Društvo novinara Kosova i Metohije (DNKiM) i Udruženje novinara Srbije (UNS) zatražili su od UNMIK-a, EULEX-a i prištinskih institucija da sprovedu istragu o ubijenim i nestalim novinarima na Kosovu i Metohiji u periodu od 1998. do 2000, da pronađu krivce, kazne ih i da porodicama žrtava daju pravičnu nadoknadu.
Društvo novinara KiM i Udruženje novinara Srbije ističu da podržavaju rad Savetodavne Komisije za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Prištini i istovremeno skreću pažnju, na, kako navode, jasno ustanovljene propuste u policijskom i pravosudnom radu UNMIK-a i drastična kršenja Evropske konvencije o ljudskim pravima u slučajevima nestalih i ubijenih novinara.
"Pokazalo se da za kidnapovanja i ubistva nije sprovedena čak ni minimalna istraga, a u slučajevima gde su postajali svedoci i ukazano na potencijalne počinioce – niko od njih nikada nije saslušan," naglašava se u saopštenju ovih udruženja.
Novinarska udruženja pozvala su Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN-a da javno saopšti šta je uradio nakon što su objavljeni zaključci ove Komisije. U saopštenju, međutim, nije precizirano o kakvim zaključcima se radi, dok su u nastavku saopštenja izneti i podaci same Komisije.
DNKiM i UNS ističu da su međunarodne snage i pravosuđe posedovali evidenciju o slučaju kidnapovanja dopisnika "Politike" i "Jedinstva" – Ljubomira Kneževića, radnika RTS-a u Prištini – Mila Buljevića, kao i novinara srpske redakcije Radio-televizije Kosovo – Marijana Melonašija, ali da do danas "ništa nisu preduzeli" kako bi se njihova sudbina otkrila.
Ono što je Komisija u slučaju Ljubomira Kneževića, kidnapovanog 6.maja 1999. godine u Vučitrnu, kao posebno zabrinjavajuće navela, jeste da se u policijskoj dokumentaciji pominju dva moguđa počinioca i ukazuje na još devetoro osumnjičenih, ali da policija, kako navode, nije ni pokušala da te osobe ispita.
Prema svedočenju očevidaca, Mila Buljevića su 25. juna 1999. godine u Prištini kidnapovali ljudi u uniformama OVK, dok se za kidnapovanje novinara, Marijana Melonašija, navode dva datuma – 6. odnosno 9. septembar 2000. godine. Policija se za ovaj zločin zainteresovala tek 2005. godine, kada je unela podatke u svoju bazu i zatvorila slučaj. Ove podatke su novinarska udruženja navela kao podatke do kojih je došla Savetodavna komisija za ljudska prava UN-a u Prištini.
Policija, takođe, prema istim podacima, nije posetila Melonašijev dom u Prištini, kao ni njegovo radno mesto RTK, ispred kojeg je kidnapovan. Istraga je izostala, uprkos verovatnoći da se radi o "politički motivisanom nasilju".
"Na rezultate istrage o istrazi koju vodi Komisija čeka se i u slučaju ubistva novinara i prevodioca – Aleksandra Simovića, koji je nestao 21. avgusta 1999. godine u Prištini, a čiji je deo posmrtnih ostataka pronađen u selu Obrinje, kod Glogovca," naveli su novinari.
A Savetodavna komisija preporučuje UNMIK-u da od EULEX-a i drugih nadležnih organa na Kosovu traži da se krivične istrage sprovedu, počinioci procesuiraju, javno prizna odgovornost UNMIK-a za neefikasnost istraga, izvini porodicama i da im se isplati pravična nadoknada za pričinjenu patnju i duševni bol. Potrebno je da se o propustima UNMIK-a i ukupnim nalazima Komisije govori i u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, novinari dalje prenose stav Komisije.
Sa svoje strane, DNKiM i UNS pozivaju Komisiju da, iako je rok za žalbu istekao, poseban napor ulože i detaljno istraže kršenje ljudskih prava postupanjem policije i pravosuđa na Kosovu u slučaju nestanka novinara Radio Prištine – Ranka Perenića i Đura Slavuja, 21. avgusta 1998. godine, kao i ubistva fotoreportera, Momira Stokuće, 21. septembra 1999. godine.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
