EULEX o navodima Simonsa: Skup neistina; Nismo predali predmete ratnih zločina srpskom tužilaštvu

„O skupu loše zamišljenih i nepotkrepljenih neistina i ličnih mišljenja Malkolma Simonsa“, ovako je EULEX naslovio svoje saopštenje objavljeno nakon što je danas ranije bivši glavni sudija misije EU za vladavinu prava na Kosovu, govorio pred Odborom kosovske skupštine o navodnoj korupciji u EULEX-u, te izneo brojne druge optužbe.

„Današnja izjava Malkolma Simonsa u Skupštini je skup loše zamišljenih i nepotkrepljenih nagađanja, neistina i ličnih mišljenja. Znajući da ne može da bude tužen za klevetu, pošto je izjava Simonsa pokrivena imunitetom parlamentarne privilegije, on je učestvovao u namernoj kampanji dezinformacija koje se odnose na prekršaje koji su se navodno dogodili dok je radio za EULEX i koje imaju za cilj da služe konkretnim skrivenim motivima i interesima“, poručili su iz EULEX-a.

Obraćanje bivšeg sudije, EULEX vidi kao još jedan pokušaj diskreditacije Misije od strane „zainteresovanih za podrivanje vladavine prava na Kosovu i u samoj EU“.

„Ovo je takođe odraz Simonsovog nezadovoljstva ishodom triju istraga koje su protiv njega vodile vlasti EU u Briselu, i podnele ih za dalje postupanje organima u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK), nadležnim za njegovo upućivanje na dužnost“, dodali su.

EULEX-u se čini da je Simons takođe nezadovoljn i time što je sud Ujedinjenog Kraljevstva odbacio njegov građanskopravni zahtev, koji je podneo protiv Misije i drugih institucija EU 2020. godine.

„Ukratko, nezadovoljan je svim pravnim postupcima protiv njega“, precizirali su.

„2013. izrazio zabrinutost o radu EULEX-a, a 2014. se prijavio za glavnog sudiju“

EULEX se potom osvrnuo na karijeru svog bivšeg sudije.

„Simons je bio službenik iz Ujedinjenog Kraljevstva, koji je od 2008. godine upućen na dužnost u EULEX na nekoliko funkcija i tokom većeg dela izvršnog mandata EULEX-a, koji je završen u junu 2018. godine. Tokom ovog perioda Simonsa je na dužnost upućivala Kancelarija za spoljne i poslove Komonvelta (FCO). On više ne radi za FCO, ali prema Simonsovoj izjavi, tokom svog perioda u EULEX-u redovno je izveštavao vlasti Ujedinjenog Kraljevstva“, poručili su iz EULEX-a.

Navode da je prema današnjoj izjavi Simonsa, on još 2013. godine podelio svoju zabrinutost sa ambasadom Velike Britanije, a ne sa EULEX-om, EU ili kosovskim vlastima.

Međutim, kako dalje navode, Simons potom, 2014. godine, nije napustio EULEX, već se prijavio i prihvatio da postane predsednik EULEX-ovih sudija, a krajem 2015. godine, „s ponosom“ javno izjavio da je EULEX bio posebno efikasan u vrstama predmeta na kojima je on radio“, navode.

Takođe prenose još jednu izjavu Simonsa tokom današnjeg izveštavanja – da se 2016. godine takođe prijavio za predsednika Specijalizovanih veća Kosova, ali i da nije izabran.

„Od 2014. do 2017. godine bio je predsednik EULEX-ovih sudija i u tom svojstvu bio je odgovoran za usmeravanje i nadgledanje rada EULEX-ovih sudija i ocenjivanje njihovog učinka. Kao predsednik EULEX-ovih sudija, Simons je bio u potpunosti uključen u sve pravosudne aktivnosti, uključujući navodne nepravilnosti koje je danas pomenuo, poput učešća u izboru sudija i dodeljivanju predmeta“, dodali su.

