Diković: Nemam nikakve veze sa optužbama Fonda za humanitarno pravo

"Nemam nikakve veze sa optužbama Fonda za humanitarno pravo, koje vređaju moj ugled i dostojanstvo institucije na čijem sam čelu," rekao je Diković.

Gostujući u emisiji "Teška reč" na TV Pink, Diković je rekao da se unazad nekoliko godina vodi prljava kampanja protiv njega i njegovog učešća u oružanim sukobima, kao komandanta brigade na KiM-u 1999. godine, ali i kao komandanta 16. graničnog bataljona u Bajinoj bašti, zaključno sa 1994. godinom.

"Nikada i nigde, ni kao vojnik, ni kao komandant, niti sam planirao, niti organizovao, niti učestvovao, niti na bilo koji drugi način podstrekivao na vršenje ratnih zločina," rekao je Diković i istakao da je kad god je mogao, činio sve da se svaki eventualni zločin spreči.

"Svi zločini za koje sam saznao bili su procesuirani", istakao je Diković, ističući da je u njegovoj brigadi 1999. godine, 15 pripadnika uhapšeno i predato na dalju nadležnost tužiocima za ratne zločine.

On je podsetio da je FHP, početkom 2012. "izašao sa prvim lažnim optužbama", da je on 1995. učestvovao u zločinima prema muslimanima koji su prešli u Srbiju nakon dešavanja u Srebrenici, kada on, kako je rekao, uopšte nije bio u Bajinoj Bašti.

"Predao sam dužnost 1994. godine krajem avgusta i upućen sam na komandno-štabno usavršavanje u Beograd, tako da 1995. nikako nisam mogao biti u Bajinoj bašti," rekao je Diković.

On je istakao i da je tek u novembru 1998. godine, primio dužnost komandanta 37. motorizovane brigade, koja se te godine, kako kaže, uopšte nije nalazila na KiM-u.

Sve to je, prema njegovim rečima, dokumentovano i predato sudu.

On je istakao da je svedočio i pred Haškim sudom, koji je njegovo svedočenje uzeo kao kredibilno i nije našao nijedan detalj koji bi ga optuživao za ratni zločin.

Na pitanje zašto se optužbe na njegov račun pojavljuju baš sada, Diković je rekao da "to nije slučajnost".

"FHP mora da opravdava svoje finansije. Početak je godine, ukoliko ne pišu o zločinima Srba, nema finansija, pa nema ni fonda," rekao je načelink Generalštaba.

On je dodao i da se optužbe na njegov račun ne mogu odvojiti od napada na državu.

"Onda se postavlja pitanje kakva je to država, kakav je predsednik drzave, vlada, premijer… čiji je načelnik Generalštaba umešan u ratne zločine, kakva je to vojska?", rekao je Diković.

On je naveo da do sada nije odgovarao na optužbe jer je smatrao da se suđenja i istraživanja ne mogu odvijati u medijima, već u legalnim institucijama, te da je zato i podneo privatnu tužbu protiv FHP.

Diković je rekao da je tužba koju je podneo sa jasnim dokazima da navodi Fonda nisu tačni – možda i delom razlog za optužbe FHP-a.

Suđenje po toj tužbi, dodao je, već traje, ročiste je zakazano za 18. februar, a FHP je mom advokatu nudio nagodbu da odustanemo od tužbe, na šta nismo pristali.

"Stvari su se otele kontroli i ovo je sada krajnje nisko. Sada više nemam prava da ćutim, zbog onih koji više ne mogu da govore i zbog onih koji su dali život u borbi protiv terorizma 1999. godine. Zato sam ovde da kažem istinu," poručio je Diković.

 

 


Ministarstvo odbrane Republike Srbije je prethodno najoštrije osudilo navode predstavnika Fonda za humanitarno pravo (FHP) da ova organizacija poseduje dokumenta koji ukazuju na to da je načelnik Generalštaba, Ljubiša Diković, odgovoran za ratne zločine, naglašavajući da se njima direktno narušava ugled Srbije i srpske vojske, a "bezrezervnu podršku" generalu Dikoviću, pružio je i Ministar odbrane, Bratislav Gašić, navodeći da Diković "već godinama sa uspehom vodi Vojsku Republike Srbije". Ministarstvo je podsetilo i da je FHP sa istim navodima u javnost izašao odmah po imenovanju Dikovića za prvog čoveka srpske vojske 2011. godine, te da je Diković još tada podneo tužbu protiv ove organizacije, a proces je i dalje u toku.  

Fond za humanitarno pravo je na prošlonedeljnoj konferenciji za štampu u Medija centru u Beogradu predstavio dosije "Rudnica", prema kojem je Diković navodno odgovoran za zločine u selima Rezala i Staro Čikatovo na Kosovu i Metohiji, kao i za skrivanje tela u masovnoj grobnici u Raškoj.

Dosije navodno pruža dokaze o četiri zločina koje su pripadnici Vojske Jugoslavije (VJ) i MUP-a navodno počinili u aprilu i maju 1999. godine, u kojima su ubijeni kosovski Albanci, a čija su tela – 52 – ekshumirana iz masovne grobnice u Rudnici 2014. godine, kao i u postupak „asanacije bojišta“, u okviru kojeg su tela žrtava odneta sa mesta zločina, a potom skrivana 15 godina. U istom dosijeu se tvrdi da su u ove zločine umešani pripadnici tadašnje 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije, na čijem čelu je bio sadašnji načelnik generalštaba Vojske Srbije, Ljubiša Diković.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je u maju 2010. godine, otkrilo "potencijalnu masovnu grobnicu" na lokaciji "Rudnica" kod Raške, u kojoj se, prema izjavama svedoka, nalazi 250 tela kosovskih Albanaca, ubijenih između 1998. do 1999. godine.

Iskopavanja na lokaciji "Rudnica" počela su 23. aprila 2014. godine, na osnovu naredbe Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, a do oktobra prošle godine, EULEX-u su predati posmrtni ostaci ukupno 52 osobe, čime je, kako je tada saopštila Komisija Vlade Srbije za nestale, okončan proces predaje svih pronađenih, ekshumiranih i identifikovanih posmrtnih ostakaka sa lokacije "Rudnica", čiji je identitet utvrđen metodom analize DNK.


Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.