odbio da odgovori na dodatna pitanja o tome da li je pozicija SAD suprotna nemačkom stavu da bi dogovor Beograda i Prištine o razmeni teritorija mogao da destabilizuje region.

Ideja o tome da bi Srbija trebalo da uzme delove na Severu Kosova sa većinski srpskim stanovništvom, a da u zamenu za to Kosovu preda područje sa većinski albanskim stanovništvom pod nazivom Preševska dolina, prvi put je izneta sredinom 2018. godine tokom razgovora između predsednika Srbije, Aleksandra Vučića i kosovskog predsednika, Hašima Tačija, koji su vođeni pod pokroviteljstvom EU.

„Politika SAD je da, ako dve strane mogu međusobno da se dogovore, ne isključujemo teritorijalne korekcije“, izjavio je u to vreme tadašnji Savetnik za nacionalnu bezbednost u Beloj kući, Džon Bolton.

Institucije EU ponovile su Boltonovu izjavu, iako je Nemačka – glavni protagonist EU na Zapadnom Balkanu – rekla da bi ova ideja mogla da izazove razmirice u regionu u kojem je pre 20 godina promena granica duž etničkih linija dovela do ratova.

„Teritorijalni integritet država Zapadnog Balkana … je neprikosnoven“, izjavila je tada nemačka kancelarka, Angela Merkel.

Kosovo se odvojilo od Srbije 1999. godine, a zatim proglasilo nezavisnost 2008. godine.
Priznale su ga sve države članice EU – osim pet zemalja – kao i SAD, međutim, njegovu nezavisnost nisu priznale Srbija, Rusija i Kina.

Razgovori o normalizaciji odnosa pod pokroviteljstvom EU prekinuti su krajem 2018. godine usred spora o kaznenim trgovinskim taksama.

Plan razmene teritorija ostao je popularan u američkim krugovima, dok je specijalni izlasnik američke administracije za dijalog između Srbije i Kosova, Ričard Grenel, prošle godine nastavio da promoviše ideju „brzog dogovora“ o priznavanju.

Palmerove izjave – izuzetno slične Boltonovim – iznete na EU konferenciji u Briselu u ponedeljak, koja je održana povodom pružanja pomoći Albaniji nakon zemljotresa, ukazale su na to da će ova ideja ostati na dnevnom redu i ove godine, iako se nemačko-američki odnosi sve više pogoršavaju.

Nesigurnost

Sa svoje strane, Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Žozep Borel, postavio je integraciju Zapadnog Balkana kao glavni prioritet i januara meseca otputovao u Prištinu.

Ali neke države članice EU, sa Francuskom na čelu, obustavile su proširenje EU iz razloga što se trenutni način pripreme zemalja za članstvo mora promeniti.

Nesigurnost EU dolazi u vreme pojačane napetosti – Republika Srpska, entitet u Bosni sa većinski srpskim stanovništvom, zapretila je prošle subote da će održati referendum o nezavisnosti, dok Srpska pravoslavna crkva organizuje ulične proteste protiv proevropske vlade u Crnoj Gori.

„Mi smo poput ljubavnika koji čekaju da se venčaju, a zatim se druga strana ne pojavi na venčanju“, rekao je albanski premijer Edi Rama u ponedeljak u Briselu, nakon što je EU prošle godine odbila da započne razgovore o priključenju Albanije.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.