Među profesorima koji su podržali zahtev za ostavke rektora i prorektora Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici nalaze se i oni čija su imena 2023. objavljena na spisku podrške izbornoj listi „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“. Reč je o Milici Mijović, Siniši Miniću, Slađani Vidosavljević, Ognjenu Vujoviću i Dardanu Klimenti. Njihovi odgovori KoSSevu, međutim, otkrivaju mnogo više od okolnosti političke podrške. Mijović i Klimenta potvrđuju da su je dali na sugestiju fakultetskih rukovodstava, dok Minić izričito negira da je ikada podržao Vučićevu listu. Mijović navodi da je podršku Vučićevoj listi dala nakon sugestije dekanke, nadajući se da će time pomoći kolegama patolozima da posle višegodišnje borbe ostvare pravo na ugovaranje rada – što, kako kaže, ni danas nije rešeno. Svedoči i da joj je posredno preneto da su Zlatan Elek i Dragiša Milović kasnije zahtevali njenu hitnu smenu sa funkcije prodekanke.
Minić svedoči o nezakonitim nalozima tadašnjeg rektora, pritiscima i privođenju, zbog čega je, kako navodi, podneo ostavku i krivičnu prijavu, dok Klimenta svoju smenu povezuje sa protivljenjem izboru dekana i borbom protiv plagijarizma. Među potpisnicima peticije je i nekadašnji rektor Srećko Milačić, koji je Vučića podržao 2017, a iste godine bio smenjen, potom fizički napadnut i izložen, kako je svedočio, političkim i kriminalnim pritiscima. Njegovo razrešenje kasnije je sudski poništeno kao nezakonito.
Peticija za smenu sadašnjeg rukovodstva Univerziteta je u međuvremenu dostigla 244 potpisa, a među njima je i tek nekoliko koji su javno podigli glas protiv Vučićeve politike i stavljanjem potpisa na nekadašnju peticiju 1 od 5 miliona, još 2019.
Piše: Tatjana Lazarević
Grupa od 24 nastavnika Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici zatražila je 4. novembra ostavke rektora Nebojše Arsića i prorektora, optužujući rukovodstvo za narušavanje autonomije Univerziteta, političke pritiske na zaposlene i omogućavanje stranačkog uticaja.
U zahtevu se posebno kritikuje podrška univerzitetskog rukovodstva dosadašnjoj vlasti u Beogradu, uključujući politiku Aleksandra Vučića i uticaj Srpske liste na kadrovsku politiku fakulteta.
Pokretači inicijative pozvali su i ostale nastavnike, studente i građane da podrže njihov zahtev potpisivanjem onlajn peticije.
Poređenje spiska pokretača inicijative, imena naknadnih potpisnika peticije i ranije objavljenih spiskova političke podrške pokazalo je, međutim, da se među današnjim potpisnicima nalaze i profesori čija su imena prethodno objavljena na spisku podrške Vučićevoj izbornoj listi.
Zbog toga se KoSSev obratio profesorima čija su imena pronađena na oba spiska, tražeći potvrdu da su raniju podršku zaista dali, objašnjenje tadašnjih okolnosti i razloge zbog kojih danas podržavaju zahtev za ostavke univerzitetskog rukovodstva.
Odgovori koji su nam stigli 5. i 6. novembra pokazuju da iza javno objavljenih imena stoje različite priče — od potvrđene podrške date uz očekivanje da će biti rešeni dugogodišnji profesionalni problemi na samim fakultetima, preko saglasnosti date telefonom na sugestiju fakultetskog rukovodstva, do izričitog poricanja da je podrška ikada data.
Njihova svedočenja otkrivaju i drugu stranu odnosa politike i Univerziteta: pritiske na profesore, zahteve za donošenje spornih odluka, smene sa rukovodećih funkcija i, prema tvrdnjama jedne profesorke, direktno mešanje funkcionera Srpske liste u kadrovske odluke Medicinskog fakulteta.
Imena pet sadašnjih potpisnika na spisku podrške Vučićevoj listi iz 2023.
Na javno objavljenom spisku više od 2.000 ličnosti koje su u decembru 2023. predstavljene kao podržavaoci izborne liste „Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane“ nalaze se imena profesora Univerziteta u Prištini Milice Mijović, Siniše Minića, Slađane Vidosavljević, Ognjena Vujovića i Dardana Klimentе.
Svih pet imena pojavljuje se i među potpisnicima aktuelnog zahteva za ostavke univerzitetskog rukovodstva.
Postoji, međutim, važna razlika u njihovom učešću.
Milica Mijović, profesorka Medicinskog fakulteta, jedna je od 24 prvobitna potpisnika zahteva upućenog Rektoratu.
