Pre deset godina, na današnji dan, bivši srpski i kosovski premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači, parafirali su Briselski sporazum. Dokument se sastoji od petnaest tačaka od kojih se šest odnose na Zajednicu srpskih opština. To su i jedine tačke koje još uvek nisu ispunjene. Zahtevi Beograda da se ZSO formira sada su još glasniji i učestaliji, naročito jer je ona posredno i deo novog sporazuma iz EU za normalizaciju odnosa, koji je prethodnih godinu dana praktično preklopio Briselski. Pravni ekspert Dragutin Nenezić smatra da je, osim što je nadograđen novim – ozbiljnijim sporazumom, Briselski dijalog u poslednjih godina izumro izlaskom Srba iz kosovskih institucija.
Dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU započet je u martu 2011 „tehnički dijalog“ u sklopu kog se razgovaralo o civilnim i katastarskim registrima, slobodi kretanja, a pre akcije tadašnje ROSU policije na Jarinju i Brnjaku, odnosno postavljanja barikada.
Politički dijalog započeo je 2012, a kulminirao je 19. aprila 2013. Prvim sporazumom o principima koji regulišu normalizaciju odnosa, tzv. Briselski sporazum, iz kojih su se potom razvile desetine tzv. tehničkih sporazuma i podsporazuma.
Beograd i Priština su tokom godina negovali oprečna tumačenja onoga što su se dogovorili, sa evropskim stavom „o konstruktivnoj nejasnoći“. Za to vreme, javnost na obe strane je nepodeljeno komentarisala da je jedna od glavnih karakterstika briselskog procesa netransparentnost.
U prilog tome ide i to što se i sa tačnim brojem sporazuma licitira – da li je 33, odnosno 38, ili preko 40.
Sam briselski sporazum parafirali su tadašnji premijeri Hašim Tači i Ivica Dačić uz posredovanje predstavnice EU. Istog dana kada je Ketrin Ešton saopštila da je postignut Briselski sporazum, Evropska komisija usvojila je preporuku da zemlje članice EU otvore pregovore o članstvu sa Srbijom.
Plan primene Briselskog sporazuma donet je 22. maja 2013. godine sa definisanim datumima i određenim oblastima u kojim će se sprovoditi dogovoreno. Kao preduslov, postavljeno je to da ga dve vlade prihvate, što je i učinjeno, međutim, otvorilo se i pitanje ratifikacije na domaćem terenu.
I dok je Briselski sporazum u skupštini u Prištini usvojen kao međunarodni sporazum, Srbija je praktično zaobišla ratifikaciju, jer je Briselski sporazum „prihvaćen“ odlukom Vlade Srbije. („Odluka o prihvatanju izveštaja o dosadašnjem procesu političkog i tehničkog dijaloga sa Privremenim institucijama samouprave u Prištini uz posredovanje Evropske unije, uključujući proces implementacije postignutih dogovora“).
Upravo to što nije ratifikovan, otvorilo je u delu srpske javnosti, posebno kod onih koji se protive ovakvom dogovoru, osporavanje njegovog ustavnog karaktera, kao i međunarodnog, premda za ovo potonje, oni koji osporavaju navode i druge razloge, poput statusa Kosova kao nepriznate/osporavane države, načina potpisivanja dokumenta, itd.
Sa druge strane, Ustavni sud Srbije proglasio se nenadležnim, odnosno odbacio je zahtev za ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma, uz ocenu da je reč o političkom, a ne o pravnom pitanju.
U Prištini se pitanje (ne)ustavnosti sporazuma ticalo samo tačaka o formiranju ZSO, odnosno posebnog tehničkog sporazuma o formiranju Asocijacije sa srpskom većinom kako se to na Kosovu naziva.
Ustavni sud Kosova je 23. decembra 2015. godine, doneo odluku u kojoj je naglašeno da sporazum o Zajednici srpskih opština „nije u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova“ – i to pet meseci posle postizanja sporazuma u Briselu. Ipak, u odluci su naveli i da će „Asocijacija opština sa srpskom većinom biti uspostavljena, kao što je predviđeno Prvim sporazumom, ratifikovanim od strane Skupštine Republike Kosovo i proglašenim od strane predsednice Republike Kosovo.“
Danas, deset godina od potpisivanja Briselskog sporazuma, Zajednica srpskih opština – o čemu govori prvih šest tačaka Briselskog sporazuma – još uvek nije formirana. Sa druge strane, tačke koje se odnose na integraciju Srba u Kosovsku policiju, sudstvo, organizovanje lokalnih izbora na Severu Kosova 2013. godine, tj. 7, 9, 10 i 11. tačka – jesu.
