Kosovski svirepi april i pusta zemlja

Dragutin Nenezić je pravnik iz Beograda koji više od deset godina radi na Kosovu. Tokom rada u advokaturi, savetovao je i zastupao stranke u privatizacionim i imovinskim sporovima pred prištinskim sudovima, i vremenom se profilisao kao ekspert za pitanje imovine na Kosovu i u Metohiji, u kom svojstvu je učestvovao u različitim forumima i inicijativama. Trenutno radi kao konsultant u oblasti infrastrukture, energetike i ekologije, kao i javnih politika/FOTO: KoSSev
Dragutin Nenezić je pravnik iz Beograda koji više od deset godina radi na Kosovu i Metohiji. Tokom rada u advokaturi, savetovao je i zastupao stranke u privatizacionim i imovinskim sporovima pred prištinskim sudovima, i vremenom se profilisao kao ekspert za pitanje imovine na Kosovu i Metohiji, u kom svojstvu je učestvovao u različitim forumima i inicijativama. Trenutno radi kao konsultant u oblasti infrastrukture, energetike i ekologije, kao i javnih politika/FOTO: KoSSev

U ovoj raspodnutoj jami među brdima
U bledoj mesečini, trava peva
Na obaljenim grobovima, oko kapele,
Tamo je prazna kapela, jedino vetru dom.

T.S. Eliot, Pusta zemlja (prepev Ivana Lalića)

U proteklih nekoliko nedelja, postalo je jasno da se ubrzano obavljaju završni radovi za brzo rešavanje kosovskog problema pre svih anticipiranih nestabilnosti koje mogu uslediti kada ruske snage uđu u Odesu, Tramp pobedi na izborima i tako dalje. Izvođači ovih radova su združene snage političkog zapada, a na prvi pogled deluje da će pobednik biti Kurti sa svojom svitom pseudointelektualnih srbomrzaca. Međutim, bojim se da je, kako se to danas popularno kaže, u konačnici to nebitno, jer će gubitnik svakako biti srpski narod na Kosovu i Metohiji, uključujući tu i Srpsku Pravoslavnu Crkvu. No, krenimo redom.

„Rešavanje“ problema dinara

Od Lajčaka smo čuli da se nada rešenju problema dinara ove nedelje. Šta to može da znači? Bez poznavanja detalja pregovora, pristupam ovom pitanju vrlo jednostavno – Beograd insistira na radu Poštanske štedionice (ali, kako smo čuli, bez prodaje nekoj banci licenciranoj na Kosovu), dok Priština insistira na prenosu novca sopstvenoj centralnoj banci.

Da bi se Poštanska štedionica licencirala, potrebno je vreme, a poželjan je i poseban sporazum, kao za Telekom i EPS, odnosno MTS i Elektrosever. Ukoliko do tog sporazuma dođe ove nedelje, samo licenciranje će trajati mesecima ili godinama, i to bi tako bilo i bez sporazuma. Dakle, to je dugoročno rešenje, koje neće rešiti ništa ove nedelje.

S druge strane, novac se CBK može preneti verovatno već sledeće nedelje, samo dok se definišu tehnički detalji kojima će pokušati da se očuva statusna neutralnost. Da li priželjkujem ovakav ishod, ili sam možda zadovoljan njime? Nikako! Ali, nažalost, ne vidim drugu opciju, a svakako sam zabrinut posledicama, jer će se ubrzo po izvršenju tog prenosa, otvoriti pitanje po kom osnovu će se, i u kom iznosu, ljudima isplaćivati njihova primanja, i tada će se pokazati da je dinar samo povod ili uvod u konačno demontiranje srpskih institucija koje nekim čudom još deluju na Kosovu.

Prijem u Savet Evrope

Posle objavljivanja zvaničnih dokumenata prošle nedelje, mislim da je jasno da se Kosovo kreće ka članstvu, i da to može da zaustavi samo ozbiljno političko iznenađenje prilikom daljeg odlučivanja. Ovde bih ostavio po strani da li su ili ne postojali drugi uslovi pored sprovođenja odluke ustavnog suda o imovini Manastira Visoki Dečani, i kako se od toga došlo do trenutnih formulacija (gde se npr. u vezi sa formiranjem ZSO nešto preporučuje – „it is recommended“ – dok se za druge, opštije obaveze koristi „should“), i umesto toga se fokusirao na stvarne posledice. A najkrupnija je, kako se čini, izgledna tužba. Kakav će biti njen sadržaj, te kakav će biti njen odnos prema tužbi koju najavljuje Kurti, veliko je pitanje, ali da se nešto loše sprema govori i to da se, u okviru predstojećeg popisa (za koji, u ovom trenutku, još ne znamo da li će i u kojoj meri moći da prikaže realno stanje u srpskim sredinama – kao i kakve će biti posledice toga), prikupljaju podaci o ratnoj šteti.

