Dobro jutro, vi ste na pola puta

Dobro jutro, pripremite lične karte… Prijatan glas na prednjim vratima noćnog prevoza, relacija Beograd – Kosovska Mitrovica. Prepun autobus različitih mišljenja, pola, vere, političkog opredeljenja, budnih i uspavanih. Ali pred slovom zakona na kosovskoj strani granice svi su isto krivi, a najviše trgovački putnik sa svojim torbama posuđa koje je pripremio za neku prezentaciju, verovatno negde na severu. Elem, ni lepo odelo, poslovan stav, molbe, a ni poznanstva, nisu vratila našeg saputnika u autobus. Ostao je na granici. Interesantno, njegovo posuđe su bile lične karte svih nas, jer mi smo nastavili put, a da dokumenta nisu ni pregledana. I počeo je dan.

Svitanje na putu ka našem gradu otkriva malo snega sa leve strane puta, dok su se sa desne jasno videle tone smeća i plastike koje je nemirni Ibar naneo tokom nedavnih uobičajenih 'poplava' naše reke. To smeće nam nije stiglo iz južnog dela; ili živimo kao u Insajderu, pa se razbacujemo, ili nemamo deponiju. Eto ideje za projekat da se to čisti narednih šest meseci.

Nekada je bolje putovati noću. Kažu, vidiš Mesec, blejiš u zvezde. Ali nije promakao još uvek okićen Leposavić. Valjda je to jedino sjajno u ovom tamnom vilajetu.

S obzirom na to da smo zbog dobrog jutra kasnili na briselskoj granici, uveliko je svanulo kada sam prolazio pored najvišeg dimnjaka na Balkanu. Lepo izgleda, moćno. Kao zakleti ekolog tvrdim da mi nedostaje onaj dim i izmaglica u večernjim satima. To bi značilo desetine vezanih vagona put Srbije, ali i granica…Nema za Trepču ni plan "Y", već pitanje "why?" Nema veze, njeni resursi su pod zemljom, pa se ne vide. Sramota je nositi titulu 4. rudnika olova i cinka u Evropi i još biti vlasništvo Srbije. Vidim da je Srbiji najteže kad je nešto njeno, a Trepča nije na vodi.

Ušli u grad. Univerzitetski, hteli neki to, ili ne. Još mi odzvanja, "džaba nama Pravni fakultet u Kosovskoj Mitrovici…", a znam da nisam spavao u putu, pa tako nisam ni sanjao taj košmar. Jer, biće da džaba nama i profesora i lekara u najavi. Za početak očekujem da studenti našeg Pravnog fakulteta s pravom puste glas, ili neka se organizuju da se čisti korito Ibra, volonterski, jer to je in.
 
Dođosmo do kraja puta, dalje ne ide sa ovim tablicama. Pogled na pijacu koja zvanično počinje da radi od 1. marta. Odlična ideja, korisna i višestruko isplativa. Trebalo bi paralelno osloboditi trotoare za naše ponosne borce protiv bele kuge, a to su mlade mame koje guraju dečja kolica. Znači, ima mesta na pijaci za sve koji prodaju na improvizovanim tezgama po gradu. Neka se sakupe i bore za kupce jednostavnom metodom. Jeftino i kvalitetno. Ako kažem da komšije sa one strane mosta dolaze da pazare na toj pijaci, a mi to radimo u Bošnjačkoj mahali, ne znači da imam odlično zapažanje. Samo sam čuo da pitaju gde je ubrano to voće i povrće, jer oni znaju najbolje cenu jeftinih paprika sasvim prirodno obogaćenih…
 
Nije sve tako crno kada svane. Osećam da će ovog proleća proraditi semafori, da će neko posaditi neki čempres, omoriku, ili neki drugi visoki četinar na kružni tok. Sat nam ne treba, u našem gradu svako svakog može pitati koliko je sati. On je stao svakako. Ne radi. Javite mi ako radi bioskop, makar gledao i Top Gun.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.