Međutim, početkom novembra prošle godine upravo te tačke su praktično dobrim delom „pale u vodu“, jer su Srbi sa Severa napustili sve kosovske institucije, a zbog odluke vlade u Prištini o tablicama.
Da je Briselski sporazum na taj način između devetogodišnjice i desetogodišnjice – izumro, smatra pravni ekspert Dragutin Nenezić. Dodatno će se urušiti i ukoliko se za četiri dana izbori na Severu održe i prihvate, bez učesšća Srba u njima.
„Između dve godišnjice, briselski sporazum je izumro napuštanjem institucija, budući da je time anuliran najveći deo njegove sadržine koja je primenjena (dakle sve osim tzv. ZSO), i to stanje i dalje traje, a ukoliko se izbori u četiri opštine Severnog Kosova održe i prihvate, ono će se i nastaviti“, ističe.
A tako izumro, dodaje Nenezić, takođe između dve godišnjice – zamenjen je novim evropskim sporazumom, čija implementacija sad, smatra on, polako dobija obrise.
„Briselski ‘sporazum’ po meni danas treba sagledavati u kontekstu ‘evropskog’ sporazuma, koji predstavlja njegovu nadgradnju, ili početak naredne etapu u postupku normalizacije odnosa Beograda i Prištine“.
Jedna od 11 tačaka u prvom delu novog sporazuma obuhvatila je i obavezu da se sve iz prethodnog Briselskog mora ispuniti. Nenezić smatra da je i dalje rano da se sa sigurnošću kaže da li će i u kojoj meri ispunjavanje preostalih obaveza biti predmet implementacije.
Konkretno, kada je u pitanju ZSO, pravni ekspert ističe da deluje da će se implementacija novog sporazuma u tom pogledu svesti na predaju nacrta statuta od strane upravljačkog tima vladi u Prištini.
„Ali nisam siguran šta će biti posle tj. da li će se, kad, u kojoj formi i sa kakvim nadležnostima ta ZSO formirati“, dodaje.
„Isto tako, zanimljivo je pitanje odnosa implementacije i povratka u institucije, odnosno vraćanja u život preostalog dela briselskog sporazuma, što sada deluje politički uslovljeno formiranjem ZSO, ali zapravo još uvek ničim nije regulisano“.
Nenezić je objasnio kvalitativnu razliku između dva sporazuma. Smatra da je evropski daleko ozbiljniji po svojim efektima, a usled svoje forme i sadržine, te da ima karakter međunarodnog sporazuma i elemente priznanja određenih elemenata državnosti Prištine.
„S tim da se nikada ne bi mogao zaključiti bez prvobitnog odricanja Beograda od suvereniteta nad KiM, koje je učinjeno u Briselskom sporazumu“, ističe pravni ekspert.
Zbog toga je, dodaje, posle svega što se dogodilo u proteklih dva-tri meseca (prihvatanje evropskog sporazuma i dogovor o njegovoj implementaciji u Ohridu, te vizna liberalizacija za Prištinu), odnosno što će se moguće dogoditi u narednim nedeljama ili mesecima (izbori u četiri opštine, otpočinjanje prijema Prištine u Savet Evrope, procesiranje nacrta statuta ZSO itd) – nemoguće više pričati smisleno o ovim dokumentima na parcijalan način.
„Već se sam proces normalizacije mora sagledavati u celini, sa svim svojim – isključivo štetnim – efektima kako na suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije, tako i na život Srba na Kosovu i Metohiji“, naglašava.
Za kompletniju ocenu Briselskog sporazuma nakon 10 godina, dodaje Nenezić, treba sačekati ažuriranje poglavlja 35.
„Budući da je briselski sporazum bio uslov za otvaranje pristupnih pregovora sa EU, a sam proces normalizacije odnosno njegovo okončanje kroz tzv. sveobuhvatni/pravno obavezujući/sporazum o normalizaciji je uslov za njihovo zatvaranje“, poručuje pravni ekspert.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
