Deset strana Figaroa: „Na Kosovu srpski duh otpora“, pretnje i uvrede uredniku?

Mitrovica, Šetalište, Most
FOTO: Chris McGrath/Staff/Getty images

Francuski „Figaro“ objavio je na deset stranica reportažu sa KiM, u kojoj se konstatuje da su Srbi na toj teritoriji tretirani kao građani drugog reda. Tekst je juče za RTS komentarisao i francuski humanitarac Arno Gujon, rekavši da su ovom listu osam godina slali informacije o Kosovu i Metohiji i da je sada osvanulo deset strana o tome kako žive Srbi. U međuvremenu, preko Tvitera urednik Kristof Bizo, objavio je da je dobio uvrede i pretnje smrću zbog ove reportaže „od nekih Albanaca“, zbog čega je kao svoj odgovor naveo da je opet podelio ovaj tekst.

Dvadeset godina nakon rata na Kosovu, 100.000 pravoslavnih Srba još uvek živi u samoproglašenoj bivšoj jugoslovenskoj pokrajini (2008. godine). Osetljiva manjina živi na ovoj teritoriji u kojoj živi dva miliona Albanaca – muslimana, koju predvodi vlada koja ih tretira kao građane drugog reda – navodi se u uvodu teksta.

U tekstu pod naslovom „Srpski duh otpora“, opisuje se kako se Srbi na Kosovu i dalje bore za opstanak, uprkos činjenici da ih je preostalo svega oko 100.000 i da su okruženi sa oko dva miliona Albanaca, jer je oko 250.000 Srba bilo prinuđeno da napusti svoje domove.

„Figaro“ podseća da je od 1999. godine na Kosovu i Metohiji, koje pravoslavni Srbi smatraju svojim Jerusalimom, uništeno oko 150 crkava, kapela i manastira, i da se sve to dogodilo tokom i nakon 78 dana vazdušnih napada NATO-a, pokrenutih bez mandata Ujedinjenih nacija.

„Figaro“ je svoje čitaoce detaljno informisao i o nedavnom upadu albanskih specijalaca na sever Kosova i Metohije, a autor je tu akciju nazvao brutalnim obeležavanjem godišnjice dolaska međunarodnih snaga.

„Zvanično, cilj je bio razbijanje mreže korupcije i krijumčarenja. To će zasmejati bilo koga ko poznaje Kosovo, imajući u vidu da je ono stecište svih mogućih prevara i zla: od trgovine belim robljem i krađe automobila, preko opojnih droga, pa čak i trgovine ljudskim organima“, navodi se u tekstu.

Srbi se danas, kako opisuje „Figaro“, grupišu u enklavama i izloženi su stalnoj pretnji iznenadnog nasilja, ali uspevaju da podnesu tešku sadašnjost ugledajući se na bogatu prošlost.

Uvrede i pretnje uredniku nakon teksta?

U međuvremenu na Tviteru je osvanula poruka sa stranice potpisane imenom Kristofera Bizoa (Christophe Buisson), urednika Figaroa uz link ove reportaže:

„Pošto sam dobio uvrede i pretnje smrću od nekih Albanaca, zbog toga što sam objavio u Figaru, izveštaj o Srbima sa Kosova, ponovo objavljujem“.

Opisujući položaj Srba na Kosovu, reporter „Figaroa“ postavlja pitanje da li je tu reč o aparthejdu, diskriminaciji ili možda segregaciji.

„Na drugim mestima, međunarodna zajednica, uvek spremna na odbranu ljudskih prava, ne bi se libila da ovim pojmovima označi Prištinu. Ipak, osim Rusije, niko ne brani Srbe. Zahvaljujući nekažnjenosti, vrlo dobro svesna odobravanja SAD i EU, kosovska vlada vrši sve jači pritisak“, navodi se u tekstu.

„Figaro“ podseća i na niz jednostranih poteza Prištine, poput uvođenja takse od 100 odsto za proizvode iz Srbije, postepenog ukidanja granice između Kosova i Albanije, i na kraju „formiranja profesionalne vojske“, uz konstataciju da su „Srbi na Kosovu žrtve odmeravanja snaga koje ne najavljuje ništa dobro“.

U okviru reportaže, autor Žan Luj Tramble je intervjuisao francuskog humanitarca, predsednika udruženja „Solidarnost za Kosovo“, Arnoa Gujona, koji je objasnio zašto mu Priština od 10. septembra prošle godine zabranjuje ulazak na Kosovo i pružanje pomoći i podrške srpskom stanovništvu.

„Moje vozilo su potpuno razmontirali, a mene podvrgli apsurdnom ispitivanju dva agenta bezbednosne službe koji su došli specijalno iz Prištine. Operacija je trajala nekoliko sati, da bi mi na kraju ta dva službenika dali zabranu ulaska i boravka na Kosovu. U tom dokumentu ne spominje se ni razlog ni motiv za tako nešto, pošto nisam počinio nikakvo krivično delo“, rekao je Gujon.

On je uveren da je postao nepoželjan na Kosovu zato što čini sve da zapadnom javnom mnjenju približi humanitarnu situaciju i probleme srpskog naroda.

„To me neće sprečiti da nastavim dalje, jer Srbima na Kosovu je potrebna podrška. Njihov duh otpora je netaknut – ugledajmo se na njih“, kazao je Gujon.

B92

RTS/KoSSev- Gujon: Osam godina je on dobijao informacije o Kosovu i Metohiji i evo osam godina kasnije dobili smo deset strana

Arno Gujon je, gostujući juče u Jutarnjem programu RTS-a, rekao da zasluge za reportažu idu trojici hrabih novinara magazina Figaro, podsetivši da je Figaro najčitaniji i najprodavaniji časopis u Francuskoj i da će svaki čitalac imati priliku da se upozna sa onim što se dešava na KiM već 20 godina.

„Oni su napravili fenomenalnu repotažu koja istinski govori o humanitarnoj situaciji u enklavama na Kosovu i Metohiji“, rekao je juče u studiju RTS-a.

Ukazao je da novinari uglavnom pre nego što odu na Kosovo i Metohiju veoma slabo znaju o tome, kao i da to vidi jer uvek kontaktiraju njegovu organizaciju.

Kaže da je novinara magazina Figaro koji je napravio ovu reportažu upoznao pre osam godina i da mu je i tada govorio o KiM.

„Svake godine je on dobijao naše izveštaje, pisma, mejlove i osam godina kasnije dobili smo deset strana u magazinu Figaro o toj situaciji. Naravno da kada je otišao na lice mesta on je mogao da se uveri u ono što smo mi govorili svih ovih godina, da se uveri da monasi žive iza bodljikavih žica, da se ne može pričati na srpskom jeziku u Đakovici, da ima puno krađa svugde na KiM i da su napadi i dalje česti i da ljudska prava za Srbe i nacionalne manjine na KiM nisu ispoštovana“, objasnio je Gujon.

Dodao je da su reakcije na reportažu ogromne i na društvenim mrežema odjek je bio ogroman i u Francuskoj i u Srbiji.

„Baš je jutros napisao glavni urednik Figaroa na Tviteru odjek koji ima taj članak u Francuskoj pokazuje da su ljudi željni da saznaju šta se dešava tamo, ali da se preretko govori o tome. On kaže treba danas da znamo da su i Srbi žrtve na KiM i da Srbin može da bude žrtva zato što o tome skoro niko da nije govorio tokom 20 godina“, kaže Gujon.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.