Siniša Minić, Slađana Vidosavljević, Ognjen Vujović i Dardan Klimenta podržali su zahtev potpisivanjem naknadno otvorene onlajn peticije.
Postoji i razlika u odgovorima koje su dali na pitanje o podršci iz 2023.
Mijović potvrđuje da je podržala Vučićevu listu, ali navodi da joj je dekanka Medicinskog fakulteta sugerisala da bi takav potpis mogao da doprinese rešavanju statusa službe patologije.
Klimenta potvrđuje da je podršku dao usmeno, telefonom, na predlog tadašnjeg rukovodstva Fakulteta tehničkih nauka.
Minić, međutim, izričito poriče da je podršku dao ili odobrio objavljivanje svog imena.
Na pitanja upućena Slađani Vidosavljević odgovor nije stigao, dok je Ognjen Vujović odgovorio na prvi imejl, ali se nije izjasnio o naknadno preciziranim pitanjima.
Međutim, odgovori profesora bacaju novo svetlo na spisak iz 2023. godine: dok jedni potvrđuju podršku, objašnjavajući je sugestijama fakultetskog rukovodstva ili nastojanjem da reše dugogodišnje probleme svojih kolega, jedan profesor tvrdi da podršku nikada nije ni dao.
Podrška Vučićevoj izbornoj listi 2023. nije, međutim, bila ograničena na ovih pet profesora.
Na istom spisku nalaze se i imena drugih nastavnika i tadašnjih rukovodilaca fakulteta Univerziteta u Prištini, među kojima su Vesna Minić, dekanka Učiteljskog fakulteta, Ester Milentijević, tadašnja dekanka Fakulteta umetnosti, Zvezdan Arsić, tadašnji dekan Filozofskog fakulteta, i Živče Šarkočević sa Fakulteta tehničkih nauka, koji je na spisku predstavljen kao prodekan.
Poređenjem javno objavljenih podataka, KoSSev je do sada identifikovao najmanje devet profesora i tadašnjih rukovodilaca fakulteta ovog univerziteta čija su se imena našla na spisku podrške Vučićevoj listi iz 2023. godine.
Posebno je zanimljiv odnos tadašnjeg političkog programa i današnjeg zahteva za ostavke.
U dokumentu podrške Vučićevoj izbornoj listi iz decembra 2023, među predizbornim obećanjima, navodi se i očuvanje Kosova u sastavu Srbije.
Nepune tri godine kasnije, u zahtevu za ostavke univerzitetskog rukovodstva, koji podržavaju i pojedini profesori čija su imena objavljena na spisku iz 2023, prethodna vlast se optužuje da je svojim odlukama doprinela teškom položaju Srba na Kosovu i ugrožavanju opstanka Univerziteta.
U istom zahtevu rukovodstvu se zameraju i pritisci na zaposlene da potpišu izjave podrške Aleksandru Vučiću. Upravo su ti navodi bili jedan od razloga da od profesora zatražimo njihovo objašnjenje.
Mijović: Podrška Vučiću u pokušaju da se reši dugogodišnji problem patologa
Profesorka Medicinskog fakulteta Milica Mijović, koja je od januara 2020. do juna 2024. obavljala funkciju prodekanke za nauku, potvrdila je da je 2023. podržala Vučićevu izbornu listu i pristala da njeno ime bude objavljeno.
„Da, potvrđujem“, odgovorila je na prvo pitanje KoSSeva.
Međutim, razloge za tu odluku povezuje sa događajima koji datiraju još iz 2012. godine, kada je, prema njenim rečima, više od 40 zaposlenih na pretkliničkim predmetima Medicinskog fakulteta ostalo bez primanja iz zdravstvenog sistema.
Mijović navodi da je na fakultetu zaposlena 31 godinu i da borba protiv nepravilnosti, kako ih opisuje, traje znatno duže od aktuelne promene političkih okolnosti.
„Smatram da mi to daje za pravo, ali osećam i dužnost prema Vama i čitaocima, da naglasim da moje zalaganje za istinu i pravedno društvo kroz prizmu dešavanja na fakultetu i univerzitetu traje dugi niz godina, sa naročito naglašenim aktivnostima od 2012. godine.“
Prema njenom objašnjenju, profesori zaposleni na pretkliničkim predmetima do tada su obavljali poslove i na fakultetu i u odgovarajućim zdravstvenim ustanovama, u okviru takozvanog dvojnog radnog odnosa.