Politički, verujem da će se prijemom u dobroj meri amortizovati kritike zbog sprovođenja dečanske presude, te da će možda na talasu toga biti raspisani i vanredni izbori, na kojima će Kurti nažalost ubedljivo pobediti, i time se dodatno pripremiti za ono što predstoji.

S druge strane administrativne linije, lično bih voleo da se na ovaj izgledni fijasko beogradske kosovske (i ne samo kosovske) politike reaguje proaktivnije, i da ne ostane, kako to obično biva, na retorici, uz fokus isključivo na fasadnu statusnu neutralnost.

EU perspektiva

A šta to predstoji? Po svemu sudeći, kada se jednom briselska gospoda o tome konačno dogovore, predstoji potvrda obaveznosti evropskog sporazuma od prošle godine (na sramotu svih koji i dalje to negiraju, uprkos neverovatno izdašnom i svakodnevnom demantovanju kroz pogoršanje stanja na terenu, te pogoršanje međunarodne pozicije Srbije o kom slušamo sada već svake nedelje). Vredi podsetiti da u tom sporazumu dve najkrupnije obaveze na strani Prištine ostaju ZSO i formalizacija statusa SPC.

Obe će, kako sad izgleda, biti ostavljene novoj Kurtijevoj vladi, da u, famoznim (potencijalno) promenjenim geopolitičkim okolnostima, dovrši svoj posao i izbriše svaki trag Srba, srpstva i Srbije sa Kosova.

Možda se to i ne desi pre evropskih izbora, čime bi se u očekivani period nestabilnosti ušlo bez jasno definisane situacije. To bi možda za Srbe bilo dobro, ali baš zato sumnjam da će evropske birokrate to dozvoliti.

Bjež’ u crkvu Kraljeviću Marko

Isto tako, možda i ne bude vanrednih izbora, pa možda ni ne dođe do prijema u Savet Evrope, ili pak možda ne bude dogovoreno da Beograd prebacuje novac CBK. I pored vidljivog ubrzanja da se stvari tako raspletu, sve je moguće, ali nikad ne treba gubiti iz vida šta je, sad već belodano, krajnji cilj kako političkog Zapada – da jednom zasvagda (iako znamo da to tako nikad ne biva) reši problem Kosova onako kako on to želi, pre nego nastane i puka mogućnost da se to reši drugačije (i bez obzira na to što često ne biva ni da se svaka takva mogućnost realizuje) – tako i Kurtija, a što sam već naveo gore.

I svaka beogradska kosovska politika treba da polazi upravo od te dve činjenice, a čini se da to sad nije slučaj. Prema Zapadu, Beograd je kooperativan do krajnjih granica, dok je prema Kurtiju Beograd suštinski tolerantan, ako zanemarimo retoriku. I zbog toga, kada govorimo o Beogradu, ne možemo ići dalje od fasade.

Stoga, mogu samo da čitaoce uputim na narodnu epsku pesmu, u kojoj Kraljević Marko dolazi na Kosovo, i sprovodeći savet svoje plemenite Jevrosime majke, rešava spor među četiri tabora ni po babu ni po stričevima, uz ono danas nikad relevantnije „Malo l’ ti je? Ostala ti pusta!“. Njegov otac, nezadovoljan takvim ishodom spora, počinje da ga juri želeći da ga kazni, a Marko počinje da beži „oko bijele Samodreže crkve“, sa veoma dobrim, i takođe danas nikad relevantnijim razlogom – „jer se njemu, brate, ne pristoji/Sa svojim se biti roditeljem“. U tom trenutku, začuje se glas koji mu kaže „Bjež’ u crkvu, Kraljeviću Marko/Vidiš gdje ćeš danas poginuti/Poginuti od svog roditelja, A za pravdu Boga istinoga“. Sklonivši se u crkvu, Kraljević Marko sačuva svoj život, svaki od tabora mu saopšti svoje želje (pobednički lepe, gubitnički ružne), te se svaka od njih i ostvari.

U velikom sam iskušenju da u dane Velikog posta uporedim Srbe na Kosovu i u Metohiji sa Kraljevićem Markom, a u još većem da ukažem na to da se danas Samodreža crkva nalazi u katastrofalnom stanju, te da se bojim da, ukoliko se moja nagađanja obistine, ovaj pristup iz pesme više neće biti moguć. Praštajte mi na tome.



 Izražena mišljenja i stavovi predstavljaju mišljenja i stavove autora i ne odražavaju nužno stavove redakcije ili donatora.



 



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.