„Ako mu je prisustvo nepravilnosti bilo toliko jasno, zašto onda nije uradio svoj posao nadzornika i zašto nije odmah upozorio vlasti EU? Umesto toga, Simons je navode o neprimerenom ponašanju osoblja EULEX-a i EEAS-a izneo tek 2. septembra 2017. godine; odnosno, nakon što je protiv njega pokrenuto nekoliko disciplinskih postupaka počev od oktobra 2016. godine. Nakon EULEX-a, Simons nijednom nije bio na funkciji sudije u Ujedinjenom Kraljevstvu“.

„Ovo je laž“, oglasio se potom u kratkoj objavi na Tviteru Simons.

„Prijavio sam ozbiljen prekršaje 2013. godine. Tri godine pre nego što je EULEX pokrenuo disciplinsku istragu. Istina izlazi na videlo i EULEX ne može da je zaustavi“, poručio je Simons.

Simons odbio da sarađuje sa istražnim timom

Osvrnuvši se na optužbe Simonsa, iz EULEX-a poručuju da je 2017. godine u Briselu osnovan nezavisni istražni tim koji je vodio penzionisani sudija Evropskog suda pravde i koji je bio zadužen da istraži navode o kršenjima koja je prijavio Simons.

„Kada mu se pružila prilika da potkrepi svoje razne navode, Simons nije sarađivao sa istražnim timom, niti je pružio dokaze koji bi potkrepili njegove tvrdnje“, dodaju iz EULEX-a.

Podsećaju i da je Simons 2018. godine pokrenuo pravni postupak pred Centralnim radnim sudom u Londonu, protiv svog bivšeg poslodavca, Kancelarije za spoljne i poslove Komonvelta (FCO) i nekoliko institucija EU, u kojem se ponovo pozvao na mnoge od istih navoda, ali, kako navode iz EULEX-a, „uokvirene u potpuno drugačiji ugao u nadi da će dobiti sudski spor protiv FCO“.

Međutim, kako dodaju, Centralni radni sud je 2020. godine odbacio zahtev Simonsa da EULEX učestvuje u ovom postupku.

„Simons nije uložio žalbu na tu odluku, pa Misija smatra da je stvar okončana“, dodali su.

Simons uzbunjivač?

EULEX takođe navodi i da je Simons zatražio da bude uzbunjivač, ali tek nakon što je protiv njega pokrenuto nekoliko disciplinskih postupaka.

„Prvi izveštaj protiv Simonsa zbog teške povrede dužnosti podnet je 7. oktobra 2016. godine, a odluka o pokretanju disciplinske istrage doneta je u januaru 2017. godine. Nekoliko meseci kasnije, 2. septembra 2017. godine, Simons je prijavio navode o nedoličnom ponašanju koji su uključivali osoblje EULEX-a i EEAS-a, tražeći zaštitu kao uzbunjivač. Do tada su protiv njega već postojale dve disciplinske istrage koje su bile u toku, što sugeriše da on nije tražio zaštitu uzbunjivača u dobroj nameri, već u pokušaju da skrene pažnju sa istraga koje su se vodile protiv njega“, precizirali su iz EULEX-a.

O ranijim istragama i principu transparentnosti

U reakciji EULEX-a preciziraju da je Simons bio predmet nezavisnih istraga o ozbiljnim navodima o nedoličnom ponašanju u tri pojedinačna slučaja, za vreme dok je bio sudija u EULEX-u.

„U sva tri slučaja, saveti disciplinskog odbora preneti su Simonsu i organu nadležnom za njegovo upućivanje na dužnost, Kancelariji Ujedinjenog Kraljevstva za spoljne i poslove Komonvelta. Konačnu odluku o tome koje mere treba preduzeti kao odgovor na savet disciplinskog odbora u vezi sa nedoličnim ponašanjem Simonsa donosi organ u Ujedinjenom Kraljevstvu nadležan za njegovo upućivanje na dužnost“ poručili su.

Iz EULEX-a pozivaju Simonsa da ujedno, zarad transparentnosti, izveštaje, zaključke i preporuke disciplinskog odbora podnese takođe Skupštini Kosova, kako bi omogućio poslanicima da u potpunosti ispitaju njegove tvrdnje.

„Simons je jedini koji može podneti ove izveštaje Skupštini, jer su ostale uključene institucije u obavezi da poštuju poverljivost“, poručili su.