„Tada je iz svima nerazumljivih razloga preko 40 mojih koleginica i kolega sa pretklinike (instituti i preventiva) bez ikakvog obrazloženja skinuto sa platnog spiska za zdravstvo. Naime, do tada smo svi od momenta kada smo zasnovali tzv. dvojni radni odnos na MFUP, koji podrazumeva rad na fakultetu i u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi, pružali usluge i u zdravstvenom sistemu i za taj rad imali određena primanja.“
Profesorka tvrdi da je odluka doneta bez objašnjenja, a da su pojedini zaposleni nastavili da rade i nakon prestanka isplate naknada.
„Te godine, bez ikakvih razgovora, objašnjenja ili nečeg sličnog, neko odlučuje da nam primanja iz zdravstva ukine. Pri tome, bez obzira na kašnjenje plata od šest meseci (uz obećanje da će sve biti nadoknađeno, što nikada nije učinjeno), mi jedno vreme nastavljamo da savesno obavljamo svoje lekarske dužnosti. Većina kolega sa drugih predmeta prestaje da radi revoltirana događajima.“
Posebno naglašava položaj zaposlenih na patologiji.
„Međutim, mi zaposleni na patologiji, među kojima je u tom momentu bilo četvoro lekara specijalista patologije i jedan lekar na specijalizaciji, nastavljamo da obavljamo delatnosti iz patologije, verujući da će do promene doći. Kao najvažniji motiv u tom trenutku bila je i presudna činjenica da je jedina patologija na celom KiM bila upravo ona koja je osnovana na našem fakultetu i kao takva funkcionisala nekoliko decenija (KBC KM je tek polovinom 2026. dobio svoju službu patologije).“
U tom periodu, navodi, ona i još šestoro kolega počeli su da ukazuju na nepravilnosti koje su, prema njenim tvrdnjama, postojale tokom rukovođenja Medicinskim fakultetom profesora Radeta Grbića.
„O svemu tome uz priložene dokaze obaveštene su sve nadležne i relevantne institucije (Tužilaštvo, skupštinski Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo na 27. sednici od 15. oktobra 2015, rukovodstva svih univerziteta u zemlji i okruženju itd.), koje nažalost nisu preduzele nikakve konkretne mere. Sve to potvrđuje moje navode da u borbi protiv korupcije učestvujemo dugi niz godina.“
Na funkciju prodekanke za nauku stupila je u januaru 2020. godine.
„Između ostalog, to sam doživela i kao priliku da svojim koleginicama i kolegama sa pretklinike i sebi vratim dostojanstvo profesije koju svako od nas časno, profesionalno i dostojanstveno obavlja, poštujući sve principe lekarske etike.“
Kako navodi, institucionalnu borbu nastavila je bez konkretne podrške ostalih članova dekanskog kolegijuma, sve do 2023.
Tada je dekanka Medicinskog fakulteta Tatjana Novaković pokrenula ugovaranje usluga patologije, uz obećanje da će pokušati da se ugovori i pojedinačni rad lekara koji su godinama obavljali te poslove.
Upravo u tom periodu, prema svedočenju Mijović, sugerisano joj je da podrži Vučićevu izbornu listu.
„U tim danima otvoreno mi je sugerisano od strane dekanke da bi za budućnost cele službe u kojoj obavljam zdravstvenu delatnost trebalo da potpišem podršku o kojoj u svom pitanju govorite, jer će ona omogućiti ugovaranje.“
Mijović objašnjava i kako je tada donela odluku.
„Potpuno svesna rizika koji na sebe preuzimam u tom trenutku, a imajući u vidu svoje kolege i sebe koji smo na to godinama čekali, ja sam to uradila želeći da predstavnicima tadašnje vlasti pružim šansu da grešku koju su pojedinci iz nje napravili tada i isprave.“
Međutim, očekivano rešenje, prema njenim rečima, nije usledilo u celosti. „Ugovorene su usluge, a proces ugovaranja lekara nije ni do danas ostvaren.“
Mijović podseća da je o višegodišnjim problemima sa kojima su se suočavali patolozi urednicu KoSSeva obavestila i u neformalnom razgovoru 2018. godine.
Autorka ovog teksta je tada razgovarala sa grupom profesorki sa Medicinskog fakulteta koje su posvedočile o progonu od strane tadašnjeg rukovodstva ali i „neformalnih“ centara moći. Međutim, nisu se tada osetile sigurnim da istupe u javnost.
Da li su Elek i Milović zahtevali njenu smenu
Šest godina kasnije, odgovarajući na pitanje šta ju je sada motivisalo da bude među pokretačima zahteva za ostavke rektora i prorektora, Mijović opisuje politički uticaj kojem je, kako tvrdi, svedočila tokom obavljanja prodekanske funkcije.
