Dijalog na respiratoru

Piše: Lazar Rakić

Nastavak dijaloga u 2020. ima šanse, ali postizanje finalnog sporazuma nema skoro nikakve. A ukoliko sporazuma nema ove godine, pitanje je da li će ga i kada biti.

Kontekst

2020. se pominjala kao godina rešenja iz uglavnom jednog razloga: dijalog Beograda i Prištine je pažnju vrha američke administracije dobio u poslednje dve godine. Razlog pojačanog interesovanja administracije Donalda Trampa je potreba za međunarodnim diplomatskim uspehom u godini američkih izbora.

Na osnovu glasina i probnih balona, čini se da su još krajem 2017. Vučić i Tači došli do određenog rešenja koje je podrazumevalo teritorijalno razgraničenje/podelu Kosova/razmenu teritorija uz priznanje tog ostatka Kosova od strane zvaničnog Beograda. I jedan i drugi imali su svoje razloge.

Kosovski predsednik zatražio je spas od pretnji od optužnice specijalnog suda u vidu svoje međunarodne afirmacije kao aktera mirovnog procesa u Evropi. A pored ličnog interesa, postalo je evidentno da Kosovo, uprkos brojnim priznanjima, ipak ne može da bez priznanja matične države prevaziđe status kvo.

Na suprotnoj strani pregovaračkog stola, Aleksandar Vučić je svoju snagu izgradio zahvaljujući međunarodnoj podršci, a zbog kooperativnosti na kosovskom pitanju koje je trebalo u jednom trenutku da se zaključi. Stoga, do razgovora koji podrazumeva teritorijalno cepkanje i srpsko priznanje Kosova došlo je iz jednog razloga: ne postoji politička elita u Beogradu koja će trenutno de jure priznati Kosovo u ovim granicama i to politički preživeti. To ne bi mogao čak ni Vučić sa preko 50% podrške. To će potvrditi svako ko razume dinamiku srpskog društva. S druge strane, čak i rešenje koje podrazumeva podelu Kosova i dodatne mere zaštite srpske kulturne baštine na Kosovu, a uz priznanje ostatka Kosova se u Beogradu teško preživljava, ali Vučić bi u tome uspeo, kao neko ko kontroliše ceo sistem i najviše resursa, zahvaljujući čemu istovremeno i upravlja narativima.

Ovakva ideja, uprkos brojnim demantijima, ipak je naišla na određeno razumevanje kod američke administracije, najverovatnije zbog toga što bi se uz nju najbrže zaključili pregovori. S druge strane, glavni evropski akter Nemačka se žustro oduprla takvom rešenju, iz straha od daljih posledica na Balkanu.

Zbog postavke pozicija zainteresovanih strana, u Prištini se došlo do suštinske blokade ove ideje. Prouzrokovana je situacija koja je podsećala na Koštuničinu Srbiju pre 13-14 godina: društvo političkog pluralizma, gde političke stranke nisu u mogućnosti da samostalno uzurpiraju javni diskurs i društvo koje upire prstom na ustav braneći svoju svetu zemlju. Uz to, kosovsko društvo naviklo je na niz diplomatskih pobeda kada je međunarodna afirmacija kosovske nezavisnostu u pitanju, te je pominjanje ovakvog rešenja naišlo na ogroman otpor u kosovskoj javnosti.

Očekivano, podrška otporu stigla je iz Nemačke. Pro forme reakcija Nemačke na odluku Ramuša Haradinaja da uvede taksu od 100%, koje blokiraju dijalog već godinu i po dana, kao i kasnija jasna podrška vladi Aljbina Kurtija da se fokusira na vladavinu prava i ekonomiju, uz stav da dijalog može da sačeka – još je jedan indikator da se o rešenju koje podrazumeva teritorijalne promene i razgovaralo. Da rešenje ne podrazumeva ovaj teritorijalni pristup, nema razloga zašto i Nemačka ne bi stala uz SAD da izvrši pritisak na vladu Kosova da ukine takse i da se dijalog nastavi.