EULEX se potom osvrnuo na konkretne optužbe koje je danas izneo Simons.

Tvrdnje o predmetu „Klečka“ u suprotnosti sa stvarnošću

Govoreći o slučaju „Klečka“ koji su vodile sudije EULEX-a, Simons je kazao poslanicima u kosovskom parlamentu danas da je postojao „politički uticaj“ da se optuženi, među kojima je bio i Fatmir Ljimaj, osude. Kazao je da su zemlje članice EULEX-a čekale presudu, a dok se oslobađajuća presuda smatrala neuspehom.

EULEX sada navodi da su tvrdnje Simonsa o ovom slučaju u suprotnosti sa stvarnošću.

„On tvrdi da mu je jedan sudija rekao da bi njegov posao mogao biti ugrožen ako optuženi ne budu osuđeni. Međutim, nakon što je sudsko veće kojim je predsedavao gospodin Simons oslobodilo optužene u septembru 2013. godine, Simons ne samo da nije izgubio svoj posao, već je godinu dana kasnije čak imenovan za predsednika EULEX-ovih sudija“, poručili su.

Simons je takođe rekao da je predmet “Klečka” predmet koji nikada nije trebalo da bude na suđenju.

„A on je bio taj koji je sudio u tom predmetu, kao predsednik pretresnog veća. Prema tome, ako nije smatrao da predmet treba doneti na sud, imao je priliku da se zatraži svoje izuzeće“, dodaju iz EULEX-a.

EULEX nikada nije predao nijedan predmet ratnih zločina srpskom tužilaštvu

Kada je reč o navodima da je EULEX predao spise predmeta srpskim tužilaštvima, iz ove misije poručuju da i to nije istina.

„EULEX nikada nije predao nijedan predmet ratnih zločina srpskim organima tužilaštva, niti se odrekao ovlašćenja nad istražnim spisima i predmetima. Pozivamo Simonsa da navede predmete za koje tvrdi da ih je Misija predala srpskim vlastima“, kazali su.

Ujedno tvrde da su mere zaštite svedoka pružene u skladu sa kosovskim zakonodavstvom – tj. svedocima koji su se javili sa dokazima i za koje je pouzdano dokazano da su u ozbiljnoj opasnosti nakon što su zadovoljili stroge kriterijume izbora.

Na kraju svoje rekacije iz EULEX-a poručuju da su ozbiljno shvatili sve navode o bilo kakvom prekršaju i odmah pokrenuli disciplinski postupak protiv ograničenog broja članova osoblja optuženih za prekršaje, uključujući bilo kakve finansijske prekršaje.

„Međutim, EULEX predstavlja mnogo više od Simonsa i nekolicine drugih koji su postali predmet disciplinskog postupka. Bivši članovi međunarodnog i lokalnog osoblja EULEX-a su među najistaknutijim svetskim umovima u oblasti prava“, poručili su.

Podsetimo, današnje svedočenje Malkoma Simonsa o navodnim zloupotrebama u EULEX-u najavljuje se još od prošle godine, tj. novembra meseca, kada je to odlučio Odbor kosovske skupštine za zakonodavstvo, mandate, imunitete, poslovnik skupštine i nadzor Agencije protiv korupcije.

U Simonsovom pismu koje je podneo još juna meseca najavljeno je da će on izneti navode o „mešanju u kriminalne istrage; pretnjama zaštićenim svedocima; podsticajima datim zaštićenim svedocima; manipulacije sudskim panelima; prikrivanje i manipulaciju dokaza i druge zloupotrebe“.

EULEX je od tada više puta reagovao i demantovao navode Simonsa o korupciji i zloupotrebama.

Međutim, Simons nije jedini bivši visoki zvaničnik EULEX-a koji je misiju za vladavinu prava u kojoj je radio optužio za navodnu korupciju i uplitanje politike.

Jedna od poznatijih korupcionaška afera je tzv. slučaj Bamije.

Bivša tužiteljka EULEX-a, Britanka – Maria Bamieh suspendovana je u ovoj misiji kada je 2014. godine, pre same suspenzije, javno optužila svoje kolege da su uzimali mito u pojedinim slučajevima, u zamenu za okončanje istraga.

