Budućnost Srbije leži u Evropi. Znamo da još uvek preostaje mnogo veoma teškog posla. Predsednik Vučić je bio jasan u pogledu toga da je budućnost Srbije u Evropi, započevši sa jedinstvenim tržištem, poručio je Džejms O’Brajan.
„Takođe je bio jasan da razume da to ide uz određene reforme. U toku su razgovori o promeni načina nekih isplata, i načina na koji se sprovode odgovornosti carine, kako bi transport robe bio brži, tako da je sve to zarad primene četiri slobode kojima se podvlači celokupni evropski projekat. To će zahtevati neke promene u načinu na koji se Srbija angažuje u regionu, na njima (državama Balkana prim.red.) je da to reše“, kazao je pomoćnik američkog državnog sekretara danas.
Konferencija za medije, na kojoj je govorio, organizovana je povodom 25. godišnjice bombardovanja tadašnje SRJ, koje je u pozivu za konferenciju predstavljeno kao: „Početak operacije savezničkih snaga, odgovor NATO-a na humanitarnu krizu na Kosovu i put napred ka stabilnijem prosperitetnijem i bezbednijem Balkanu“.
„Radi se o stvarno važnom nastavku posvećenosti od trenutka kada su se završili ratovi devedesetih i ranih dvehiljaditih, da region treba da se ohrabri da se reformiše i sa cementiranim mestom u Evropi“, naveo je O’Brajen.
Sada izbor pred liderima u regionu
Smatra da se u celini, kada je u pitanju odnos Zapadnog Balkana i evroatlantskih integracija, ipak radi o vrlo „jakom odnosu“, pri kojem se „približava rešenju jednog broja težih pitanja“.
Podsećajući se perioda kada je u devedesetim bio angažovan oko postizanja mira u BiH i kasnije na Kosovu, napravio je poređenje sa slučajem Severne Irske, kako se u početku nije verovalo u mir, a da su potom došle generacije koje su postupile na drugačiji način.
„Izbor je sada pred lidere u regionu. Pokušali smo da budemo vrlo jasni o specifičnim koracima koje treba da se preduzmu na tom putu, ali fundamentalni izbori su izbor ličnosti i hrabrosti i na tome radimo sa liderima da i oni osete da se izraze i da se brzo krene napred“, kaže diplomata.
„Sada smo u situaciji da šest zemalja na Zapadnom Balkanu kažu da žele da budu deo Evrope. Evropa je to sada priznala i angažuje se sa svakom i oni su u različitim fazama ovog procesa“, dodao je uz objašnjenje da su već tri zemlje sa Zapadnog Balkana članice NATO-a.
Nezavisnost Kosova nije bila predviđena kada se desila intervencija NATO-a
Naglasio je da je Kosovo sada „nezavisna država, koju priznaje preko 100 država“, ali i da to „nije bilo predviđeno onda kada se desila intervencija pre nekoliko godina“, odnosno bombardovanje nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije.
Govoreći o početku rata, odnosno „humanitarne intervencije“, kako se to na zapadu zvanično predstavlja, O’Brajan kaže: Cilj je bio da se zaustavi nasilje i obezbede puna prava građanima Kosova.
„Cilj je bilo da se spreči izgladnjivanje i smrzavanje ljudi nad kojima je sprovođeno nasilje dok su prelazili planinama. To je postignuto. Milioni ljudi se vratilo u domove vrlo brzo nakon rata. Za sve je probleme uspostavljen mir između država“.
Priznajući da ipak ima „veoma teških sporadičnih perioda“, kaže da su „obe zemlje posvećene širem evropskom prostoru“.
„Pronaći će put napred baš kao i što je svaka druga evropska zemlja morala to da uradi sa svojim susedom kako bi izgradili ovaj neverovatno uspešan projekat – jedinstveno evropsko tržište i Evropsku Uniju“, rekao je O’Brajan.
O razgovorima sa Kutlešićem: Odluka o upotrebi sile ležala u drugim rukama
Na pitanje našeg portala da prokomentariše navode pokojnog profesora ustavnog prava Vladana Kutlešića, koji je svedočio u više navrata da je kao osoba od poverenja Slobodana Miloševića u mesecima 1998, navodno vodio uspešne tajne pregovore upravo sa Džejmsom O’Brajanom, tadašnjim pravnikom u timu Medlin Olbrajt, vrlo se pohvalno izražavajući i o samom O’Brajanu, kao i rezultatima tog zajedničkog rada, da bi taj rad, bez ikakvog objašnjenja sa bilo koje strane, bio navodno naglo prekinut od leta iste godine, te da su se njih dvojica ponovo sreli u Rambujeu, kada su ponovo na inicijativu O’Brajana nastavili da rade kako bi se rat izbegao, Kutlešić potom bio i povučen od strane Beograda, O’Brajan je podsetio na to da su se u to vreme – od ’98 do 99, vodili brojni razgovori, a da je sam Kutlešić bio „talentovani pravnik“, te da mu je žao što je čuo da je preminuo.