Cilj je stoga odložiti dijalog i rešenje nakon američkih izbora i nadati se da Tramp neće biti reizabran.

Šta donosi naredni period i COVID-19?

Povod za obaranje vlade Aljbina Kurtija je naslaganje koalicionih partnera oko načina borbe protiv koronavirusa ali i odbijanje Kurtija da bezuslovno ukine takse od 100%, što je bio preduslov za nastavak dijaloga. Pritisak za ovo političko razračunavanje je došlo i od specijalnog predstavnika predsednika SAD za mirovne pregovore Beograda i Prištine, Ričarda Grenela.

Mogućnost sastavljanja nove vlade na Kosovu bez Kurtijevog Samoopredeljenja može dovesti do ponovnog pokretanja dijaloga ali teško i rešenja. Nova vlada bez Samoopredeljenja, koje po istraživanjima nakon obaranja vlade Aljbina Kurtija ima rast rejtinga na preko 40%, neće biti vlada koja uživa puno poverenje i svako rešenje sa teškim kompromisima će za nju, a i za predsednika Tačija, biti političko samoubistvo.

Sa druge strane, još dva faktora ne idu na ruku potencijalnom rešenju ove godine. Prvo, izbori u Srbiji zakazani za april, a odloženi do daljnjeg zbog pandemije koronavirusa biće održani u najboljem slučaju 28. juna ili tek na jesen, ukoliko se epidemija u Srbiji ne suzbije u narednih 6 nedelja. Imajući to u vidu, Srpska napredna stranka će teško pristupiti rešavanju kosovskog pitanja neposredno pre samih izbora. Drugo, možda i najbitniji faktor koji ne ide na ruku rešenja jeste trenutna epidemija koronavirusa u SAD i činjenica da zbog toga potencijalno političko rešenje pitanja Kosova sasvim sigurno ne nosi isti broj poena Trampovoj administraciji koliko je nosilo do pre dva meseca.

Ovde se postavlja pitanje zbog čega onda pritisak Grenela za obaranje Kurtijeve vlade? Pritisak je mogao biti lične prirode. Prvo, Grenel sam ima problem kredibiliteta u američkoj javnosti, pa rešenjem pitanja Kosova želi da izgradi imidž čoveka od poverenja koji isporučuje stvari. Drugo, moguće je da se zbog Kurtijevog suprotstavljanja Grenelu, radi o jednostavnom principu potčinjavanja i postavljanja određenog političkog činioca na mesto.

Na kraju, određene okolnosti u doba pandemije idu potpuno u prilog potencijalnom rešenju ove godine, te ga stoga ne treba potpuno isključiti. Teški kompromisi bi sasvim sigurno proizveli nezadovoljstvo u oba društva, koje bi se, u normalnim okolnostima, sasvim sigurno ispoljilo na ulici. U doba pandemije, zabrane (i straha od) javnog okupljanja i policijskog časa, sve što bi od protesta videli, bilo bi lupanje u šerpe na terasama. Rizik od etničkih sukoba na Kosovu bi bio minimiziran.

Šta nakon američkih izbora?

Pandemija koronavirusa imaće razorne posledice po svetsku ekonomiju. Ovaj događaj ima potencijal da bude najznačajnijja svetska promena nakon Drugog svetskog rata. Teme koje se vezuju na pandemiju će biti dominantne na svetskom nivou, te ostaje pitanje u kojoj meri će političke elite svetskih sila videti politički interes u davanju pažnje rešavanju kosovskog pitanja. Ipak, ne zaboravimo Grenela. Ukoliko on i nakon američkih izbora bude ponovo visoko pozicioniran u administraciji, dijalog Beograda i Prištine bi mogao ostati na njegovoj ličnoj agendi.

Tekst izvorno preuzet sa New social initiative