„Tokom obavljanja dužnosti prodekana za nauku od januara 2020. godine bila sam svedok političkog uticaja na donošenje mnogih odluka, sve do traženja moje ostavke od strane predstavnika Srpske liste.“
Funkciju prodekanke prestala je da obavlja 5. juna 2024. godine, a okolnosti smene povezuje sa odbijanjem da prihvati nepotpunu dokumentaciju za prijavu doktorske disertacije jedne koleginice.
„U danima pre smene, poštujući sve principe i pravilnike na kojima se zasniva pokretanje postupka za prijavu doktorata, dokumentaciju koleginice sam odbila i proglasila je za nepotpunu. Tog momenta kreće hajka na mene, pod izgovorom da to mora da se završi.“
Mijović tvrdi da je odbila da promeni odluku, jer za to nije bilo pravnog i stručnog osnova, nakon čega je od nje zatražena ostavka.
„Kada sam odbila da istu podnesem, jer sam savesno i profesionalno obavljala svoju dužnost, dekanka je rekla da su ona i svi prodekani saglasni da ja moram biti smenjena, jer su Zlatan Elek i Dragiša Milović neposredno pre tog saopštenja u kancelariji dekanke prof. dr Tatjane Novaković tražili moju hitnu smenu“.
Profesorka Mijović precizira da o njihovom navodnom zahtevu govori na osnovu onoga što joj je, prema njenim rečima, prenela dekanka.
KoSSev će zatražiti izjašnjenje predsednika Srpske liste Zlatana Eleka, Dragiše Milovića i dekanke Medicinskog fakulteta Tatjane Novaković, čija se imena spominju u svedočenju profesorke Mijović.
Mijović, ipak, pravi razliku između političkog uticaja i sopstvenog profesionalnog odnosa sa univerzitetskim rukovodstvom.
„Moram da naglasim da sam za sve vreme obavljanja dužnosti prodekana imala odličnu profesionalnu saradnju sa rukovodstvom Univerziteta na čelu sa rektorom, a posebno sa prorektorom Vladimirom Boranijaševićem.“
„Međutim, nedozvoljeni i neprimereni upliv sa strane je uticao na odnose na celom univerzitetu i sve se neminovno prelilo i na Rektorat.“
Predizborni skup na Medicinskom fakultetu: Profesorki rečeno da napusti salu
Kao poslednji primer političkog uticaja na akademsku zajednicu, Mijović navodi događaj od 20. oktobra 2026. godine, neposredno pred parlamentarne izbore u Srbiji.
Tog dana je, prema njenom iskazu, ušla u amfiteatar Medicinskog fakulteta radi predavanja u okviru kontinuirane medicinske edukacije.
Umesto nastavne aktivnosti, zatekla je predizborni skup.
„U sali sam zatekla brojne i poznate i nepoznate osobe i predstavnike Srpske liste koji su im se obraćali povodom predstojećeg glasanja. Ubrzo je prišla meni poznata osoba i saopštila mi da skup nije za mene i da je bolje da iz sale izađem.“
Mijović smatra da je time prekršena autonomija fakulteta, ali i da je lično bila izložena poniženju.
„Jasno je da sam prisustvovala flagrantnom kršenju pravila koja važe na Univerzitetu i Medicinskom fakultetu i da sam kao nastavnik fakulteta, a pre svega kao čovek, doživela veliku uvredu traženjem da napustim amfiteatar.“
„Opisani događaj je poslednji u nizu jasnog uticaja predstavnika tadašnje vlasti na akademsku zajednicu.“
Upravo okupljanje predstavnika Srpske liste u amfiteatru Medicinskog fakulteta, tokom predizbornog perioda, pominje se i među primerima političkog uticaja u zahtevu za ostavke univerzitetskog rukovodstva.
Profesorka navodi i da je podržala studentski pokret.
„Promene koje su prethodile pokretanju zahteva, a koje traju nešto više od dve godine, podržala sam od prvog momenta i bila uz studentski pokret na više načina.“
„Želeći da stvorim društvo u kome će autonomija univerziteta biti svetinja kojoj će svi težiti, pridružila sam se zahtevu.“
Minić: Nisam podržao Vučićevu listu niti pristao na objavljivanje imena
Za razliku od Milice Mijović, nekadašnji dekan Učiteljskog fakulteta u Leposaviću Siniša Minić osporava samu pretpostavku da je 2023. podržao Vučićevu izbornu listu.
Njegovo ime se nalazi na javno objavljenom spisku podrške, ali on tvrdi da za to nije dao saglasnost.
„Ne potvrđujem da sam 2023. godine dao podršku izbornoj listi ‘Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane’, niti sam dao saglasnost da se moje ime javno objavi u kontekstu podrške navedenoj izbornoj listi.“
Minić je bio još određeniji u odgovoru na pitanje o tadašnjim motivima.
