Đurić: Nezaposlenost najveći neprijatelj opstanka Srba na KiM-u

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, izjavio je da je nezaposlenost najveći neprijatelj opstanka Srba na KIM-u, kao i u drugim delovima zemlje i da je zbog toga početak godine preduzetništva u Srbiji, danas obeležen posetom fabrici otkovaka "Lola Fot" u Lešku, koja je primer borbe protiv nezaposlenosti.

Đurić je istakao da je Zavod "Ivo Lola Ribar" u Lešku u protekloj godini, uz podršku Vlade Srbije, uvećao svoju proizvodnju za 12 posto i da radi u dve smene, po čemu je među retkima u Srbiji.

Đurić je istakao da će država nastaviti da pomaže rad ove fabrike.

"Zavod 'Ivo Lola Ribar' u Lešku za nas jeste primer borbe protiv nezaposlenosti, primer time što 180 ljudi bez ijednog dinara državne pomoći, pošto ova fabrika i redovno izmiruje obaveze prema državi – hrani svoje porodice," podvukao je Đurić.

"Mi ćemo u narednom periodu nastaviti da pomažemo ovu fabriku uvezujući je sa privrednim subjektima širom naše zemlje i pomažući joj da dođe i do inostranih tržišta," kazao je on.

Direktor Kancelarije za KiM je podvukao da je nezaposlenost najveći neprijatelj opstanka Srba na KIM-u, i u drugim delovima zemlje.

"Zbog toga početak godine preduzetništva obeležavamo u jednoj uspešnoj fabrici, podsećajući na to da je Vlada Srbije pokrenula jednu inicijativu koja ima za cilj da, kroz program 'Region uspeha', omogući preduzetnim ljudima da i sami pokreću svoju proizvodnju, te se nadamo da će u budućnosti kooperanti ove fabrike biti i privatnici iz ovog kraja koji mislim da mogu mnogo da doprinesu u finalnoj proizvodnji," rekao je Đurić.

Đurić je podsetio da je Kancelarija za KiM pomogla da Zavod "Ivo Lola Ribar" ponovo pokrene proizvodnju i stane na noge i da fabrika danas posluje potpuno samostalno, samoodrživo i da bez državnih subvencija, plaća državi sve poreze i upošljava ljude.

Direktor Kancelarije za KiM je naglasio da je uspeh Zavoda "Ivo Lola Ribar" još veći ako se uzmu u obzir administrativne i birokratske prepreke koje su nametnule privremene institucije u Prištini i neophodnost da se rukovodstvo i radnici fabrike snalaze za transfer sirovina i finalnih proizvoda.

On je naglasio da je fabrika "Ivo Lola Ribar" vlasništvo radnika i Republike Srbije.  

"Nema nikakve sumnje da je svojinska struktura ovde potpuno jasna. Ova fabrika je vlasništvu Republike Srbije i radnika koji ovde proizvode. Kada je reč o budućnosti ove fabrike, isključivo možemo govoriti o rešenjima zasnovanim na ovim polaznim osnovama. Ono što ne pripada Prištini, Priština ne može time ni da raspolaže," podvukao je Đurić.

Jevremović: Puna saradnja sa Kancelarijom za KiM

Direktor fabrike "Lola Fot" u Lešku, Prvica Jevremović, zahvalio je Đuriću na poseti, kao i Kancelariji za KiM na saradnji kada je u pitanju funkcionisanje ove firme.

"U prethodnom periodu fabrika je imala punu saradnju sa Kancelarijom za KiM za pokretanje i unapređenje proizvodnje. Razgovarali smo i o tekućoj problematici fabrike gde smo naišli na puno razumevanje, da će to biti uzeto u obzir, da nam se reše gorući problemi koji nas opterećuju zarad funkcionisanja fabrike, da radimo, povećavamo obim proizvodnje, proširimo kapacitete.…Imali su potpuno razumevanje za naše zahteve," rekao je Jevremović.

Fabrika otkovaka "Lola Fot" iz Leška, osnovana 1984. godine kao ogranak "Lola Sistema Beograd", specijalizovana je fabrika za proizvodnju rezervnih delova na bazi otkovaka od čelika.

Trenutno upošljava oko 180 radnika i svoje proizvode, koji se koriste u mašinogradnji, brodogradnji, elektroprivredi, rudarstvu, automobilskoj i drvnoj industriji, proizvodi i plasira najviše za potrebe preduzeća u centralnoj Srbiji, poput "Agromehanike" iz Boljevaca, "Prve petoletke" iz Trstenika, rudarskih basena Kolubara i Bor.

Kancelarija za KiM u proteklom periodu pružila je podršku preduzeću "Lola Fot" u vezi sa pokretanjem proizvodnje u većem kapacitetu i saradnjom sa javnim preduzećem "Metohija" radi plasmana robe i nabavke repromaterijala.

Radio Kontakt Plus

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.