Bamije je krajem 2014. predala Evropskoj kancelariji za borbu protiv pronevera i korupcije (OLAF) više od 40 strana dokaza o kršenju zakona u EULEX-u, nazvavši menadžment misije „mafijaškim“.

Ova tužiteljka je i krajem januara 2015. godine govorila o navodnoj korupciji u EULEX-u pred Odborom za spoljnu politiku u Evropskom parlamentu i, pored ranijih optužbi, iznela tada i da su visoki zvaničnici EULEX-a proneverili brojne fondove namenjene borbi protiv kriminala i korupcije.

EULEX je demantovao sve navode i štaviše, optužio upravo Bamije da je navodno sakrila dokaze u slučaju „Sekirača“ što je Bamije odmah demantovala dodajući da joj je kancelarija bez njenog znanja pretresena. Optužbu su izneli EULEX-ov tužilac Kent Mortimore, koji je krajem 2014. predstavljao Specijalno tužilaštvo u slučaju Sekirača, kao i tadašnja predsedavajuća sudskog veća u ovom slučaju, EULEX-ov sudija Ana Adamska Galant.

Doktor međugraničnog uporednog prava iz Milana i nekadašnji šef ekonomske jedinice pri Međunarodnoj civilnoj kancelariji​ na Kosovu, Andrea Lorenco Kapuzela (Andrea Lorenzo Capussela) još jedan je oštri kritičar EULEX-a i dela političkog vrha Kosova. Sitematski neuspeh i malo dobrih rezultata, ocenio je rad ove misije u intervjuu za KoSSev 2016. godine.

Manda misije EULEX produžavan je prethodno na dve godine, a prvi put izmenjen 2018, od kada ova misija ima zadatak da pruža podršku preseljenim sudskim postupcima u Hagu u skladu sa relevantnim zakonodavstvom Kosova.

U praksi to je značilo da je misija EULEX pružala podršku istragama Kancelarije specijalizovanog tužilaštva, što se sastojalo iz uručivanja poziva za saslušanje, ali i organizovanja saslušanja na teritoriji Kosova.

Savet EU je potom produžio mandat EULEX-u 11. juna 2020. godine, a do 14. juna ove godine. Tadašnji kosovski predsednik, Hašim Tači i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Žozep Borelj, tada su dogovorili o jednogodišnjem tehničkom produžetku mandata razmenom pisama.

Do poslednjeg produženja mandata došlo je juna meseca ove godine, a do juna 2023. godine, dok je ujedno odlučeno da se zadatak prenosa operativne podrške dijalogu pod okriljem EU – prenese Kancelariji Evropske unije na Kosovu do 31. decembra 2022. godine, saošteno je tada iz EU.

Međutim, samo par dana kasnije oglasila se kosovska presdednica, Vjosa Osmani, koja je kazala da je putem pisma obavestila visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žosepa Borelja o nastavku mandata EULEX-u na još godinu dana.

Ujedno je saopšteno iz predsedništva da se mandat EULEX-u može produžiti na još godinu dana „ukoliko Osmani pozitivno oceni rad ove misije“.

Osmani je tada predložila da institucije EU „pružaju ekspertizu, savetodavne usluge, kao i finansijsku pomoć u pitanjima koja imaju veze sa reformama u pravdi“.

U pojašnjenju za KoSSev portparolka Joana Lakana (Ioanna Lachana), podsetivši na to da je Savet Evropske unije 3. juna produžio mandat EULEX-u, kazala je da on ostaje isti kao i prehodni, sa izuzetkom da zadatak pružanja operativne podrške Dijalogu kojim posreduje EU, EULEX treba da prenese na Kancelariju Evropske unije na Kosovu do 31. decembra 2022“.

„Nastavićemo da naporno radimo na ispunjavanju svog mandata kao podrške kosovskim institucijama vladavini prava i njihovim naporima da pravosudni sistem učine dostupnim svima i pouzdanom za širu javnost“, naglasila je Lakana tada za KoSSev.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.