„Nikada nisam bio član navedene političke stranke, niti sam pružio podršku navedenoj izbornoj listi. Iz tog razloga ne mogu da obrazlažem motive za podršku koju nisam dao.“
Ovim se istovremeno, otvara pitanje načina na koji su imena pojedinih profesora prikupljana i objavljivana.
Minić sadašnji zahtev za promene na Univerzitetu podržava, kako kaže, iz akademskih i institucionalnih razloga.
„Smatram da podrška zahtevu za promene u upravljanju Univerzitetom proizlazi pre svega iz potrebe da se obezbede akademska autonomija, institucionalna odgovornost, transparentnost i poštovanje akademskih standarda.“
„Univerzitet mora biti institucija u kojoj se odluke donose u interesu studenata, nastavnika i naučnoistraživačkog rada, a ne u skladu sa interesima bilo koje pojedinačne političke ili interesne grupe.“
On naglašava da njegov stav nije usmeren protiv konkretnih ljudi.
„Moj stav nije usmeren protiv pojedinaca, već za uspostavljanje odgovornog i transparentnog upravljanja univerzitetom. Smatram da niko ko obavlja rukovodeću funkciju u akademskoj instituciji ne treba da bude izuzet od kritike i preispitivanja sopstvene odgovornosti.“
Ostavku sam podneo zbog pritisaka, podneo sam i krivičnu prijavu
Minić je ranije obavljao funkciju dekana Učiteljskog fakulteta u Leposaviću. Njegovu funkciju potvrđuju zvanične objave fakulteta iz 2019. godine.
U odgovoru KoSSevu precizirao je da je dekansku funkciju prestao da obavlja 13. februara 2020. godine, kada je podneo ostavku i tvrdi da je ostavka bila posledica pritisaka kojima je bio izložen.
„Moja ostavka je bila posledica ozbiljnih okolnosti i pritisaka kojima sam bio izložen u obavljanju ove funkcije.“
Prema njegovim rečima, pritisci su dolazili od tadašnjeg rektora Zdravka Vitoševića.
„Naime, u tom periodu bio sam izložen pritiscima tadašnjeg rektora prof. dr Zdravka Vitoševića, uključujući zahteve da potpisujem akte i rešenja koja nisu u skladu sa zakonom.“
Minić navodi i incident u Rektoratu.
„Pored toga, dogodio se i incident u zgradi Rektorata, kada sam bio izložen pritiscima i privođenju od strane gradonačelnika i članova Srpske liste.“
Tvrdi da je zbog tih okolnosti podneo krivičnu prijavu. „U vezi sa navedenim okolnostima podneo sam krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal.“
Opisuje i kako je pokušavao da nastavi da obavlja dekansku funkciju uprkos pritiscima.
„Tokom obavljanja dekanske funkcije moj osnovni princip bio je poštovanje zakona i zakonitosti u radu fakulteta. Nikada nisam pristajao na pritiske, ucene i nezakonite naloge koji su bili usmereni prema meni ili prema organima upravljanja ove visokoškolske ustanove.“
„Nakon nekog vremena dok sam uspevao da odolim svim ovim pritiscima, ipak sam bio prinuđen da podnesem ostavku jer je dalji ostanak na toj funkciji za mene lično postajao moralno i profesionalno neprihvatljiv.“
Svoju odluku dodatno objašnjava: „Smatram da je bilo hrabro odolevati pritiscima na toj funkciji, ali kada je to postalo nemoguće najprihvatljiviji čin bila je moja neopoziva ostavka.“
Minić govori i o postupku pred Etičkim odborom Univerziteta.
„Posebno smatram važnim da istaknem da sam u tom periodu bio predmet postupka pred Etičkim odborom Univerziteta, pokrenutog povodom neosnovanih optužbi da nisam sprovodio odluke tadašnjeg rektora, prof. dr Zdravka Vitoševića, iako se suština mog neslaganja sa odlukama rektora ogledala u tome što nisu bile u skladu sa važećim zakonskim propisima i da je njihovo sprovođenje moglo dovesti do kršenja zakona.“
Prema njegovim rečima, taj postupak predstavljao je dodatni pritisak na njegov rad.
„Smatram da je pokretanje takvog postupka predstavljalo dodatni pritisak na mene u obavljanju dekanske funkcije i ozbiljno opteretilo moj profesionalni i akademski integritet.“
Minić dodaje da nije odbijao da sprovodi zakonite odluke nadležnih organa.
„Nikada nisam dovodio u pitanje, niti sam odbijao da postupam po zakonitim odlukama nadležnih organa. Naprotiv, dosledno sam insistirao na poštovanju zakona i zakonitosti u radu univerziteta.“
„Nisam podneo ostavku zato što nisam želeo da budem dekan, već zato što nisam želeo da odstupim od zakona i profesionalnih principa i svojih uverenja.“
Njegov, kako kaže, jedini interes bio je i ostao zakonit rad Univerziteta.
