U vreme kada u javnosti traju žestoke polemike oko toga da li je za pravoslavni Vaskrs potreban policijski čas, ili je trebalo dozvoliti vernicima da prisustvuju liturgiji, jedan episkop naročito se ističe u jasnim i glasnim stavovima koji očigledno dopiru do vernog naroda. U pitanju je episkop Zahumsko – hercegovački i primorski Dimitrije, čija saopštenja za javnost, izjave za medije njega i sveštenstva, ne ostavljaju prostor za sumnju i podele među vernicima – piše SrpskaInfo.
“Ako bismo mogli zamisliti situaciju u kojoj se mere o zabrani javnih okupljanja ne bi odnosile na vernike, i tada bi zbog javanđeljske vere koja nas uči da je bližnji naš život, one trebalo da budu poštovane i primenjivane od strane hrišćana. Zbog toga je najtrezvenije da poštujemo sve odluke i preporuke gradskih, republičkih i državnih vlasti kojima se nastoji sprečiti širenje ovog opakog virusa i spasti što veći broj života. Ne smemo dozvoliti da ugrožavamo živote svojih bližnjih, jer su oni za svakog pravog hrišćanina najveća svetinja”, napisao je vladika u pismu vernicima na Lazarevu subotu, prenosi Sabornik.net.
Episkop Dimitrije osvrće se i na stavove pojedinih vernika koji, kada bi im ukazao na strašne posledice koje je koronavirus ostavio i ostavlja u Italiji, prosto konstatuju da su Italijani najstarija nacija u Evropi, „dovodeći me, hoću da verujem nesvesno, pred zaključak da ti ljudi, zbog svoje starosti i bolesti, ne zaslužuju ljubav svojih bližnjih i našu pažnju“.
“U koliki smo samo ponor bezosećaja upali, misleći da branimo veru, i koliko živimo život izmešten iz realnosti koja nas okružuje?! Zato, probudimo se i vidimo: Nije napadnuto hrišćanstvo, nego zdravlje i životi miliona ljudi svih vera i nacija sa kojima mi pravoslavni hrišćani delimo ovaj Božiji svet”, reči su vladike.
Kao što znamo, javnost polemiše i oko toga da li je Sveta pričest (Evharistija) prhvatljiva u vreme kada se nalazimo u stanju pandemije. Stavovi za i protiv su naročito pojačani nakon snimaka iz crkve Svetog Vasilija Ostroškog u Istočnom Sarajevu, gde je služena liturgija povodom Velikog četvrtka, uz prisustvo velikog broja vernika, koji su se pričešćivali jednom kašikom, kako se to inače radi.
Ne ovim povodom, episkop Dimitrije je napisao da Sveta Evharistija jeste lek i za isceljenje ove nove bolesti s kojom se susrećemo, ali ne kao medikament koji će sam po sebi da nas sačuva od zaraze “nego kao izraz ljubavi jednih prema drugima i time predpokušaj Hristove pobede nad smrću”.
“Ako se Evharistijom služimo da pokažemo sebi i drugima da smo bolji vernici od naših bližnjih, onda je uzalud prinosimo. Na kraju, ako žurimo da učestvujemo u Svetoj Evharistiji u manastirima da bismo se narugali odlukama svojih pastira smatrajući ih za ništavne, ili za odraz maloverja – uzalud tamo idemo. Tamo gde nema jedinstva, nego su podele, nema ni Evharistije. Tamo gde nema blagodarnosti, nego je ozlojeđenost, nema ni prave Evharistije. Tamo gde nema služenja, a ima samodovoljnosti, nema ni Evharistije. Sveta Evharistija se služi samo onda kada je služimo kao jedno Bogu blagodarno telo, bez unutrašnjih razdora, bez nadimanja nad drugim vernicima i bez gordog oglušivanja o molbe i blagoslove naših pastira”, obratio se vladika vernom narodu.
Prema njegovim rečima, ta dva sata našeg zajedničkog nedeljnog i prazničnog sabranja i delanja, što i znači reč liturgija, sada možemo, osim ličnom molitvom, budući da nam je zajednička onemogućena, plemeniti i na drugačiji način, ne manje svet od uobičajenog.
“Naime, možemo se (uz sve propisane mere predostrožnosti) potruditi oko nekog bolesnog, starog, ili prosto nekome od njih kome je ograničeno kretanje obaviti neophodnu nabavku i opet se, posle takve „liturgije“ pričestiti. Zar ne bi ovo bio divan način da živimo našu veru u ovom vremenu kad smo svi na ispitu, sebe duhovno obogaćujući, a bližnje, koliko nam je moguće, i duhovno i materijalno?”, pitanje je episkopa Dimitrija nad kojim bi svi trebalo da se zamislimo.
Kako njegove reči izgedaju u praksi mogli smo, između ostalog, da vidimo nedavno i na primeru manastira Žitomislić, čije je bratstvo obavestilo narod da će za praznik Blagovesti, manastirske kapije, na žalost, biti zatvorene.
“Sa tugom, ali isto tako sa punom odgovornošću i ljubavlju jednih prema drugima, shodno preporukama našeg Episkopa, a u skladu sa odlukama Kriznog štaba Hercegovačko-neretvanskog kantona, doneli smo ovu odluku. Uzimajući u obzir sve veće širenje koronavirusa u Mostaru, a odnedavno i u susednoj opštini Čitluk, moramo pokazati još veću dozu opreza i ostati u svojim domovima. Blagoveštenje ćemo proslaviti tako što ćemo svetu liturgiju služiti samo mi, bratstvo svete obitelji, a vi braćo i sestre, u to vreme, u svojim domovima, stanite na usrdnu molitvu! Iako razdvojeni fizički, budimo objedinjeni svezom Duha u molitvi koja, i na ovaj način, može biti saborna”, navedeno je u Odluci.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