Naglasio je da je odluka o upotrebi sile ležala u drugim rukama umesto na moći razgovora njih dvojice.
„Cilj je bio da se zaustavi nasilje i da se obezbede prava građanima na Kosovu. Taj se rad odvijao na brojnim mestima. Neki od njih su bili u malim grupama advokata, veći deo je bio sa garniturom diplomata koje je u različito vreme vodio sekretar, Olbrajtova sa naše strane, ambasador Holbruk, ambasador Hil, koji je tada radio u regionalnom kapacitetu iz svoje baze. Ti razgovori su bili veoma intenzivni tokom čitavog tog perioda. (…) Često sam dolazio u Beograd u drugoj polovini 98. pa nisam baš siguran o kakvom se zatišju radilo. (…) Bilo je razgovora tokom celog tog perioda. A ako se sećate ove jeseni 1998. godine, tada je stvarno Srbija – bilo je tada Ministarstvo unutrašnjih poslova (policija), i uz malu pomoć vojske, organizovala veliku operaciju koja je dovela izvestan broj kosovskih civila u veoma opasnu situaciju u kojoj su bili u opasnosti od smrzavanja i gladovanja. Tako da smo usred tog perioda morali da se nosimo sa hitnom krizom koja je uključivala upotrebu sile. I to je problem sa ovakvim razgovorima. Iako mislim da smo mogli da vidimo put ka nekoj situaciji u kojoj bi ljudi na Kosovu imali kontrolu nad svojim životima i sposobnost da upravljaju sobom, odluka o upotrebi sile je ležala u drugim rukama, nego kod nas dvoje. I to je u krajnjoj liniji dovelo do neuspeha mirovnih pregovora u proleće 1999“.
Odluka o upotrebi sile teška odluka, sa stvarnim posledicama po ljude ali upotreba sile od strane NATO-a bila neophodna
U nastavku odgovora posebno se dotakao godišnjice bombardovanja, naglasivši da je obeležavanje bilo koje upotrebe snaga „veoma otrežnjujući i težak događaj“.
„Zato što priznajem da odluka o upotrebi sile i način na koji se ona koristi, uvek nosi sa sobom brojne teške odluke i ima stvarne posledice po ljudska bića“, kaže američki zvaničnik.
Međutim, dodaje i da je upotreba sile od strane NATO-a bila „neophodna“.
„Jer je tadašnja vlada (SRJ prim.red.) odlučila da ide dalje sa upotrebom sile, a ne da nastavi razgovore“, podsetio je O’Brajan.
„Sastajao sam se sa mnogim drugima, uključujući i sa g. Kutlešićem, u Francuskoj dva puta i bili smo u Beogradu u danu kada je ta vojna operacija započela. Mislili smo da je to jedina opcija da zaustavimo ono što je izgledalo kao ogromna humanitarna posledica sa više od milion ljudi prisiljenih da napuste svoje domove i da prelaze granice često u nebezbednoj situaciji. Zato smo uradili ono što smo uradili. To je donelo sa sobom mnogo veoma teških situacija, ali smo bili zadovoljni kada je konačno mir mogao da se postigne. I ljudi bi mogli da se vrate svojim domovima i počnu da obnavljaju svoje živote. To je ono što smo pokušavali da uradimo. To je bio proces povezivanja od vrha, od predsednika u SAD i premijera u Evropi sa predsednikom u Beogradu, pa sve tokom, i u stvari, nakon što je vojna operacija počela. Tako da nije bilo prekida, ni odlaska od pitanja. Sama odluka, pribegavanje sili je ono što je dovelo do situacije da odajemo komemoracija ove nedelje. I uz to, mislim da ne treba da se fokusiramo na – znate, kada dvoje ljudi sede sami u sobi, radilo se o svim vladama, radeći sa svim alatima koje su imali na raspolaganju da pokušaju da izbegnu kolaps u upravljanju humanitarnom krizom i okončaju ono što je bilo prilično užasno nasilje“.
Opširnije o tome i ostalim O’Brajanovim porukama u:
O’Brajen: ZSO ključni element da Kosovo dobije ono što kaže da želi, a to je međunarodno članstvo
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