Na posebno pitanje da li je prestanak dekanskog mandata uticao na njegov sadašnji odnos prema rukovodstvu Univerziteta, Minić odgovara odrično.
„Moji stavovi o radu univerzitetskog rukovodstva zasnivaju se na profesionalnim i akademskim principima, a ne na ličnim interesima ili pitanju obavljanja određene funkcije.“
„Smatram da se rad svakog univerzitetskog rukovodstva mora vrednovati na osnovu rezultata, načina donošenja odluka, odnosa prema zaposlenima i poštovanja akademske autonomije. Zbog toga moj stav o aktuelnom rukovodstvu treba posmatrati u kontekstu potrebe za odgovornim funkcionisanjem Univerziteta, a ne kao posledicu ličnih ili statusnih razloga.“
Prema podacima Učiteljskog fakulteta, funkciju dekanke od 1. oktobra 2022. obavlja Vesna Minić, koja je i dalje navedena kao dekanka na zvaničnom fakultetskom sajtu.
I njeno ime nalazi se na spisku podrške Vučićevoj izbornoj listi iz 2023, na kojem je predstavljena upravo kao dekanka.
Od nekadašnjeg rektora Zdravka Vitoševića, kao i od predstavnika Srpske liste, zatražićemo izjašnjenje o navodima profesora Minića koji se odnose na pritiske tokom njegovog dekanskog mandata.
Klimenta: Saglasnost za podršku Vučiću dao telefonom, na sugestiju rukovodstva
Profesor Fakulteta tehničkih nauka Dardan Klimenta potvrdio je da je 2023. podržao Vučićevu izbornu listu, ali naglašava da to nije učinio svojeručnim potpisom.
„Potvrđujem da sam 2023. godine dao podršku pomenutoj izbornoj listi, ali ne lično i ne svojeručnim potpisom, već usmeno i putem telefona. Takođe, saglasio sam se da moje ime bude javno objavljeno.“
Na pitanje šta ga je tada opredelilo za podršku, Klimenta odgovara da je ona usledila na predlog rukovodstva fakulteta.
„Opredelio sam se za podršku na osnovu predloga tadašnjeg rukovodstva Fakulteta tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici. Konkretno, sugerisano mi je da je to za mene bolja opcija“, naveo je u pisanom odgovoru za naš portal, ne iznoseći detalje, šta je ta sugestija i podrazumevala.
Govoreći o sadašnjem zahtevu za ostavke rektora i prorektora, Klimenta ocenjuje da je došlo vreme za vraćanje autonomije univerzitetima.
„Mislim da je naše društvo dovoljno evoluiralo i da se sada našim univerzitetima može vratiti oteta autonomija koja je garantovana Ustavom Republike Srbije.“
Aktuelno rukovodstvo optužuje da nije štitilo tu autonomiju.
„Sadašnje rukovodstvo Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici nije se zalagalo za očuvanje te autonomije, već je gledalo samo lični interes i doprinelo uvođenju politike i političkog uticaja u svaku ćeliju univerzitetskog života.“
Sa rukovodećih funkcija smenjen još 2022. godine
Klimenta je ranije obavljao rukovodeće funkcije na Fakultetu tehničkih nauka, ali ne dekansku ili prodekansku.
Kako precizira, bio je predsednik Komisije za kontrolu kvaliteta studijskog programa doktorskih akademskih studija Elektrotehničko i računarsko inženjerstvo, kao i rukovodilac tog studijskog programa.
Te funkcije je obavljao od 2008. do proleća 2022, kada je, prema njegovim rečima, smenjen.
„Smenjen sam zbog drugačijeg mišljenja, prigovora upućenih u vezi sa izborom dekana FTN-a u Kosovskoj Mitrovici u to vreme, višegodišnje borbe protiv plagijarizma na nivou univerziteta i nacionalnom nivou, i slično.“
Na pitanje kako danas ocenjuje politički uticaj na Univerzitet, a posebno da li je u međuvremenu promenio stav prema prethodnoj vlasti, odgovara da promenu svojih stavova ne vidi.
„Sadašnji uticaj Studentske liste je neminovnost i morao se dogoditi zbog višegodišnjih pritisaka i negativnog uticaja odlazeće vlasti na sistem obrazovanja uopšte i Ustavom zagarantovanu autonomiju univerziteta.“
Izražava uverenje da će Studentska lista doprineti promenama.
