EU: ZSO neće biti uporedna vlast, niti usvajati zakone, kako je još Mogerini predočila

Stav je Evropske unije da Zajednica srpskih opština(ZSO) na Kosovu „neće biti uporedna vlast i neće usvajati svoje zakone“, kako je to „vrlo jasno“ u kosovskom parlamentu predočila još 6. maja 2016. tadašnja visoka predstavnica Federika Mogerini.

Ove navode izneo je portparol visokog predstavnika EU, Žozepa Borelja, u odgovoru na pitanje agencije Beta, da razjasni da li Borelj i specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak i sad podržavaju poruku Mogerinijeve u pismu dostavljenom jedino vlastima u Prištini, ali ne i Beogradu, iz avgusta 2015, da ZSO „neće imati izvršna ovlašćenja“.

Sadržinu tog pisma je nedavno u Prištini Lajčaku, kao i javnosti, otkrio bivši kosovski premijer Isa Mustafa, a pismo nosi datum dan uoči potpisivanja konačnog sporazuma Beograd-Priština o stvaranju ZSO.

„Mi bismo želeli da vas uputimo“, kaže se u odgovoru Stana ovog agenciji, „na izjavu bivše VP EU Mogerini u Skupštini Kosova 6. maja 2016, u kojoj je ona jasno objasnila stav Evropske unije“.

Kako je dodao Boreljov portparol, „to je: Asocijacija/Zajednica opština sa srpskom većinom na Kosovu neće biti uporedna vlada unutar Kosova i neće usvajati sopstvene zakone“.

Federika Mogerini je takođe podvukla, navodi se u odgovoru Stana, da će ZSO „biti ustanovljena unutar postojećeg okvira zakona i vlasti Kosova, slediće zaključke Ustavnog suda, koji daju smernice da se zajamči da će, kad njegov nacrt bude urađen, Statut te Asocijacije/Zajednice biti odraz kosovskih zakona“.

I, kako je tad ukazala Mogerinijeva, ZSO će „omogućiti srpskoj zajednici na Kosovu da se u potpunosti ugradi u društvo“.

Beta je u upitu zvaničnicima u EU navela da Lajčak, pošto mu je Mustafa obelodanio pismo Mogerinijeve, nije komentarisao, opovrgao, niti potvrdio sadržinu pisma bivše visoke predstavnice EU.

Neki srpski zvaničnici su to ocenili, napomenula je ova agencija, kao „udarac nožem u leđa Beogradu“, a postavljeno je i pitanje uvida i poverenja u EU kao posrednika u dijalogu Beograd-Priština.

Ova agencija je i prošle nedelje zatražila od Federike Mogerini, sada rektora Koledža Evrope u Brižu, da objasni da li je i zašto sadržina tog pisma uoči potpisivanja sporazuma o ZSO držana u tajnosti od vlasti Srbije koje su sve vreme stavljale do znanja svoje ubeđenje da će ZSO imati izvršna ovlašćenja.

Odgovor međutim, do sada nije stigao.

Podsetimo, tema Zajednica srpskih opština postala je početkom meseca kamen spoticanja nastavka dijaloga u Briselu koji je nakon skoro dve godine tek jula meseca ponovo pokrenut. Dve strane nisu uspele da pronađu zajednički jezik oko ove teme. Dok Priština smatra da je ta tema zatvorena i da se o njoj ne treba više razgovarati, Beograd insistira da se o ovom pitanju nastave razgovori.

Dve strane takođe se ne slažu oko samog statuta ZSO. Priština insistira da se ovo telo formira na osnovu odluke Ustavnog suda Kosova o Sporazumu potpisanom u Briselu, čemu se Beograd protivi i to tumači kao svođenje ZSO na nivo Nevladine organizacije.

Specijalni predstavnik EU, Miroslav Lajčak posetio je nedavno Beograd i Prištinu, gde je sa zvaničnicima razgovarao o procesu dijaloga ali i formiranju ZSO.

Poručio je da ZSO treba biti deo konačnog sporazuma, ali i da će se njeno formiranje desiti nakon potpisivanja jednog takvog sporazuma.

Lajčak je iz Beograda, na pitanje o formiranju ZSO i insistiranju Prištine da do toga dođe u skladu sa odlukom Ustavnog suda, poručio da „Ustav nije biblija“, te da će on morati da se menja, što je izazvalo niz kritika zvaničnika kosovskih centralnih institucija.

Potom je pojasnio da su ustavne izmene u velikim procesima kao što je Briselski neophodne, te da se one odnose kako na Kosovo, tako i na Srbiju.

Danas su mediji ujedno preneli da će se nakon više od mesec dana ovog četvrtka nastaviti sa razgovorima u Briselu na ekspertskom nivou.

Međutim, prema nezvaničnim navodima, ni ovog četvrtka se neće razgovarati o ZSO, već o finansijskim pitanjima i imovinskim potraživanjima, o čemu je bilo reči i na prethodnim sastancima.