Društva pod sedativima

Milivoje Mihajlović, rođen je 1958. godine u Prištini. O događajima na Kosovu izveštavao je za prištinsko „Jedinstvo“, Tanjug, Radio-televiziju Beograd, BBC, APTN, Agenciju Frans Press, CBS… Bio je glavni urednik Radio Prištine, osnivač Media centra, urednik informativnog programa YU-info televizije, direktor Radio Beograda.

Piše: Milivoje Mihajlović

Poštovani prijatelju,

Naslov tvog teksta “Da li je Hašim Tači albanski Tarzan?“ je, regionalno  posmatrano, bolno asocijativan. Svima je jasno koliko „Tarzana“ ima u ovim našim krajevima. Pored njih , jedino je sigurno da mi živimo  – u džungli. Regionalna saradnja bi mogla da se okvalifikuje kao – „poslovni dilovi nekoliko Tarzana iz nekoliko džungli na području jugoistočne Evrope“.  

Ruku na srce, „Tarzan“ je postao sinonim za vladara od Amerike i Rusije, do Britanije i Italije. Samo, tamo su džungle nešto pitomije od ovih naših. S kraja na kraj sveta vladaju polupismeni i arogantni, u kriminalu ogrezli prevaranti i prodavci magle, od kojih bi mnogi, bez lekarskog uputa, mogli da uđu u svaku ludnicu. To su ljudi jači od sistema. Za većinu njih bi važilo, što bi rekao Marko Miljanov „više junak, neg pobožan čovjek“. Nema institucija, nema pravednosti, nema principijelnosti, nema odgovornosti… Sva moć je u jednim rukama, sve poluge kontrole… i čekić i nakovanj. Sistemi u kojima živimo su plen tih novih „Tarzana“. Oni su  zaustavili normalnu društvenu dinamiku i sveli je na iluziju i prevaru. Na ignorisanje građana i ponižavanje stvarnosti. Normalni svet je daleko odmakao od nas.

Beogradska štampa je puna tekstova o tome kako testove za malu maturu čuvaju pripadnici policije i tajne policije. Kamere, specijalci i helikopteri prate memorijski fleš na kojem su testovi za učenike osmog razreda – od mesta gde su izrađeni, do tajne štamparije. Ti testovi imaju bolje obezbeđenje nego što ga je imao ruski predsednik Putin kada je nedavno posetio Beograd. Đaci će testove raditi u učionicama koje su potpuno bezbednosno pokrivene, džameri će ometatati mobilnu telefoniju, sve će biti pod kamerama…

Neverovatno! U zemlji u kojoj bivši predsednik nije znao da odgovori na pitanje novinara – kako se zove fakultet na kojem je u poznim godinama diplomirao i u kojoj  se sumnja da su neki ministri kupili fakultetske diplome i doktorske titule, test za osnovce ima bolje obezbeđenje nego američki predsednik Tramp.

Osnovna poluga obmane građana su mediji. Lažne vesti postaju glavne vesti. Jedan beogradski tabloid je prošle godine na 320 naslovnih strana objavio 362 lažne vesti! Još nekoliko tabloida u prestonici se bori za primat u objavljivanju netačnih informacija, besmislenih konstrukcija i kontaminiranju javnog mnenja. Toliko laži i otrova ima u njima i verujem da kada bi nekoliko brojeva tih tabloida bacili u Savu ili Dunav – nastao bi pomor ribe.

Od 960 hiljada medijskih objava u novinama, na televizijama, društvenim mrežama u Srbiji, koliko  je analizirala jedna agencija, samo je četiri odsto tekstova bilo o ekonomiji. U to su ubrojane i izjave političara o ekonomskim temama. Politika kao sudbina! Okovani smo politikom. Zaključani u virtuelnu sobu spinovanja. Balkanska društva su pod sedativima. Totalitarni refleks stvara potrebu da se sve kontroliše, da se napravi poredak koji odgovara samo jednoj grupi ljudi koja se bogati. Ostali mogu da biraju – da li će da trpe i ćute ili će da idu u pečalbu.

U Prištini američki ambasador mora da upozorava da ne treba na funkcije imenovati ljude sa optužnica. U Tirani su mesecima glavne vesti o predstavi pod suzavcem u trouglu – premijer, predsednik i nepostojeću ustavni sud, a tu su i mafijaški bosovi koji kupuju glasove za Edija Ramu. U Crnoj Gori vlast „izvodi Crkvu na ulicu“ i pravi besmislenu krizu sa ciljem da zapadnim mentorima ponudi popuštanje kao rešenje. Beograd se guši u spinovima o „ratu na Severu Kosova“, o otimačini srpskih svetinja u Crnoj Gori da bi režim produžio vladavinu za još koji mesec. U Skoplju i dalje Gruevski kriv za sve. U Bosni i Hercegovini – dva od tri „Valtera“ u predsedništvu se utrkuju u svađalačkim izjavama. Sve se to događa dok armije sposobnih mladih i školovanih ljudi čekaju u redovima pred zapadnim konzulatima. Stvarno, a virtuelno – skoro kao Briselski dijalog.

Ali, naši „Tarzani“ su polako postali robovi sistema koje su uspostavili. Omogućili su pripadnicima svog ganga da steknu veliko bogatstvo, stvorili snažan rivalitet među kumovima, ortacima i rođacima, otuđili svoju „ekipu“ od ostatka društva. Stekli su mnogo veće bogatstvo nego što su mogli da pretpostavljaju. Smanjili su broj prijatelja, a povećali broj neprijatelja. Sistem koji su izgradili će, da bi sebe spasao, pokušati njih da žrtvuje. Koketirali sa podzemljem i sve odluke sami donosili, pa kumovi i prijatelji znaju da će svoj plen najbolje sačuvati ako, na kraju balade, „šef“ bude glavni i jedini kriv za sve. Plen je ogroman i, sva je prilika, na njega će kidisati politički protivnici, međunarodna politička mafija, obaveštajno podzemlje i mnogi željni slave, moći i para.

Godinama su simulirali sukobe, režirali veštačke krize, podsticali mržnju i strahove među narodima, bez ijednog nacionalnog i državnog cilja. Društva u kojima živimo su njihov plen. Ali i lovac često postane plen.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.