„Smatram da će Studentska lista vratiti autonomiju koja nam je oduzeta i da ćemo u bližoj budućnosti biti kao univerziteti u zapadnoj Evropi i da studenti i nastavnici neće više morati na ulice da bi branili opstanak intelekta i dostojanstva.“
Posebno insistira da njegov politički stav nije promenjen.
„Moj stav se u prošlosti nije razlikovao od današnjih stavova Studentske liste, tako da ne zapažam promenu svog stava o politici. Moj stav je uvek bio u skladu sa Ustavom i nacionalnim interesima, a nikako određivan iz nekog centra.“
Kao potvrdu toga navodi svoje ranije zalaganje za zakonitost i akademsku etiku.
„Tome svedoči moje višegodišnje zalaganje da se radi po Zakonu i borba za etičnost u kojoj sam uglavnom bio sam pre ovih političkih promena.“
Vujović odgovorio na prvi imejl, Vidosavljević nije odgovorila
Redakcija se obratila i profesoru Pravnog fakulteta Ognjenu Vujoviću, čije se ime nalazi na oba spiska.
Pitali smo ga da li potvrđuje podršku Vučićevoj izbornoj listi iz 2023, šta ga je tada opredelilo za tu podršku, zašto je sada potpisao peticiju za ostavke univerzitetskog rukovodstva i da li je ranije obavljao rukovodeću funkciju na Pravnom fakultetu.
Vujović se javio i izrazio iznenađenje našim interesovanjem za njegov potpis na onlajn peticiji.
„Moram da priznam da sam iznenađen vašim pitanjima. Naime, ne znam zašto mi kao jednom od potpisnika onlajn peticije pridajete toliki značaj“, naveo je, ne odgovarajući na naša pitanja.
U dodatnom odgovoru pojasnili smo da redakcija nije tvrdila da je bio kandidat na Vučićevoj izbornoj listi niti jedan od 24 pokretača aktuelne inicijative.
Ponovili smo da je povod za pitanja činjenica da se njegovo ime nalazi na oba javna spiska i zamolili ga da precizira da li potvrđuje raniju podršku, šta ga je motivisalo da potpiše sadašnju peticiju i kako danas gleda na podršku iz 2023. u svetlu kritika koje peticija iznosi.
Do zaključenja teksta odgovor na dodatna pitanja nije stigao.
Pitanja su upućena i profesorki Slađani Vidosavljević sa Učiteljskog fakulteta.
Zamolili smo je da potvrdi ili ospori raniju podršku Vučićevoj izbornoj listi, objasni potpisivanje sadašnje peticije i navede okolnosti pod kojima je prestala da obavlja prodekansku funkciju.
Ni njen odgovor nije stigao do zaključenja teksta.
Vidosavljević je ranije obavljala funkciju prodekanke Učiteljskog fakulteta, što potvrđuje izveštaj o obeležavanju Dana škole u Sočanici 2017. godine.
Milačić: Od podrške Vučiću do nezakonite smene i napada
Među potpisnicima aktuelne peticije je i Srećko Milačić, nekadašnji rektor Univerziteta u Prištini, koji je direktno javnost informisao o nasilju i kako je naglašavao, nezakonitim radnjama i pritiscima koja je preživeo.
Njegovo ime nalazi se na spisku javnih ličnosti koje su 2017. podržale predsedničku kandidaturu Aleksandra Vučića, u okviru proglasa „Za bolju Srbiju“.
Međutim, iste godine Milačić je razrešen funkcije rektora odlukom Vlade Srbije, a okolnosti njegove smene pratile su ozbiljne optužbe, javni sukobi i napadi koje je prijavljivao.
Te 2017. izvestili smo da su najmanje tri osobe kamenicama napale Milačića ispred Ekonomskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici. Napad je zabeležen nadzornim kamerama, a Milačić je redakciji dostavio snimak.
On je tada tvrdio i da su nepoznate osobe boravile u dekanatu fakulteta, da je dekanica bila pod pritiskom i da je cilj bio sprečavanje njegovog povratka na fakultet.
Milačić je javno optuživao i tadašnje političke predstavnike Srba sa Kosova za učešće u njegovom razrešenju, a posebno je ukazivao na ulogu tadašnjeg direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića.
U opširnom razgovoru iz jula 2023. godine ponovo je govorio o okolnostima razrešenja, političkim pritiscima i svojim pokušajima da pravnim putem ospori odluku Vlade Srbije.
U međuvremenu je ostvario i sudsku pobedu.
Vrhovni kasacioni sud je početkom 2021. poništio odluku Vlade Srbije o njegovom razrešenju kao nezakonitu, nakon čega je Milačić pokrenuo i postupak za naknadu štete.
Sud je odluku vratio na ponovno odlučivanje, ali je Milačiću u međuvremenu istekao period na koji je bio izabran za rektora.
Zbog svega toga njegov slučaj ima posebnu težinu u poređenju sa ostalim nekadašnjim potpisnicima podrške Vučiću koji danas zahtevaju ostavke univerzitetskog rukovodstva.
Njegov sukob sa tadašnjim političkim i univerzitetskim strukturama nije nastao posle izbornog poraza SNS-a 2026, već još 2017. godine, neposredno nakon što je javno podržao Vučićevu predsedničku kandidaturu.
Od „1 od 5 miliona“ do današnjeg zahteva
Aktuelna inicijativa otvara i pitanje kontinuiteta javnog političkog angažovanja akademske zajednice na Kosovu, posebno u vreme snažnog uticaja SNS i Srpske liste.
U januaru 2019, tokom prvog velikog talasa građanskih protesta protiv vlasti Aleksandra Vučića, nastavnici i saradnici univerziteta u Srbiji javno su podržali proteste „1 od 5 miliona“.
Na spisku „Univerzitetska podrška“ iz 2019. nalaze se 1.499 numerisanih unosa.
Među potpisnicima podrške građanskim protestima protiv vlasti Aleksandra Vučića iz januara 2019. godine nalazilo se najmanje 11 nastavnika i saradnika Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Među njima su Senka Kostić i Branka Petković.
Senka Kostić tada je bila asistentkinja Filozofskog fakulteta, a danas je docentkinja i jedna od 24 pokretača zahteva za ostavke rektora i prorektora. Na spisku iz 2019. navedena je pod brojem 440.
Branka B. Petković, tada vanredna profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta, takođe je potpisala podršku protestima. Njeno ime nalazi se pod brojem 947.
I ona je među prvobitna 24 potpisnika sadašnjeg zahteva.
Petković je i narednih godina javno ukazivala na nepravilnosti na Univerzitetu.
Još 2020. godine, zajedno sa koleginicom Bojanom Laban, govorila je o problemima prilikom zapošljavanja i sumnjama na nepotizam i korupciju na Prirodno-matematičkom fakultetu.
Njihovi navodi nisu ostali samo na javnim upozorenjima.
PMF u K. Mitrovici: Borba profesora protiv scenarija iz Ćuprije
Tadašnji rektor Zdravko Vitošević potvrdio je da su Rektorat i uprava fakulteta utvrdili određene nepravilnosti u postupcima zapošljavanja.
Na spisku iz 2019. nalazili su se i Strahinja Simonović, Dejan Cicmilović, Snežana Popić, Vladimir Jović, Zvonko Pavličić, Sanja Miketić Subotić, Miloš Subotić, Marina Nikolić i Miljan Jakšić.
Njihovo učešće u aktuelnoj inicijativi nije potvrđeno.
Tako se među današnjim pokretačima i potpisnicima zahteva za ostavke nalaze profesori koji su protiv politike Aleksandra Vučića javno istupali još 2019, ali i oni čija su imena objavljena na spisku podrške njegovoj izbornoj listi 2023 uprkos progonu i pritiscima kojima su, barem prema svedočenjima bili izloženi.
Rektorat odbacio optužbe
Rektorski kolegijum Univerziteta u Prištini oglasio se 5. novembra povodom zahteva za ostavke, odbacujući optužbe o političkom kadriranju i navodeći da su izbori univerzitetskih rukovodilaca i nastavnika sprovođeni u skladu sa zakonom i Statutom Univerziteta.
Saopštenje nije dostavljeno KoSSevu.
Rektorat već godinama ne dostavlja našoj redakciji saopštenja niti obaveštenja o svojim aktivnostima, na šta smo i ranije ukazivali.
Potpisi, politička podrška i autonomija Univerziteta
Onlajn peticija za ostavke rektora i prorektora do objavljivanja ovog teksta dostigla je 244 potpisa.
Međutim, ono što je počelo poređenjem potpisa podrške Aleksandru Vučiću iz 2023. i današnjeg zahteva za ostavke univerzitetskog rukovodstva, preraslo je u svedočenja o godinama političkog uticaja na akademsku zajednicu.
Profesori ne govore samo o tome zašto su podržali jednu izbornu listu ili potpisali drugu peticiju. Govore i o tome kako se odlučivalo o njihovim funkcijama, ko je od njih tražio političku podršku, kakve su posledice, prema njihovim tvrdnjama, trpeli kada su odbijali određene zahteve i koliko je prostora ostajalo za samostalno odlučivanje fakulteta.
Zato ova priča više nije samo o potpisnicima dva spiska, već otvara pitanje o tome ko je, na koji način i u čijem interesu godinama upravljao jednom od najvažnijih institucija srpske zajednice na Kosovu.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
